ФЕЉТОН - ЗАСТУПНИК У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ: Монах Симеон био је признат за првог српског светитеља
ВЕСТ о смрти тада најугледнијег српског монаха Симеона је зачас прохујала целом Светом Гором и окупила мноштво монаха из других манастира на његовој сахрани на којој је опело држао атоски прот, Дометијус.
Потом је Симеоново тело привремено сахрањено у главној цркви Ваведења Свете Богородице Одигитрије у Хиландару, док Сава у погодним околностима не испуни свој свечани завет оцу да ће његове земне остатке евентуално пренети у Немањин најлепши манастир Студеницу у Србији.
Саву је очева смрт емотивно тешко погодила, јер је тада на Атосу остао сам, а из својих дугих разговора са оцем око стварања српског манастира Хиландара и још важнијих разговора о томе шта све још преостаје да се на духовном плану учини да се Немањини световни успеси у уједињењу српских земаља у једну државу под новим политичким околностима не расплину, он је почео да увиђа из примера других снажних и дугорочно признатих држава да је опстанку очевог световног државотворства у Србији насушно потребна и чврста потпора једне духовно осамостаљене и националним циљевима наклоњене цркве.
ПО ОЧЕВОЈ смрти, међутим, Сава је схватио да акције на том пољу он мора да остави за касније, јер је пре свега морао да се окрене проблемима управе и напредовања хиландарског манастира у коме је, кад је та светиња у јесен 1199. године поново оживела, било само око петнаестак српских монаха. А пошто су му све те управне одговорности одузимале доста времена, што га је удаљавало од дубоких размишљања у својим самотничким молитвеним бденијима, којима је по природи још од свог детињства био наклоњен, он је још пре очеве смрти у сагласности са оцем за хиландарског игумана поставио достојног јеромонаха Методија да води рачуна о дневним проблемима растућег монашког братства, но и поред тога су понајвећи спољни проблеми успоставе првог српског манастира на Атосу захтевали и пуно његове пажње.
Да би ипак могао да бар донекле удовољи и својој насушној потреби за самотњаштвом, постом и унутрашњом усредсређеношћу, он је после Симеонове смрти купио у Кареји (управном центру Свете Горе) малу кућу са капелом, коју је посветио свом имењаку и заштитнику Светом Сави Освећеном из VI века и наменио да му служи као Испосница, где је могао да се на миру и у тишини посвети молитви, размишљању о Богу и другим најважнијим животним проблемима, као и други монаси пустињаци по атоским врлетима, чији начин живота га је дубоко импресионирао кад је приспео на Атос. Саставио је и Правила за ту богомољу, која су сачувана до дан- -данас и зову се Карејски типик.
ПО ТОМ документу и ова установа је потпуно независна и од прота и од хиландарског игуманa, али је повезана са Хиландаром јер је предвидео да у њој треба да живе два до три хиландарска монаха-испосника који су дужни да одржавају бескрајну молитву и пост тако што ће сваке ноћи да прочитају Псалтир, све каноне Христу Спаситељу и светитељу тога дана, као и Акатист Пресветој Богородици. Могу да једу само једанпут дневно, осим суботе и недеље (али без додавања јелу маслиновог уља средом и петком), а да њихово снабдевање храном и одећом долази из манастира Хиландара. И то правило се у овој карејској Испосници поштује већ пуних осам векова, што је чини јединственом богомољом у целом православном свету, јер строга правила поста у њој од оснивања па до данас никад нису прекршена, молитве никад нису престале, а вотивна кандила нису никад угашена.
Доментијан помиње да је Сава на годишњицу Симеонове смрти, 13. фебруара 1200. године приредио у Хиландару парастос своме оцу, на који је позвао светогорског прота Дометијуса, све игумане великих манастира и тад најцењеније духовнике Свете Горе.
После парастоса Сава је за све госте приредио свечану вечеру и потом предложио проту да они наставе свеноћно бденије у цркви Ваведења Свете Богородице Путеводитељке где му је отац сахрањен, а он се повукао у своју ћелију и целе ноћи молио Богу да и другима открије сjaj светитељске славe свога оца, као што је и њему то до тада откривао у његовим испосничким молитвеним визијама. И у зору, док су атоски гости појали ’’Слава Богу на висини ...’’ у хиландарској Богородичиној цркви се деси чудо. Течност Светог мира је потекла из гробнице монаха Симеона и веома пријатним мирисом испунила целу цркву у којој су атоски високи парастоски гости држали своје бденије.
ПРОТ Дометијус је тај небески знак сместа радосно прихватио као пресудни доказ Симеоновог светитељства којим је Свевишњи наградио Свету Гору са још једним вечним заступником у царству небеском. И тако је некад моћни световни српски владар Стефан Немања, као преминули скромни атоски монах Симеон, најзад био званично признат и за првог српског православног светитеља и то не од стране Срба, него од знаменитих грчких атоских православних клерика пред којима је Господ, на Савину молитву, својим чудом то обзнанио.
Проту Дометијусу се после тога монах Сава веома допао због своје бистрине, смерности и преданости молитви, те поче да га наговара да прими виши монашки чин. Сава је то неко време одбијао, сматрајући се недостојним, али пошто је 1205. године напунио тридесет година, најзад је попустио и тада га је, по писменој наредби атоског прота, епископ Николај из Јерисоса прво рукоположио у монашки чин ђакона, а потом и у чин јеромонаха.
Следеће године је Сава неким манастирским послом отишао у Солун, који је у његово време још увек био метропола Илирије.Тај град је био наклоњен хришћанству још од времена Светога Павла и успешно се такмичио са престоницом Константинопољем у уметности, архитектури, славним црквама украшеним мозаицима и фрескама и моштима многих хришћанских мученика на челу са легендарним заштитником града Светим Димитријем Мироточивим.
САВА ПОСТАЈЕ АРХИМАНДРИТ
У СОЛУНУ је постојао манастир Филокалис у коме је било српских монаха још и пре Савиног доба, те су га због тога Симеон и Сава богато даривали, обновили и осигурали да он буде главно прихватилиште туда путујућих хиландарских црноризаца. Пошто се по доласку у град сместио у Филокалису, Сава је кренуо у посету митрополиту солунском, Константину Месопотамиту кога је упознао још на свом првом одласку на царски двор у Константинопољу. Међутим, кад се он тамо појавио, испоставило се да је у посети код тог митрополита био и јерисоски епископ Николај, који је Саву претходне године рукоположио у чинове ђакона и јеромонаха. И та двојица високих грчких клерика су тог поподнева позвали Саву да заједно са њима и још двојицом грчких епископа, Михаилом касандријским и Димитријем адрамерским, учествује у служби Светом Димитрију у солунској катедрали Свете Софије, што је он радо прихватио. А они су тада приредили и изненађење за Саву, што је било у томе да су га после те службе митрополит Месопотамит и та тројица епископа произвела и у чин архимандрита.
СУТРА: Богатство од откупа грехова
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (1)