ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
"ИЗ САВИНИХ ДАРОВА ИЗНИКЛЕ СУ И НАШЕ СВЕТИЊЕ" Дводневно обележавање 850 година од рођења Светог Саве почело у Новом Пазару (ФОТО)
СВЕЧАНОМ академијом, Српска православна црква и Епархија рашко-призренска отпочеле су јуче дводневно обележавање великог јубилеја, 850 година од рођења Светог Саве, првог српског архиепископа, просветитеља и утемељивача духовног и културног идентитета српског народа.
25. 10. 2025. у 15:03
РХМЗ ИЗДАО ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ: Пашће и до 70 литара кише - На удару ови делови Србије
РЕПУБЛИЧКИ хидрометеоролошки завод Србије упозорава на већу количину падавина у јужној и југоисточној Србији 26. и 27. октобра.
25. 10. 2025. у 14:41
ЛЕГЕНДА О СВЕТОЈ ПЕТКИ: Жена која је одабрала Бога уместо овоземаљског живота и постала светитељка
У НАРОДУ је зову заштитницом жена, болесних и сиромашних. Њено име изговара се с поштовањем и благим страхопоштовањем. Њена икона чува се у домовима као амајлија, а на њен дан жене не раде, посте и моле се. Света Петка, преподобна мати Параскева, заузима посебно место у срцима Срба. Њена прича је више од хагиографије, то је пут једне жене која је пре више од хиљаду година изабрала духовни мир уместо овоземаљског живота.
25. 10. 2025. у 14:04
ВОЗАЧИ ОЧАЈНИ, ПУТНИЦИ ЧЕКАЈУ САТИМА: Сеничић о новом начину преласка границе
СЕНИЧИЋ наводи и да би евентуалне промене могле уследити тек после Нове године, када истекне тромесечни рок и када први извештаји буду прослеђени Европској комисији.
25. 10. 2025. у 12:42
ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО СРБИЈУ: Тресло се у овом граду
РЕПУБЛИЧКИ сеизмолошки завод Србије аутоматски је регистровао земљотрес на територији Мајданпека.
25. 10. 2025. у 11:59
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...