ФЕЉТОН - ТОПОВСКИ ПОЗДРАВИ ЗА СРБЕ: У Србији је плакало пола милиона деце која су остала без родитеља
НА ДАН убиства Франца Фердинанда у Сарајеву, на Видовдан, са збора одржаног у Загребу, послата је порука: "И у нашем кругу на нашем тијелу налази се сва крпуша у сподоби Срба и Славосрба, који нам продају груду и море...
С њима се морамо једном заувјек обрачунати и уништит их. То нек нам буде од данас циљ!" (Лист Хрватска, бр. 794, 29. јуни 1914.) Ови редови су истргнути из прогласа који је саставила франковачка странка и који је погодио циљ, појавио се првог дана после атентата у Сарајеву. Порука указује да су и у Загребу знали да је у Бечу већ искован план за ратни удар на Србију и Србе.
У оркестрирану предигру су се укључили и у Босни, прво су се огласили у Травнику. И у том граду је одржан збор и упућена порука: "Народ навјешћује Србима борбу на живот и смрт и прогонство из Босне и Херцеговине..." (Хрватска, бр. 798, 3. јули 1914.)
У мобилизацији маса није изостала ни католичка Црква. Загребачки и љубљански бискупи су били најгласнији. Љубљански, Јеглич, с олтара је позвао "мужеве" да "оружјем у руци" бране католичку Аустрију. Једна од олтарских порука је гласила: "Топовима поздрављамо вас Србе / Хладан дом вам дижемо уз врбе".
Како су се у тој ратној клими могли осећати Срби и Србословени у Банату, Бачкој, Срему, Славонији, Хрватској, Далмацији, у Босни и Херцеговини, сви који су се затекли у Аустроугарској?
СА РАТНИМ нападом на Србију, 28. јула 1914., царевина је започела, истовремено, и рат против својих непослушних и сумњивих грађана. Срби су били први на удару. Готово сви угледни и писмени припадници овог народа, који нису били мобилисани, стављени су под посебан надзор, изолацију. Ту је вршена селекција, најсумњивији су одвођени у казамате, највише у Зеницу, Травник...За најзлогасније проглашени су затвори у Зеници и Темишвару. Они који су означени "опаким за поредак" су уступани војним властима које су могле да их лишавају живота без оптужбе и суда.
Историчар Владимир Ћоровић три године је провео у травничком затвору где је бележио исповести страдалника. Држао се оне, да "мртва уста" не говоре, бележио је само лично доживљено. Ово истраживање успео је и да дотури Југословенском одбору у Паризу. Објавио је делове и у књизи, названој - "Црна књига". Садржај књиге, није био по вољи ни властима у пoтоњој краљевини и у социјалистичкој републици.
Процене су биле да је 80 хиљада Срба, из наведених регија, страдало, прогањано, осакаћено. Затрте су породице, уништена имовина. Ћоровић је њихову судбину прогласио и "другом голготом".
У ОВУ голготу Срба подразумева се и њихово учешће у царској војсци, борбе које су водили у освајању Србије. Нема поузданих података о њиховом броју. Зна се да их је највише било у првим борбама, на Дринском фронту. Војници су се из бункера оглашавали пуцњевима, али и дозивањем и прозивањем. Србијанци су били збуњени, ко их то напада, а говори "нашки"?
Ко је могао бити несрећнији, бранитељи или нападачи? Обични војници, и на једној и другој страни, нису имали јасну слику о свом националном бићу и оном, с друге стране Дрине. Они, који су се успели освестити, на нападачкој страни, утеху су тражили и налазили у послушности свог оружја: "Пуцали смо у ваздух, не у Србију"!
И царски команданти су се вадили, оптужујући своје војнике за саботажу, издају. Били су кажњени, послати су на друге фронтове, највише у Галицију и на Русе.
ОФИЦИРСКИ кадар царске војске, међу којима је било доста и Срба, прошао је без рањавања. Они су, са истим чиновима, били примљени у војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, страдали су ремци. Преживели су остали без заштите, а породице погинулих без било какве надокнаде. Преостало им је да потомству причају своје ратне згоде и незгоде...
Од оца, и два стрица, и сaм сам их слушао и с усхићењем доживљавао. Приче су ишчезле са њиховим животима, а једна ми се баш урезала. Један Дубровчанин, саветовао је мог Николу како да се самоповреди, и да одложи одлазак на фронт. Рецепт је био једноставан, да отвори чауру метка, узме барута и сипа у очи! Он тако поступи, очи се брзо упале и поцрвене. Довољно да буде упућен на лекарски преглед. Дијагноза: "Никола имаш среће, за ово се иде на војни суд", рече му "нашки" и спаси му живот.
ИЗ ПРВОГ светског рата, из битака на Дрини, остали су да сведоче гробови и гробнице (у Лазаревцу заједно сахрањени), крваве заставе, топови, али, и књиге, дневници, извештаји, филмови, драме и романи... И три имена која су жива и после једног века. Генерал Живојин Мишић је стекао чин војводе и славу, Гаврило Принцип, као највећи мученик, и Јосип Броз, као загонетни Тито.
Истина, било је и награђених. Уследиле су сеобе, у виду колонизације. У већини Срби, из пасивних крајева, насељавани су по Војводини, Славонији, али и по напуштеним турским поседима на Косову и у Македонији. Већина их је у Другом светском рату протерана, доживела своју голготу.
И док се језгро Србије, на "Острву спаса" (Крфу), опорављало и ковало војне и дипломатске планове за повратак, окупираном Србијом се пировало, прогонили људи и пљачкала имовина. Најбруталнији "извођачи радова" су, углавном, говорили "нашки".
О УЧИНКУ окупационих војски, аустријске, угарске, немачке и бугарске, први су се огласили у Бечу. Известили су, већ 1916., да је на њиховом подручју било онеспособљено 58% индустријских предузећа, до краја рата све што није користила војска, је стало. Током четири ратне године из Србије је извучено: 1,6 тона злата, 3,1 тоне сребра, 24,6 тона бакра, 29,7 тона олова и стотине тона угља. Жива стока, готово сви коњи, били су извежени.
Мало тога је у Србији остало, и што је претекло било је далеко. Готово цело становништво носило је црнину, оплакивало најмилије, придржавало осакаћене; у Србији је цвилело пола милиона деце која је остала без једног и оба родитеља.
На Мировној конференцији у Паризу, ратна штета Србије процењена је на 10 милијарди златних франака, што је износило пола њене народне имовине. Није било механизма, ни воље великих сила, да се Србија и праведно обештети.
ДРЖАВНИ ЗЛОЧИН НАД ЦЕЛИМ НАРОДОМ
АУСТРИЈСКИ историчара Ханса Хаутмана, објавио је књигу, већ дело - "Крвави траг великог рата" у којој је ратна документа ишчитавао баш како је у њима дословно писало. Јасно су представљени "план и систем" геноцида и етничког расељавања који је до детаља био разрађен много пре Сарајевског атентата и објаве рата Србији.Предвиђена је била колонизација Хрвата и припадника ислама у Србију. И ауторова констатација: "Ово је био први пример државног злочина почињеног над целим народом у Европи"! Објављена су о документа у којима су дата и упутства како се треба опходити према српском становништву:"према таковом народу" сваки облик "људскости и сажаљења" је неумесан, шта више. Обзири који се у рату примењују (хумани), овде не важе, могли би озбиљно да угрозе "безбедност и интересе монархије".
СУТРА: ДРЖАВА БЕЗ БУДУЋНОСТИ
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОВО СЕ УЧИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ! Питање у "Слагалици" разбеснело гледаоце: "Да ли је могуће?" (ФОТО)
ЈЕДНА грешка у епизоди популарног квиза "Слагалица" изазвала је велику пажњу на друштвеним мрежама.
16. 01. 2025. у 09:26
Коментари (2)