ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
БИЋЕ ВРЕЛО: Време у Србији данас као у тропским крајевима
ВРЕМЕ у Србији данас сунчано и веома топло, после подне и увече, на југоистоку и југу, а током ноћи и на југозападу земље умерено облачно.
14. 08. 2025. у 01:00
КОЛОНЕ НА ГРАНИЧНИМ ПРЕЛАЗИМА: Ево где је најкритичније
НА граничним прелазима са Србијом формиране су колоне путничких возила, а задржавање траје од 20 до 45 минута, указују извештаји Ауто-мото савеза Србије.
13. 08. 2025. у 20:29
ОПРЕЗ ЗА ВОЗАЧЕ КОЈИ ПУТУЈУ У ГРЧКУ: Казне за прекршаје биће одмах наплаћиване
ГРЦИ развијају посебну платформу како би несавесним возачима казне одмах биле наплаћене.
13. 08. 2025. у 19:02
СРБИ СЕ УМИРИТИ НЕ МОГУ НОВИ ПУЦЊИ У СКУПШТИНИ: У време пуцњаве у Скупштини генерал Петар Живковић тражио је аудијенцију код кнеза Павла
ШТА се заправо догодило на седници Народне скупштине од 6. марта 1936. годин док је председник владе Милан Стојадиновић подносио експозе.
13. 08. 2025. у 18:00
БУДИ И ТИ НЕЧИЈИ АНЂЕО – ТСЦ И ФОНДАЦИЈА МОЗЗАРТ ЗА ПОМОЋ ПРВОЈ НАРОДНОЈ КУХИЊИЦИ ЗА БЕБЕ
„Покривамо више од сто градова у Србији, од Суботице до Прешева, имамо 5.202 бебе којима помажемо“, поручила је Дејана Драшкић, председница Удружења „Анђели севера“
13. 08. 2025. у 16:00
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...