ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
ПЉУСАК ВРЕБА: Време данас претежно сунчано и топло, температура иде преко 30 степени
ВРЕМЕ у Србији током дана претежно сунчано и топло, с највишом дневном температуром до 31 степен, док се у југозападним и јужним планинским пределима, уз локални развој облачности, после подне очекује краткотрајна киша или пљусак.
08. 06. 2026. у 00:00
РХМЗ ИЗДАО ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ: Преокрет у неколико сати, погледајте шта нас чека данас
У СРБИЈИ нас данас очекује топло, али променљиво време са максималном температуром од 26 до 30 °С, према најави Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ).
07. 06. 2026. у 07:31
СВЕТАЦ КОЈИ ЈЕ СТРАДАО ЗА ВЕРУ: Који се обичаји везују за данашњи велики празник Светог Јована?
СРПСКА православна црква (СПЦ) данас слави и обележава велики празник - дан када је глава Светог Јована Крститеља пронађена, а затим поново закопана у земљу. Овај празник верници називају Треће обретење главе Светог Јована Крститеља.
07. 06. 2026. у 07:09
ПЉУСКОВИ И ГРМЉАВИНА ЈОШ СУ СА НАМА: Температура иде до 29 степени после јутарње кише
ВРЕМЕ у Србији данас променљиво облачно и топло.
07. 06. 2026. у 00:00
ВЕЛИЧАНСТВЕНИ ИСПРАЋАЈ СВЕТИЊЕ: Сузе патријарха Порфирија над Часним појасом Пресвете Богородице (ВИДЕО)
НАКОН 17 дана несвакидашње духовне радости и благослова Часни појас Пресвете Богородице испраћен је из Храма Светог Саве на Врачару.
06. 06. 2026. у 21:51
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...