ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
Ова ИМЕНА црква НЕ ПРИЗНАЈЕ: "Опоменуо бих родитеље..."
ВЛАДИКА Атанасије објаснио је да ли деца са модерним именима могу да буду крштена у цркви и да ли у том случају лично име може да се разликује од крштеног.
11. 03. 2026. у 20:35
ПОРОДИЧНИ ДОМ ПЕТРОВИЋА ЧЕТНИЧКИ ПРИХВАТНИ ЦЕНТАР: Надежда Петровић је одржавала и везе са Аписовом организацијом "Црна рука"
ВРХУНАЦ патриотског ангажовања Надежде Петровић у 1908. одигао се током великих демонстрација у Београду поводом аустроугарске анексије Босне и Херцеговине.
11. 03. 2026. у 18:00
УРЕЂУЈЕ СЕ ЛЕВА ОБАЛА САВЕ: Нове стазе, зелене оазе и садржаји за спорт и рекреацију (ФОТО)
ДИРЕКТОР „Србијаводе“ Горан Пузовић обишао је са инжењерима и извођачима радова радове на уређењу приобаља леве обале реке Саве у Београду, који се реализују у оквиру инфраструктурних припрема за одржавање међународне изложбе EXPO 2027.
11. 03. 2026. у 17:41
СРБИЈА ДОБИЈА "КОМПАС" Нови недељник од четвртка на киосцима
ОД 12. марта читаоци у Србији имаће прилику да на другачији начин сагледају савремену реалност. На 100 страна пажљиво уређених рубрика, анализа, интервјуа и ауторских текстова, нови недељник „Компас“ доноси критичко сагледавање кључних питања нашег времена.
11. 03. 2026. у 17:35
ЕВАКУИСАНО 2.377 ДРЖАВЉАНА СА БЛИСКОГ ИСТОКА: Наставља се организовање повратака у Србију
ДРЖАВНИ секретар у Министарству спољних послова Дамјан Јовић изјавио је данас да је од почетка америчко израелског сукоба са Ираном евакуисано 2.377 држављана Србије са подручја Блиског истока, и поручио да ће држава наставити да се труди да евакуише све држављане из зоне ратних дејстава који изразе жељу за повратком у домовину.
11. 03. 2026. у 14:09
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...