ФЕЉТОН - ЖИВОТ НА КНЕЖЕВИМ ДВОРОВИМА: Служба Милоша Обреновића била је уређена по угледу на диване турских везира
АНТИЧКА мисао "Око престола је много неверника, мало оданих", карактеристична је и за каснија времена. Тако је било и око престола кнеза Милоша. Овде ће бити речи о животу на двору као институцији, а владар, који је његова персонификација, виђен је као прва дворска личност. У кнежевим конацима није била јасно спроведена подела између приватног и јавног простора. То се највише запажало док је с породицом и писарима живео у Црнући. Једно време, сви, и породица и писари, спавали су у истој соби.
Алекса Симић је оставио опис Обреновићевих конака и зграда из раних година. Он пише да је мутвак био простран и да је за све који су живели и радили у кнежевом комплексу било довољно хране и пића. Ручавало се и вечеравало на ниској софри, која је за оброке уношена и изношена, по потреби. Около ње су седели и домаћини и гости, прекрштених ногу, јер није било столица. Судови су били земљани, кашике дрвене.
На дворовима кнежевим било је педесетак служитеља, чији положај није био нимало завидан, и зависио је од кнежеве и кнегињине ћуди. Послушност сваке врсте подразумевала се, у противном следиле су батине и разне друге казне, уз слабу надокнаду.
КНЕЖЕВА дворска служба у свим местима била је уређена по угледу на диване османских везира, те су и називи били османски, за скоро све време кнежеве владавине: конакћехаја, ашчија, чибукџија, кафеџија, берберин, гаваз, сеиз, пандур, подрумџија, амбараџија, асталџија и, посебно, ћурчибаша, каспбаша, тутунџибаша, мектербаша, татар ага... Трошкови за одржавање конака кнеза Милоша у Крагујевцу стално су расли: 1821. године - 66.512,9, а 1825 - 179.570,21 грош. Кнегињу је у пожаревачком двору опслуживало девет жена, а број осталог особља се стално повећавао - 1831: 23 особе. Расходи у двору нису били мали, са 13.802 гроша у 1825, порасли су на 62.510 у 1835. години. Да бисмо имали представу како је живела кнегиња у Пожаревцу, наводимо занимања 67 послужитеља: чобана, говедара, свињара, кобилара, кокошара, пудара, виноградара, баштована, чесмаџија, кочијаша, сеиза, ћирица, чувара имања (коњаника и пешака), екмеџија, таинџија (за сено, зоб, хлеб, смок), ашчија, подрумара, кафеџија и станарица на Морави. Годишња плата свих послужитеља износила је 22.456 гроша (1828).
У КРАГУЈЕВЦУ, Београду и Пожаревцу кнез је имао свој конак, а кнегиња свој. Ни тада, осим у просторијама за спавање и још неким интимнијим местима (клозет у Крагујевачком конаку, када за купање у Београдском двору - 1829, богомоља у Топчидерском конаку), поделе није било, посебно у кухињи, оџаклији, диванхани и на трему. И у кнегињин харемлук имале су приступ Крагујевчанке, Београђанке и Пожаревљанке, када се за тим указивала потреба. Остали конаци, посебно за државне чиновнике, давали су дворским комплексима ширу друштвену улогу. У конаку у Топчидеру кнегиња Љубица провела је најмање времена. Крајем прве и током друге владавине кнез Милош је искључиво у њему боравио, са свим пратећим службама, дворским и кнежевим, могло би се рећи и државним. Несумњиво да је Топчидер пружао најбоље услове за интимније тренутке кнежеве, будући да у његовој близини није било кућа и становника, а поседовао је огроман парковски простор и цркву у близини. Двор у Београду био је под будним оком везира и београдских Турака, у Крагујевцу и Пожаревцу под надзором преосталих Турака, којих је бивало све мање, и српског грађанства, које се увећавало. У њима, па чак и у Топчидеру, неписани и тек уобличавани дворски церемонијал, још увек примитиван, одвијао се под будним оком суграђана. Европеизација дворског живота текла је споро, тек се укорењивала. У Топчидеру је скела на Сави реметила мир владару, док му је Кошутњак, спојен с поседом топчидерским, служио као ловиште. У пуном значењу појма, приватност је прикривала само ноћ.
ДВОР намештен по турским обичајима, пре свега намештај, миндерлуци, шиљтета, ћилими, сеџаде, софра..., постепено је губио традиционалан унутрашњи изглед увођењем европских, пре свега аустријских кућевних предмета: гвоздени кревет, посуђе, гардероба, чак и клавир госпође Давидовић, пренет из Београда у Пожаревац, и још један који је Јеврем купио кћери Анки у Шапцу.
Иако су дворови издржавани средствима из државне благајне, кнез је ретко трошио новац на луксуз, ако се ова реч за тако нешто може уопште употребити. Каткад је знао да ангажује, поред својих комисионара и базрђанбаша и поједине угледне личности, као Вука Караџића и Димитрија Давидовића, који су набављали за кнежев двор у Бечу разне кућевне и личне драгоцености: два сајтлика од сребра (с футролама) и чашу од сребра, с угравираним грбом Србије и монограмом "МО", на пример. Дворски предмети су се израђивали по нацртима Гашпаровића, па су многе драгоцености настале на тај начин.
Набавка намирница за дворове; дуван, коњи, кафа, разне врсте штофова (ширит златни), со, бермет, понајвише су доношени из Аустрије. Вино, осим свог, долазило је из Смедерева, каткад и од паше призренског, риба и ајвар из Пореча. Рибу коју би поручио, а не би му се допала, враћао је као какав шкртица. Кнез је држао своту новца код базрђанбаше и још неких трговаца за набавку ових и сличних потреба, посебно за разноврсну гардеробу.
ПОШТО није увек боравио са својом породицом, Милош ју је из места свог боравка снабдевао материјалом за одевање, храном и осталим потрепштинама. И многе старешине су слале разне ствари и послугу да се нађу Љубици, посебно у време порођаја, али и у другим приликама.
Посебан догађај за места у којима је боравио кнез, као и за дворове, био је кнежев долазак или одлазак. С обзиром на то да није било церемонијалног протокола, они су били разноврсни и непредвидиви, а зависни од владареве тренутне ћуди. Он је наређивао током својих бројних путовања како да буде дочекан, смештен и угошћен. Приликом доласка грађани су били, најчешће, упарађени у две колоне, од улаза у град до његовог двора, где су га дочекивали најближи, од кнегиње, синова, браће до државних чиновника. Када је био уморан, одлазио је у своје одаје, а када је био одморнији, навраћао је и до дворске цркве.
Све важније политичке планове и догађаје разматрао је са својим најближим сарадницима на двору, у оџаклији или на трему. Ту је примао званице и ненајављене госте. С трема је посматрао шта се све збива у дворишту дворског комплекса.
КНЕГИЊА ЧУВАР РЕДА
ЧИТАВ живот на двору одвијао се у складу с кнежевим свакодневним потребама и навикама, и све је углавном било патријархално. У кнежевим конацима славили су се сви верски и породични празници, као и многи други догађаји: слава, рођендани, удаје кћери, дочеци угледних личности... У њима су кнежеви блиски сарадници и пријатељи, попут Вука, Давидовића, Паштрмца, поред напорног рада, проводили веселе дане, али само када је Обреновић био одсутан. Наравно, двор је био и место где су се смишљале и водиле бројне интриге, безопасне уколико у њима није учествовао владар, а опасне по углед и живот појединаца, уколико су се збивале у његовом присуству и његовим злим намерама (нпр. Вук, А. Стојковић). Када кнеза није било у двору, кнегиња је била чуварка реда, поретка и обичаја.
СУТРА: КАКО ЈЕ КНЕЗ СТИЦАО НОВАЦ
Препоручујемо
ФЕЉТОН - КОМАНДАНТ РУДНИЧКЕ НАХИЈЕ: Милоша је готово свуда јуначка срећа добро служила
05. 02. 2022. у 18:00
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)
МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.
14. 11. 2024. у 17:17
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
ЧИТУЉА КОСТИЋУ ОД ДЕЦЕ: "Живиш кроз нас - настављамо с поносом"
МИОДРАГ Костић, оснивач и председник МК Групе, преминуо је у среду ујутру.
14. 11. 2024. у 12:46
Коментари (0)