ФЕЉТОН - КРИЗА ОКО ТРСТА ПРЕТЊА ЗА ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Ослобођење Далмације је било глогов колац "Срба католика"

Милорад Екмечић

27. 07. 2022. у 18:00

У ВОЈНОМ погледу је партизанска војска, у новим околностима, од 1. марта прозвана Југословенска армија и преузела обавезу да сама ослободи остатак југословенских територија.

ФЕЉТОН - КРИЗА ОКО ТРСТА ПРЕТЊА ЗА ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Ослобођење  Далмације је  било глогов колац  Срба католика

Партизани на улицама Трста, Фото "Војни музеј"

Након задржавања и огромних жртава на Сремском фронту, три месеца борбе и пробоја 12. априла, немачке и усташке снаге су пред Загребом учврстиле Звонимирову линију. Тешко је рећи који су били прави разлози за ослобађање Загреба 8. маја 1945. године, на дан када се у Берлину окончао Други светски рат. Четврта југословенска армија је 1. маја 1945. ослободила Трст и остварила свој главни циљ. То је било подручје које је једино грејало срца двојице људи који су водили Југославију, Јосипа Броза и Едварда Кардеља.

Кардељ је још 1943. предвиђао могућност сукоба са британским снагама око Трста. Таква могућност се заиста појавила кад су се, дан после уласка Југословенске армије, 2. маја, искрцале америчке и новозеландске трупе, На основу Опште скупштине од 6. маја, са 11 Италијана и 7 Словенаца, створен је Савет ослобођења Трста, а од 15. маја и народни судови. У име Савета ослобођења др Ђузепе Погаси је обавестио савезничког генерала да "смо ми поново увели функционисање правде. Ми ћемо ускоро извршити чишћење остатака фашизма, међутим, без допуштења да се то дегенерише у злочин и личну освету".

ПРЕМА једној збирци докумената коју су на енглеском језику словеначке власти објавиле у Трсту 1945, сматрало се да је око 60.000 Словенаца страдало у време фашизма од 1922. Признало се да су "одређени словеначки елементи испољавали шовинистичке тенденције". Бацање окривљених без суђења у јаме (foibe) оставило је дубок историјски траг. То је почело "левим грешкама" крајем 1941. Ослобођење Сплита 1943. је пропраћено сличним потезима. Страдао је цвет југословенски оријентисане омладине. Коначна чишћења непосредно после ослобођења далматинског подручја 1944. и 1945. ударила су глогов колац остацима "Срба католика" и историјски процес претварања религије у вододелницу нације је завршен.

Сматра се да је из Југославије отишло 380.000 италијанских држављана, од чега 50.000 Хрвата и Словенаца. Радника је међу њима било 47%. Од 66.000 становника Ријеке отишло је 58.000. Из Баната и Срема се иселило 150.000-200.000 Немаца. Пре уласка совјетских трупа половина њих је већ била напустила подручје. Од 1943. их пребацују око Познања.

Захтев чехословачког председника Бенеша маршалу Титу да се из две земље исели и мађарска мањина није успео. Сам Тито није желео етнички српску Војводину, а из Срема нису враћени кући хрватски колонисти у време усташке власти. Повратак 1941. прогнаних Срба из Македоније и са Косова и Метохије није дозвољен.

ОДЛУКА Националног комитета ослобођења Југославије је, пре формалног краја рата, 16. марта 1945. у "Службеном листу" гласила "да се у последње време, без одобрења народних власти примећује враћање и пресељавање породица колониста (насељеника) које су раније биле насељене у Македонији, Косову, Метохији, Срему и Војводини". Само на Косову је било у покрету 56.405 повратника. Од 1941. је било протерано око 100.000 Срба са Косова. Немачке окупационе власти су тај број 1943. процењивале на 80.000. Око 100.000 Албанаца је од 1941. досељено у напуштене српске куће. Одмах након ослобођења, власти постављају страже (посебно Качаник) које силом враћају ове (само српске) повратнике.

Једно време се та маса стискала по вагонима железничке станице у Скопљу, па су локалне власти страховале од почетка великих епидемија. Општинским комитетима је наређено да преузме бригу око прехране и смештаја овог таласа повратника.

Око запоседања Трста, без претходног споразумевања, избила је озбиљна политичка криза.

Савезници су објавили 22. јуна да ће преузети власт, Тито је хитно послао у Москву изасланика да Стаљину саопшти да ће пружити војни отпор и пуцати. Према усменом казивању члана ЦК КПЈ Николе Петровића, који је у том сусрету био преводилац, Стаљин је саслушао поруку амбасадора Владимира Поповића, ухватио га око руке и у лаганом ходу по кабинету отпоручио: "Кажите Титу, биће Трста! Нас је прошли рат исцрпео, а сем тога они имају атомску бомбу". Строго поверљиви извештај Владимира Поповића "Председнику владе - Маршалу Југославије" од 8. августа, даје само податке посредног значаја. Ради се о разговору са Молотовом и Вишинским, након повратка са Потсдамске конференције (17. јул - 2. август 1945). Поповић вели да је верно пренео све што му је саопштено. "Вишински ми је на крају рекао да овога пута нису са мном говорили као с дипломатом", Стаљин је "у међувремену, од Вас тражио исцрпан материјал о раду савезничке војне управе у Трсту и Приморју. Кад су сви добили тај материјал, совјетски представници су енергично тражили да се на тој територији поштује наша администрација, тј. да остану Народни одбори, које је сам народ изабрао".

ОВО НЕ значи да је Титова порука Стаљину саопштена тек након бацања атомске бомбе на Хирошиму 6. августа, јер су двојица чланова Комунистичке партије у научној екипи око Опенхајмера, Тиодор Хол и Клаус Фукс, тајно достављали вести о раду на бомби, а Фукс је у јуну 1945. послао и научну формулу за израду бомбе. Совјети су од 1939. радили на својој атомској бомби, али је рат то успорио. Истраживање је убрзано обновљено у марту 1943, одмах након Стаљинградске битке. Научно главно средиште било у једном бившем православном манастиру новгородске области.

Цела епизода има важну улогу при осветљавању совјетског става према раду југословенског вођства око маршала Тита, који је правио потезе од далеко ширег значаја него што су балканска питања. Касније је у више наврата, а коначно у саопштењу о прекиду односа са Комунистичком партијом Југославије 1948, Стаљин понављао да је југословенско вођство могло изазвати нови сукоб са западним силама. Стаљин се бојао Титове брзоплетости, да велики импровизатор не импровизује и трећи светски рат. Југословенска армија је крајем рата заробила око 300.000 немачких, хрватских и српских војника. Међу хрватским војницима била је и формација генерала Параца, краљевске војске. Ликвидације су биле масовне и не нарочито прикриване, а колики је укупан број жртава тачно се не зна.

И ту идеологије покушавају да статистику замене игром повећавања и смањења броја.

КОМУНИЗАМ НОВА РЕЛИГИЈА

ФЕДЕРАТИВНА југословенска држава је коначно успостављена гласањем за Уставотворну скупштину, 11. новембра 1945. Она је почела да ради 29. новембра те године. Први устав је урађен по совјетском моделу. Надбискуп Степинац, остаци Хрватске сељачке странке, Слободан Јовановић са групом бивших министара краљевске владе протестовали су против онемогућавања слободног изражавања и избора. Не сме се порећи да је комунизам имао масовну подршку српског народа, али се подједнако не смеју прећутати ни средства која су зато употребљавана. Комунизам је у целом свету још био нова религија и он је имао подршку у Француској, Италији, Грчкој, Британији.

СУТРА: ЋОРАВЕ КУТИЈЕ НА ПРВИМ ИЗБОРИМА У ЈУГОСЛАВИЈИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (1)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!