ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
РХМЗ НАЈАВИО СМРЗАВАЊЕ - У ОВИМ КРАЈЕВИМ НЕЋЕ БИТИ ИЗНАД 0: Временска прогноза за петак, 17. јануар
РЕПУБЛИЧКИ хидрометеоролошки завод дао је најновију временску прогнозу за наредне дане.
17. 01. 2025. у 01:00
ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Насиље никоме не доноси добро, све позивам на мир и међусобно уважавање
ПАТРИЈАРХ Порфирије изјавио је да је дубоко потресен данашњим догађајем у Београду, када је аутом ударена и тешко повређена студенткиња Правног факултета и позвао све на мир и међусобно уважавање.
17. 01. 2025. у 00:39
''МОЈЕ ДЕТЕ ДОБРО, СВЕСНО И СТАБИЛНО ЗАХВАЉУЈУЋИ БРЗОЈ РЕАКЦИЈИ ЛЕКАРА'' Отац девојке која је повређена током блокаде о стању своје ћерке
ОТАЦ девојке С.П. која је данас повређена на раскрсници Рузвелтове и улице Краљице Марије у Београду када је ударило возило током блокаде саобраћаја, изјавио је да је она, захваљујући брзој реакцији лекара сада добро и да ју је у Универзитетском клиничком центру обишла мајка.
16. 01. 2025. у 20:12
СТИГЛА ПРОГНОЗА ЗА НАРЕДНУ НЕДЕЉУ: Најављен пораст температуре, па нагли преокрет - могућ и снег (ФОТО)
РЕПУБЛИЧКИ хидрометеоролошки завод огласио се на свом званичном сајту најновијим саопштењем.
16. 01. 2025. у 18:14
ВОЈВОДА ПУТНИК МРСИ ПОЋОРЕКОВЕ ПЛАНОВЕ: Мишићева армија је, након ослобођења Ваљева, протерала непријатеља на обалу Саве
РАСПЛЕТ битке на западном делу фронта јасно се оцртавао. После збацивања непријатеља са гребена Сувобор-Маљен, српска Прва и Трећа армија наставиле су енергично гоњење ка Колубари.
16. 01. 2025. у 18:00
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...