ФЕЉТОН - КРАЉ АЛЕКСАНДАР БРАНИ ЈЕДИНСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ: Католичка црква је одувек била суревњива на снагу масонства

ПРЕ почетка рада, масонска скупштина одржана у Новом Саду, одала је пошту "сенима мучки убијеног" директора загребачког дневног листа "Новости" Тонија Шлегла, "челника једне загребачке ложе".

Краљ Александар је примљен у ложу "Побратим", Фото "Википедија"

"Пок. Шлегл је био честит човек и добар националац. Пао је као жртва своје честитости и свога патриотизма. Истрага је поведена, сумње нема да ће бити пронађен онај који је држао револвер у рукама и испалио смртоносне метке на покојног Шлегла. Али то није довољно, треба пронаћи правог убицу, јер је тај у свим тренуцима врло важан. Покојни Тони Шлегл није био политичар. Није водио политику, а нарочито ону нашу познату затуцану политику. Он је као и сви слободни зидари волео искрено и топло нашу заједничку отаџбину. Пао је као жртва оних заблуделих у чија срца није могао да продре ни зрак те љубави и у чијој савести још није могла да се усади искра здравог појма о потреби наше заједнице и о интересима наше данашње целине у којој су и интереси нас појединаца и наше будућности", писала је "Политика".

Тони Шлегл, пријатељ краља Александра, заступник интегралног југословенства и слободни зидар, убијен је 22. марта 1929. године, дан пре окупљања слободних зидара у Новом Саду. Пао је као прва жртва усташког терора.

ПОШТО је Краљевина Срба. Хрвата и Словенаца преименована у Краљевину Југославију, и Велика Ложа СХС "Југославија" променила је име у Велика ложа "Југославија". У влади генерала Петра Живковић нашло се чак тринаест масона, представника београдског и загребачког најкрупнијег финансијског и индустријског капитала.

Краљ Александар је убрзо по проглашењу диктатуре примио делегацију Велике ложе "Југославија" и током разговора који су водили образлагао разлоге за увођење диктатуре. Опширно сведочење у коме су наведени краљеви аргументи оставио је Дамјан Бранковић:

"Краљ је разговарао са нама као са браћом. Он зна да смо ми против сваке диктатуре, комунистичке или било чије друге, па и ове његове. Али, другог избора није имао ако је желео да сачува целину државе. Додао је да му је добро познато да смо ми неизоставно за целину државну. Говорио је нервозно, али јасно:

1) ИЛИ АМПУТАЦИЈА (Хрватске) или диктатура. Он је лично једно време био за ампутацију. Али су му предошили последице, тако да је он променио мишљење. Ево зашто: ампутација би донела олакшање Србији и српским земљама у садашњој Краљевини, која би се смањила али би зато била чвршћа, јединственија и компактнија. Али, само привремено. Хрвати би одмах пали у руке Италији (или под италијански претекторат или у заједници са Мађарском, што је свеједно), па би их опет једнога дана имали против себе у рововима једни према другима (...)

2) Кажите браћи из Хрватске да ја браним њихову обалу и острвље и да ће ми њихова покољења за то једном бити захвална. Сада их једино може сачувати јединствена држава. Иначе, мира може бити једно време кад се поцепамо (...)

3) Молим вас да као браћа разумете да мени није до мегаломанског одржања велике краљевине. Не! Као што је рекао, поновио је, да он јединством државе, пре свега и нада све, брани и чува Хрватску. Истовремено, међутим, брани и оно што би остало у случају ампутације. Брани, рекао је, Србију и српске земље, заливене крвљу. Србија је једина земља на свету која је дала сваког четвртог становника на жртвеник слободе. Окружени непријатељим, они ће нас се више бојати ако смо већи. Шта би било ако би нас неко напао. Упитан о томе, Краљ је рекао: Зависи када и ко. Сада одмах: са Мађарском и Бугарском бисмо изашли на крај. Са Италијом не би. Повукли би се до српских граница и ту би их моји Срби зауставили. Сумњам да би се Хрвати тукли за ову државу. Можда доцнијих година - да! Ако успем да се осете Југословенима, ако не, пропадосмо као Јанко на Косову.

4) Зашто толико настојати да се брани Хрватска јединством државе? Краљ је одговорио да је на такво питање већ дао објашњење: прво би спољни непријтељ шчепао ампутирану Хрватску, а онда и смим тим чином - угрозио би српске земље, покушавши да загосподари Балканом. Овако је та опасност мања. Да ли мања? Живи били па видели. Ако не буде овако ишло никако, пустићемо их низ воду, па нека се (Хрвати) нађу у туђинском загрљају, као мува у медвеђој шаци."

ОТВОРЕНОСТ у овом разговору диктирала је чињеница да је краљ Александар примљен у ложу "Побратим" извесно време пре анексионе кризе 1908. године, чак је четири године доцније помињано да га треба кандидовати за првог Великог Мајстора самосталне Велике ложе у Србији. Као престолонаследник и касније краљ, није присуствовао радовима у ложи, а само су највиши масонски великостојници с њим били у комуникацији.

Почетна сагласност масона с увођењем диктатуре постепено је почела да копни и с протеком времена и у њеним редовима снажила критичке тонове, како због екстремно сужених простора за слободу штампе и слободно исказивање политичких уверења, тако и због ширења октопода корупције, што није заустављено ни октроисаним уставом из 1931. године.

КРИТИЧКИ тон према диктатури дошао је до изражаја и на Годишњој скупштини Велике Ложе "Југославија" 23. априла 1933. године, када је њен великодостојник и ветеран српске масонерије Дамјан Бранковић, констатовао да је после увођења диктатуре "требало демократија, као чедо наше установе, да послужи ту улогу у друштву и држави, али она је у партијско - политичкој бори распарчала своје снаге и дошла сама са собом у сукоб".

"Њена је трагика - рекао је Бранковић - што је без етапа нагло пошла у десно, а своје лево крило изложила расулу и анархији. Из самих тих цртица намећу се савременицима нове дужности и борба против реакционарних струја, а нама да лечимо рахитични костур демократије, коју смо сторили, подржавали и веровали да ће она бити израз слободне воље народа и чуварица светског мира."

ЉУДИ ОД ЧАСТИ И КАРАКТЕРА

НА ГОДИШЊОЈ скупштини Велике Ложе "Југославија" Владимир Ћоровић је рекао: "Масонерија не може да служи своја начела са гушењем слободе јавне речи, са спутавањем личне слободе и слободе уопште. Бранило се до сада да је све што је учињено имало привремени карактер, да би се земља извела из тешког стања једне акутне кризе. Ми видимо да после толико година болест не попушта. Једна од важних масонских дужности је да у питањима јавног политичког живота иступа са отвореношћу која је најбитнија црта људи од части и карактера. Признати оно што је добро макар долазило и од највећег противника, осудити оно што не ваља макар то било и од најрођенијег. Наш пут је, уосталом, унапред обележен: ми морамо бити средина између левице која одриче и деснице која обуздава."

СУТРА: НОВИ ПОХОД ПРОТИВ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - МАСОНЕРИЈА У ЈАВНОМ ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ: Циљ слободних зидара је васпитање и стварање узорних људи

18. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - ВЕЋИНА МАСОНА БИЛИ ИСКРЕНИ ЈУГОСЛОВЕНИ: У Краљевској шестојануарској влади углавном били масони

20. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СРПСКИ МАСОНИ, ТАЈНЕ, ЗАБЛУДЕ, ИСТИНЕ: Слободни зидари раде у тишини и без ларме

06. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - СЛОБОДНИ ЗИДАРИ НА ЧЕЛУ ЗАВЕРЕНИКА: Масони су открили планове Беча о анексији Босне и Херцеговине

02. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације