ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
СУСНЕЖИЦА У БЕОГРАДУ? Зима све ближе, време све хладније
ВРЕМЕ у Србији сутра облачно и хладно, на северу суво, а у осталим деловима земље у нижим пределима киша и суснежица. У брдско-планинским пределима очекује се снег уз формирање мањег снежног покривача од пет до десет центиметара.
14. 11. 2024. у 01:00
ВЕЧЕРАС СТИЖЕ СНЕГ У ОВЕ КРАЈЕВЕ: Сутра и до 10 центиметара снежног покривача
РЕПУБЛИЧКИ хидрометеоролошки завод огласио се на свом званичном сајту најновијим саопштењем.
13. 11. 2024. у 22:46
ЧЕЛИЧНО ПРИЈАТЕЉСТВО СВЕ ЈАЧЕ: Ускоро ће бити формиран Центар за одржавање војних дронова српске и кинеске производње
ДИРЕКТОР фабрике авиона Утва из Панчева Бранислав Лучић потписао је данас на кинеском ваздухопловном сајму Жухаи Меморандум о разумевању са кинеском компанијом АЛИТ који се односи на успостављање Центра за одржавање беспилотних летелица овог произвођача, као и беспилотних летелица домаће производње Врабац и Пегаз, казао је Александар Петровић руководилац развоја и пројектовања у Утви.
13. 11. 2024. у 18:22
ФЕЉТОН - ФОРМАЛАН ПРЕКИД САРАДЊЕ СА ЧЕТНИЧКИМ ПОКРЕТОМ: Битке на Неретви и Сутјесци биле су пресудне да се Черчил определи за партизане
НЕМЦИ су имали домаће савезнике у облику крајње варварских усташа, колаборационистичког режима који је владао над областима Босне и Хрватске, чинећи над српским жртвама тако језиве злочине да се и сам СС згражавао над степеном њихове изопачености.
13. 11. 2024. у 18:00
Кулинарски спектакл укуса и иновација у Београду
Овог новембра, очекује нас изузетан преплет уметности кувара, винара и дестилера на Винској визији, сајму вина, хране, и турзма, једног од водећих сајмова те врсте у југоисточној Европи.
13. 11. 2024. у 17:30
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...