ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
ОВО СМО ДУГО ЧЕКАЛИ: Враћа се пролеће, коначно 20 степени
РЕПУБЛИЧКИ хидрометеоролошки завод Србије издао је вечерас у 18:05 часова метеоролошку најаву.
05. 04. 2026. у 19:31
БУЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ СЛИКАРСТВА КОД СРБА: Недопустиво је прећуткивање да је Никола Машић Србин и да припада развоју српске уметности
АУСТРИЈСКО историјско сликарство је код многих народа Монархије подстакло жељу за прикључивањем разноврсним токовима пробуђеног историзма.
05. 04. 2026. у 18:36
ОГЛАСИО СЕ РХМЗ: Познато какво време нас чека за Ускрс
У СРБИЈИ се у понедељак на југозападу, југу и југоистоку очекује локална појава слабог приземног мраза, а у току дана топло време, изнад већег дела земље углавном претежно сунчано, док је познато и какво време нас очекује током великог празника - Ускрса.
05. 04. 2026. у 13:34
НЕМИЦА - ЗАМОНАШИЛА СЕ У СРБИЈИ: Њен деда '41 разорио Београд, речи патријарха Павла јој промениле живот (ФОТО/ВИДЕО)
ЖИВОТ монахиње Јоване, унуке генерала Лера, обележен је преображајем у Србији. Патријарх Павле је имао кључну улогу у њеном духовном путу.
05. 04. 2026. у 11:16
СКРИВЕНИ БАЊСКИ БИСЕРИ СРБИЈЕ: Идеална места за ускршњи одмор и spa викенд
ПРАЗНИЦИ су можда најбољи изговор да успоримо на неколико дана, побегнемо од обавеза, утишамо телефон и коначно учинимо нешто добро за себе.
05. 04. 2026. у 10:00
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...