ФЕЉТОН - ОВНОВИ ЗА КРАЉА, А ТЕПИХ ЗА ТИТА: Јосип Броз је сакупљао и тепихе, имао је читаву колекцију

СА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ станице у Београду, десет дана пре венчања краља Александра и румунске принцезе Марије, кретала се необична колона.

Краљ Александар и Ататурк, Фото Википедија

Ушла је у Балканску улицу и упутила се према Теразијама. На челу је корачао Шери Воца, председник општине шаљске из среза вучитрнског. Био је то стасити Арнаут у лепом и чистом народном оделу. За њим су сасвим опуштено ступала два дебела бела овна, позлаћених рогова за које су биле учвршћене две стаклене јабуке златне боје.

Иза ова два предводника ишло је сто овнова, од којих је сваки на челу имао огледало.

Преко Теразија, Воца је са својим караваном прошао кроз шпалир окупљених Београђана који су били радознали и збуњени. Предводник и овнови су достојанствено умарширали у краљевски двор.

Био је то први свадбени дар. Да се младожењи поклањају ритуално окићени овнови стари је мухамедански обичај. Овнови, наравно, нису у Двору одсели, спроведени су на економију у Топчидеру.

Ови Арнаути су поранили и тиме пријатно изненадили краља. Да ли је то био и најбољи знак да многи Арнаути те 1922. године нису били крвави противници монарха и Краљевине СХС? Шта је све претходило овој срдачности, удварачком поклону?

КАД ЈЕ турска провинција Албанија, на конференцији у Лондону 1913. године проглашена за државу, један од тадашњих албанских лидера био је и Есад-паша Топтани (1863-1920). Он је, одмах после тога, тајно, стигао у Ниш где је са Пашићевом владом потписао међудржавни уговор са Краљевином Србијом. У једној од 15 тачака уговора писало је и "успостављање трајног мира" између две државе; помоћ Србије у сређивању стања у Албанији, па чак и - заједничка одбрана. Тада је у Нишу Есад-паша упознао краља Петра I и регента Александра. Кад је у децембру 1915. године уследила трагедија српске војске и повлачење преко Албаније, Есад-паша је доста припомогао да она прође релативно безбедно. И кад је Први светски рат окончан, на Мировну конференцију у Паризу пристигао је и он. Ту је заступао идеју Балкан балканским народима. На Есад-пашу је у Паризу извршен атентат, убијен је и у Паризу сахрањен. Остале су, међутим, пашине присталице.

Претпоставља се да су управо они смислили даривање краља Александра. И после успостављања Краљевине СХС, њен краљ је штитио Арбанасе. Како?

Колонисти који су пристигли на КиМ, и не само они, заступали су идеју да се сви Арнаути - протерају. Том залагању допринео је и турски владар Ататурк. Турска је тада остала само са 20 милиона становника, протерани су били Грци и Јермени, а Анадолија је била пуста.

Ту је место свима који су муслиманске вере. Њима је тада краљ Александар био омиљен, највећи заштитник. Краљ је наиме био одлучан: исељење, уз одговарајућу надокнаду за имовину, може бити само слободни избор!

МУСТАФА, официр који је спасао Турску од потпуне пропасти и који је прозван "оцем Турака" - Ататурком, поуздано је знао за частан однос према заробљеним и турским официрима. Сачували су им војничку част и људско достојанство. Војничка част, као и одлука Србије да не крене тада у освајање Цариграда, били су довољни да Ататурк заволи српске краљеве, а да са Александром постане близак, пријатељ.

Из тог њиховог пријатељства стварало се и међудржавно пријатељство. Прво је Ататурк посетио Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Београд. Уваженог госта Александар је примио и у свој породични дом. Александар је узвратио посету Ататурку 1931. године након што је краљевство прогласио Краљевином Југославијом. Дочек у Анкари и боравак у Турској краљевског пара претворени су били у народно славље. Како је краљ већ био одвојио део своје краљевине, плац у Београду за градњу турске амбасаде, Ататурк је сада узвратио. Југославија је добила у власништво плац у Анкари који је излазио на две улице, површине седам хиљада квадрата. Амбасада је грађена као реплика Двора у Београду, где столују председници Србије. Свечано отварање амбасаде обављено је 1936. године када краља више није било међу живима. Уместо њега отворио ју је председник владе Милан Стојадиновић.

ПРИЛИКОМ отварања амбасаде, Ататурк је поклонио тепих, прекрио њен салон. Тепих вредан, а дародавац славан. Стојадиновићев наследник, на месту председника југословенске владе, постао је новинар, Нишлија Драгиша Цветковић (1893-1969). Цветковић је највише остао запамћен као потписник споразума о приступању Југославије чувеном Тројном пакту, који је изазвао преврат и напад Немачке на Југославију 1941. године. Цветковић је такође боравио у амбасади у Анкари, шетао по Ататурковом тепиху и одушевио се. За своју нову кућу, коју је подигао на Врачару у Београду, Цветковић је пожелео да купи исти тепих. И купио га је.

Цветковић је успео, преко Турске, да умакне осветницима, да се домогне Париза, где је и умро. Његова родбина није успела да наследи кућу, држава ју је одузела, али је успела да се дочепа вредног тепиха. Моћ тог тепиха се брзо испољила: дошли другови из Маршалата, не да плене већ да тепих откупе. Платили су га колико су продавци тражили, читаво богатство, пола милиона тадашњих динара и плус додатна награда, пасоше да могу да обиђу свог Гилета.

А ЈОСИП Броз је сакупљао и тепихе, имао је читаву колекцију. У једној прилици наложио је да се изврши и инвентар тепиха. Комисија је утврдила да један тепих фали. Опа! И то најбољи!

А кад је Цветковићев тепих мењао власника, пратила га је и прича: Он је купио тепих, па га је онда заменио за онај из салона амбасаде, Ататурков?

Потпуковник, Личанин, који је бринуо о Брозовим теписима, нашао се на жеравици:

- Ако се тепих не пронађе, убићу се!

Да се не понови, нешто раније, сличан случај са генералом Милосавом Коленшићем који је извршио самоубиство, због залуталог товара слика које је по Војводини скупљао загонетни Брозов пријатељ, Мимара?

Коленшић је, из поноса, пожурио; није сачекао да се изврши истрага која је утврдила да он није имао кривице, да је чист. Коленшић је, иначе, тада био други човек у обавештајној агенцији КОС и ујак још моћнијег Слободана Милошевића.

Ишло се миц по миц и Тито се сетио, лично је одобрио да се један од тепиха позајми за изложбу која се одржавала у Загребу. Поменути Личанин више је мислио на живу главу него на понос.

И коначно: да ли је Цветковићев, па Брозов тепих, био и онај Ататурков?

- Тепиху који лежи у салону амбасаде ивице су почеле да се крзају. Позвали смо људе из радионице Хареке у којој је тепих изаткан и они су нам потврдили да је њихов и оригиналан - сведочење Данила Вучетића, нашег амбасадора у Анкари.

Деобним билансом југословенске имовине ова амбасада, а са њом и Ататурков тепих, припали су Србији.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР ПРВА ЖРТВА

ЗАХВАЉУЈУЋИ Александру и Ататурку основан је био и балкански војно-политички савез у који су почетком 1934. године ушле: Југославија, Турска, Грчка и Румунија. Циљ је био да се овим савезом земље потписнице бране од територијалних аспирација Бугарске и Италије. Кад је избио Други светски рат савез се није покренуо, јер су његове чланице имале различит приступ том историјском догађају. На судбини краља Александра видело се да је овај савез благовремено уочио опасности од Бугара и Италијана, Александар је био прва жртва њихових аспирација на Балкану.

СУТРА: ТИТО БЕЖИ ИЗ ЗАГРЕБА У БЕОГРАД

Препоручујемо

Фељтон

0 11

ФЕЉТОН - НАСЕЉАВАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: Досељеници су добијали необрадиво земљиште, пашњаке и шуме

13. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

2 11

ФЕЉТОН - ТОПОВСКИ ПОЗДРАВИ ЗА СРБЕ: У Србији је плакало пола милиона деце која су остала без родитеља

12. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ДЕЧИЈИ ВАПАЈ ЗА КОРОМ ХЛЕБА: Загрљај морских дубина вечно састајалиште једне младости

11. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - УДАРИО ГОЛИЈАТ НА ДАВИДА: Сваки Србин у свом животу се бије - "са две своје историје"

10. 06. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације