ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
МОЋНА МОЛИТВА КОЈУ СВАКИ ВЕРНИК ТРЕБА ДА ЗНА: Изговорите је свако вече пред спавање
МОЛИТВА за лаку ноћ коју можете измолити пре спавања за себе, децу, супружника и драге људе.
15. 12. 2024. у 23:32
БУДИМО ХУМАНИ Помозимо Стефану Ђорђевићу да поново прохода: Пошаљи број 1438 на 3030 (ФОТО)
ХУМАНИТАРНА фондација БУДИ ХУМАН прикупља новчана средства за Стефана Ђорђевића (1994).
15. 12. 2024. у 21:18
ЗА ВУКА: Малишан се свакодневно бори да стане на своје ноге, средства потребна за операцију у иностранству
ВУК Петковић је друго дете из уредно вођене близаначке трудноће.
15. 12. 2024. у 20:57
ФЕЉТОН - МИСТИФИКАЦИЈЕ О ПОКУШАЈУ УБИСТВА НАЈВЕЋЕГ ЗЛОТВОРА СРБА: Благоје за место атентата одабрао мрачну улицу у близини Павелићеве куће
ПОСТОЈИ још једно интересантно питање, а то је ко је препознао Павелића у ресторану El Ciervo, у Буенос Ајресу.
15. 12. 2024. у 18:00
НВО НАМЕТНИЦИ НИСУ ЗАЛУДЕЛИ ЗДРАВУ ПАМЕТ НАШЕГ НАРОДА: Интервју - Др Слободан Антонић, професор Филозофског факултета БУ
ВЕЛИКЕ су паре последњих пар година ушле за борбу против "малигног руског утицаја", а да не говоримо о новцу који већ деценијама овде стиже како би се сломио "српски национализам", како бисмо се најзад "суочили са прошлошћу", и дакако како би се подмазала пробриселска и НАТО пропаганда.
15. 12. 2024. у 16:30
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...