ФЕЉТОН - КИНА ЈАЧА НАЦИОНАЛНУ ВАЛУТУ: Ратови валута нису мање стварни и мање опасни од правих

КЉУЧНУ новину је донио 2013. Шинцо Абе, јапански премијер.

Фото Архива

Његов програм штампања јена је у тој и наредној години, вјеровали или не, био двоструко већи од Барнакеовог програма за САД, иако је привреда Јапана тек једна трећина америчке економије.

План Абеове владе је да новим и бескаматним кредитима погура привреду која се, готово двије пуне деценије, налази у зачараном кругу рецесије. Такав експеримент требало би пажљиво пратити. Јапан је, наиме, управо због опште презадужености доспио у рецесију, тако да су занимљиви планови да из ње изађе на начин на који је у рецесију и ушао. Укупни ниво јапанског дуга (државни, корпорацијски и приватни) је пет пута већи од његовог БДП-а, и при нултој каматној стопи једва се плаћају доспјеле камате. Уколико би камата износила само два одсто, цијели јапански буџет не би био довољан за њихову годишњу отплату.

НЕРВОЗУ која тамо влада драстично одсликава примјер Сеико Ноде, посланика, која је од 1993. обављала више послова у владиним кабинетима. Она је предложила да се забране абортуси, у циљу повећања стопе рађања и продуктивности радне снаге. Екстремно? За нормалне људе - свакако. За технократе и финансијере - неопходно. Јапан има једну од најнижих стопа прираштаја становништва у свијету и то представља опасност за одржавање финансијског система, јер би неко требало да враћа дугове. На другом крају спектра је Таро Асо, јапански министар финансија, који је недавно сугерисао да би "старији Јапанци требало да пожуре и да умру". Безобразно? Ако сте технократа - није. Старији (сребрно становништво) представљају 25 одсто популације и њихов број расте драматично. Процјене указују да ће број старијих Јапанаца надмашити млађе од 15 година у омјеру четири напрема један за мање од 20 година. Не зна се колико је дуг пут од љубазне замолнице некоме да умре, до пружања непосредне помоћи да се то и деси, али су злокобне слутње изашле. Толико о дилеми да ли је вреднији нечији новац или живот.

ПРАВИ смисао Абеовог програма састоји се у изазивању инфлације и слабљењу јена у односу на друге значајне свјетске валуте. Када јен постане јефтинији од долара или јуана, роба произведена у Јапану бива привлачнија на свјетској пијаци. Тиме би посрнули јапански џинови ("Сони", "Шарп" или "Панасоник"), који су изгубили некадашњу доминацију, могли да поврате удјеле на глобалном тржишту. План је, дакле, да се раст остварује повећаним извозом, а не на терену домаће посустале и остарјеле економије. У односу на евро, јапански јен је већ изгубио 11 одсто вриједности, што је изазвало низ киселих осмјеха европских званичника. Њихово реаговање је било у стилу да је евро прецијењен, и да би требало да и сам смањи своју релативну вриједност. Јужна Кореја и Тајван, као непосредни конкуренти, осјетили су се још угроженијим.

Тако настају ратови валута. Иако се воде без помпе и на невидљивим линијама фронта, ови ратови нису мање стварни и мање опасни од правих.

КИНА промишљено и на дуги рок јача своју националну валуту тако што је држи потцјењеном.

Она је одавно тамо гдје Јапан настоји да се примакне. Кинески јуан би већ данас могао да преузме улогу глобалне резервне валуте од долара, уколико би кинеско руководство оцијенило да је право вријеме за то. Међутим, са својим огромним унутрашњим тржиштем, које може да апсорбује сваки спољни поремећај и са растућим утицајем у свијету, који се одвија на сасвим супротан начин од америчког, Кина има времена да чека. Да чека и још се боље припреми за оно што неумитно долази. Финансијска будућност свијета ће ускоро зависити од кинеског јуана.

Евро, као валута од које најдиректније зависимо на овим просторима, у овом валутном рату клизи према трајно губитничкој страни. Његове конструкционе грешке и разапетост интереса оних који су га створили (Оланд и Меркелова) чине га неспособним за брза прилагођавања и слободније маневре. Најбољи доказ за то су анализе америчких инвестиционих савјетника, који својим клијентима савјетују да бјеже што даље од евра.

КОНАЧНО, ваља спојити ове двије наизглед неповезане приче, причу о "лаком новцу" и валутном рату. То и не би требало да буде посебно тешко. Новац, који је примарно био намијењен за подстицај реалној економији и привредном расту, ушао је у банкарске канале и постао средство њихових шпекулација. Банке не дају кредите него тргују новцем који су им поклониле централне банке. А, идеални услови за то је време када валуте ратују. Трилиони долара ће се користити у "клађењу" на једну против друге валуте. Цехове ће плаћати емисионе банке и државе новим задужењима, новим пореским наметима и укидањем преосталих социјалних права својим грађанима. У гозби која је припремљена за банкстере, сви добици ће бити само њихови, док ће укупни негативни ефекат бити распоређен по леђима "пореских обвезника". Уз то, најважније је да се ништа од тога неће јавно знати. Неће бити криваца. Све ће бити објашњено неким другим разлозима и племенитим мотивима.

КРАЈ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЛАКИ НОВАЦ И РАТОВИ ВАЛУТА: Задуживање има цену, а она се зове - камата

16. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - УНИШТЕЊЕ СРЕДЊЕ КЛАСЕ НА ЗАПАДУ: Наступила су златна времена за глобалне олигархе

15. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ГЛОБАЛНИ ФИНАНСИЈСКИ ЗОО-ВРТ: Европски новац се улива у амерички финансијски систем

14. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 8

ФЕЉТОН - КОЛАПС ПОЛИТИКЕ ЛАКОГ НОВЦА: Америчка влада функционише на сталном задуживању

13. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 12

ФЕЉТОН - ДОЛАР НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ ЈЕДАН: Како је америчка валута извршила одлучујући напад на САД

12. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ОТАЏБИНА СЕ БРАНИЛА ХЕРОЈСТВОМ: Мирнодопске и ратне резерве биле су на располагању војсци

11. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације