ФЕЉТОН - КРАЉЕВА ВЛАДА ПОСТАЈЕ ТИТОВО МИНИСТАРСТВО: После повратка из Москве Титова позиција је ојачана

ПОСТОЈАО је план да се у Љубљани створи један штаб окупљања Југословенске војске генерала Михаиловића, Његов потчињени генерал Дамјановић је с једним бројем српских четника био у Љубљани.

Тито и Иван Шубашић са члановима Националног комитета на Вису, Фото "Википедија"

Словеначки четници су се тек тада показали као војна снага. Од 1941, постојала је четничка Соколска легија под командом Ладислава Бевца. Вођства свих политичких странака од пре 1941. још су 29. октобра 1944. формирала Словеначки национални комитет, али је он постао гласан тек почетком маја 1945. Заседају 3. маја, кад се песме партизанских претходница разлежу по околним селима. Словеначки национални комитет је издао једну декларацију о приступању федеративној југословенској држави краља Петра II . Од војне силе су имали бивше јединице квинслиншке Националне гарде генерала Рупника од око 16.000 људи. Четничка Соколска легија се на брзину ојачавала добровољцима. Имали су на располагању љубљанску радио-станицу. Формална предаја власти генерала Рупника и Националног комитета није обављена, али су се сусрели пре тога. То је све било једно шепртљање без циља и уверења да ће се у било чему успети. Душа народа је била са партизанским одредима у Трсту. Вековни сан словеначког народа је био остварен. Литература која се расцветала после слома комунизма 1991, одвећ је оптерећена осветничким истраживањем како су комунисти ликвидирали националисте, а да се и не поставља питање да ли је то безглаво тамањење заробљених војника била идеолошка освета, или затирање сваке могућности да се краљевска опозиција у новој држави остави без икакве војне силе која би је једина могла одржати на ногама. У Истри су Немци окупили око 11.000 четника и љотићеваца (2.000 Јевђевић, 6.000 Ђујић и 3.000 Љотић).

ОСНОВНА брига нове владе под вођством комуниста је била да се онемогуће масовне побуне становништва. Тај страх није без основа. Генерал Михаиловић је имао знатну подршку у целом српском народу, Албанска побуна на Косову је смирена силом и политичким попуштањем националистима. У Семберији војвода Радивоје Керовић тајно окупља знатну снагу под оружјем. Редовном поштом је протурио писмо председнику владе НР Босне и Херцеговине Родољубу Чолаковићу, да под контролом има неколико хиљада људи, а међу њима има и комуниста. Писмо је остало у оставштини Родољуба Чолаковића, делимично код Здравка Антонића. Почетком јула 1945, велика војна формација "Крижара" пролази од Прозора до Неретве, заузима Јабланицу, руши мостове и за једно време прекида транспорт помоћи путевимау долини Неретве, У целој држави се по школама хапсе ђаци.

Цела генерација средњошколаца сећа се страхова од другова које полиција брзо пушта.

Изграђен је полицијски режим, који је обезбедио стабилност до кризе 1990.

МАСОВНА ликвидација хрватских и српских националиста 1945. била је заиста "крижни пут", голгота хрватског народа, кад је цвет његове младости у највећем прорачунатом поретку доведен на стратиште да сопственим главама плати погрешке ватиканског вођства његове цркве, којага је ту под нож историје довела. Научна литература још треба да одужи истраживачки дуг о одговорности британске владе и њених организација за трагичан крај четничког покрета генерала Михаиловића. С његовим вођством целе акције борбе против комунизма се нису слагали, а без њега нису могли ништа да ураде, јер све снаге на хрватској страни коју су преферирали су постојале само у њиховим главама.

Остаци од 800 војника муслиманске Ханџар дивизије су се у Тузли предали партизанима, у тузланској касарни. Како их је било више него њихових партизанских чувара, наређено им је да се разиђу по касарни и одморе, После остављеног оружја, похапшени су или послати на фронт. Преживело их је 36.

У политичком погледу, крај рата је обележен консолидовањем власти комуниста, коју су савезници одобравали, уз услов да се претходномора постићи савез са краљевском владом у изгнанству. Са партизанске стране је стајао надмоћни Национални комитет ослобођења Југославије, створен после Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу 1943. Преговори са представником краљеве владе Иваном Шубашићем су успешно завршени два пута. Најпре је на Вису 16. јуна 1944. Шубашић пристао да своју краљевску владу формално претвори у партизанско представништво у иностранству. Прихватио је све одлуке АВНОЈ-а о федеративном уређењу државе, осудио сараднике окупатора и пристао да се накнадно реши питање монархије. Свог краља је сматрао "легитимним слепим цревом које треба што пре оперисати" како вели Милан Терзић 2005.

У СТРАХУ да га Тито не изигра, око врата је међу сличицама католичких светаца, носио и један привезак, тј. амајлију као знак да припада католичкој верској организацији "Трећи ред светог Фрање". На састанку хрватског војног вођства, код председника Туђмана 28. новембра 1993. ("Стенограм о подјели Босне", I, 2005) један генерал је саопштио да је у том привеску око врата сакрио писамце које му је дао Черчил. "То је, кога год посјетиш у дипломацији, на Западу, то ти је отприлике порука. Каже, видиш ја имам то, то је мени гаранција. Черчил ће мене спасити." Била је то једина амајлија католичких светаца против урока, која је у историји југословенског герилског рата успела.

Други споразум Тито-Шубашић је настао након преговора у Белој Цркви и постигнут у Београду 1. новембра 1944. Тито се управо био вратио из Москве, а његова позиција је иначе ојачана совјетском помоћи за 12 партизанских дивизија, чиме је зависност од западних савезника радикално смањена. Приликом посете Шубашића и Едварда Кардеља Москви, Стаљин се жалио на Титову нееластичност, што формално није пристао на краљев повратак у земљу. Одмах после тога, у анексу споразума од 1. новембра, две стране су се сложиле о слободи деловања политичких странака, слободи штампе и независности судова,

АБДИКАЦИЈА КРАЉА ПЕТРА

НАЈВАЖНИЈА одредба о слободи политичких странака је формално остварена, али стварно изиграна. Већ раније су комунисти створили Јединствени народноослободилачки фронт (ЈНОФ), у који су ушла удружења жена, омладине, синдиката. Из Србије су ушле мале, и пре рата без великог утицаја странке: Републиканска, Социјалистичка, Сељачка, Земљорадничка, фракција Демократске странке. Од великих српских странака ниједна није била заступљена. У Хрватској су успели да Хрватску сељачку странку, претворе у сељачку и републиканску и тако одстране могућност да је води краљев човек, Влатко Мачек. Краљ Петар је пристао на "тиху абдикацију" формирањем једног намесништва. Јалтска конференција убрзала је споразум две југословенске стране, након чега је формирана влада Демократске Федеративне Југославије. Тито је био председник и министар војни, а од краљевих људи Милан Грол потпредседник, Шубашић министар спољних послова. Обојица су, као и Рибникар, била масони.

СУТРА: УСТАШЕ ФОРМИРАЈУ ЗВОНИМИРОВУ ЛИНИЈУ

Препоручујемо

Фељтон

1 17

ФЕЉТОН - ТРАГИЧАН КРАЈ ВОЈСКЕ ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА: Американци су наредили Чича Дражи да се врати у Србију

25. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 9

ФЕЉТОН - ЧЕТНИЦИ ПОРАЖЕНИ ЗА ЗЕЛЕНИМ СТОЛОМ: Без Црвене армије партизани не би могли да ослободе Београд

24. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ОСТРВО ВИС ПОСТАЈЕ ТИТОВА ПРЕСТОНИЦА: Ватикан главни кривац за геноцид над Србима придружио се победницима

23. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

2 9

ФЕЉТОН - БОМБАРДОВАЊЕ ХРВАТСКЕ ЗАУСТАВЉЕНО ИЗ ВАТИКАНА: Срби су под немачком окупацијом постали дивљач за одстрел

22. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације