ФЕЉТОН - ЗА РУКОВОДСТВО ПАРТИЈЕ СРЕМ ЈЕ БИО У ХРВАТСКОЈ

Пише Ђуро Загорац

16. 09. 2022. у 18:00

И ХРВАТСКИ државни архив објавио је 1995. године публикацију "Извори за хрватску повијест" - у којој се налази и одељак "Хрватска источна граница у документима 1945-1947". На почетку се констатује да је "нерешени статус" Срема био "извор сукоба" између политичких руководстава Хрватске и Војводине.

ФЕЉТОН - ЗА РУКОВОДСТВО ПАРТИЈЕ СРЕМ ЈЕ БИО У ХРВАТСКОЈ

Фото "Википедија"

Наведена је ту и краћа историја Срема, према којој је ова област увек била део Славоније, па и у времену кад је она била под влашћу Угарске. Срем је био и део Независне ратне Хрватске. Његове границе према Србији допрле су до Београда.

И они, који су се борили за опстанак Југославије, КПЈ и њени партизани, Срем су рачунали за хрватски простор. Ту је наведен и важан аргумент: врховни штаб је 1942. године основао трећу хрватску "оперативну зону", која је обухватала Славонију и "Сријем до Београда". Ту је и други ратни аргумент оличен у личности великог револуционара Николе Груловића. Никола је био комесар Фрушкогорског одреда и активно је учествовао у припремама за заседање ЗАВНО Хрватске. Као делегат из Хрватске, Никола ја био и већник АВНОЈ-а, који је ударао темеље друге Југославије.

ИНАЧЕ, у биографији Груловићевој, који је био учесник Октобарске револуције, међу оснивачима Ужичке републике, не помињу се његове активности у ЗАВНОХ-у. Он јесте послат у Срем да организује устанак, а како је стигао до АВНОЈ-а, не помиње се.

Наводи се даље, да је Народноослободилачки одбор Срема сматран "саставним делом Хрватске", али да га је истовремено партијско руководство Војводине третирало као свој. Партијски врх је био јасан: борити се за покрајину у којој ће бити - Банат, Бачка, Барања и Срем.

Следи и овај податак, као аргумент који иде у прилог Хрватској: у октобру 1944. године, врховни командант је наредио увођење војног стања на подручјима - Баната, Бачке и Барање. Значи, у Војводину - без Срема.

А онда и на седници Главног народноослободилачког одбора Војводине, 6. априла 1945. године донео је одлуку да се покрајина прикључи федералној Србији!

Шта се прикључило, које територије?

Војвођани су били одлучни: то су Банат, Бачка, Барања и Срем.

Полако, тек ће се видети...

ХРВАТСКА влада је одмах формирала две комисије за своје разграничење. Једна за разграничење са Мађарском и Италијом и друга са Војводином, односно Србијом. Комисије су предводили водећи политичари уз подршку експерата. Комисију за границу са Војводином предводио је Павле Грегорић (1892-1989), а она се, казују документи, налазила под "највишом позорношћу" Хебранга и Ивана Крајачића. Хебранг је био најмоћнији члан Политбироа ЦК КПЈ.

Кад се ситуација донекле разбистрила, кад је Хрватима постало јасно да ће добити Барању, а изгубити део Срема, први се огласио Грегорић са својим примедбама, које је предочио највишим савезним органима, државним и партијским. Главна Грегорићева замерка била је да се "маргинализује питање Хрвата" у северозападној Бачкој и што се "припадност Сријема" Војводини образлаже "судјеловањем" у војвођанским бригадама.

ВОЈВОЂАНИМА се журило, па кад су расписани први избори, они су их организовали на свим територијама, које су сматрали својим. И ту их је сачекао Грегорић, упућујући нови протест на права места. Затражио је одлагање избора у Војводини, а као разлоге наводио:
- Што нису одређене границе Војводине.

- Што се у Војводини данас налазе поједини делови Хрватске, који нису никад припадали Војводини.

- Што одлука о спровођењу избора у Војводини садржи "одредбе које не одговарају демократским принципима"... (Овде се мисли на изостављање, у бирачким списковима, припадника усташких породица).

Грегорић је бројне своје замерке и детаљно образложио, али и замутио архивске изворе за хрватску повијест. Он је протестовао пре него што је формирана Ђиласова комисија и изнела свој предлог разграничења. Архивари у Загребу претпостављају да је било комисија и пре, а као доказ наводе сведочење Владимира Дедијера изнето у "Прилозима за Титову биографију". Дедијер је цитирао писмо Едварда Кардеља (1910-1979), упућено управо Титу, у коме је наведено:

"...да је Андрија Хебранг на своју руку послао једну гарнитуру руководилаца у Месни комитет у Сремској Митровици и да их прикључи ЦК КП Хрватске."

КАД СЕ ситуација разбистрила, кад је Хрватима било јасно да ће добити Барању, а изгубити источни Срем, први се нападно огласио Павле Грегорић са својим замеркама. Први је и непринципијелно истрчавао.

Аутори наводе да расположиви документи јасно указују да су Хрвати заступали "исту линију" у разграничењу са Војводином, односно Србијом. Зато им није јасно зашто се на крају Грегорић "изгубио" - његово име се није помињало кад се и одлучивало.

Да Павле није намерно жртвован?

У објављеним документима нема помена о ултиматуму који су Хрвати тада поставили: Ако Вуковар не буде хрватски, онда "рат!".

У писменој форми можда тог ултиматума и нема, али се тако говорило и чуло.

У објављеним документима Хрватског архива разјашњено је и питање Илока, града на Дунаву. Ђиласова комисија је предложила, а Политбиро партије и Председништво АВНОЈ-а усвојило, да овај град са околином припадне Војводини, а на крају - отишли су у Хрватску.
Архивари тврде да је Илок припојен Хрватској после спроведеног референдума. О томе нема документа у архивима Југославије и Србије.

ГРАНИЦЕ НИСУ ТРАЈНЕ


ИАКО је успостављена граница између Хрватске и Војводине, односно Србије, на састанку Политбиороа ЦК КП Југославије и Председништво АВНОЈ-а, проглашена привременом, ниједна страна, бар до 1995. године није захтевала да се она преведе у трајну. Бар таквог документа нема у архивима. По понашању хрватске стране, пре ће бити да захтев није само још архивиран?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!

ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!

НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да не може да искључи могућност употребе војне силе или економске принуде, укључујући повећање царина, када је у питању преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом.

07. 01. 2025. у 18:50

ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета

"ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ" Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета

МИНИСТАР спољних послова Мађарске Петер Сијарто данас је критиковао одлуку Вашингтона да уведе санкције шефу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, Анталу Рогану, због сумње да је умешан у корупцију у Мађарској.

07. 01. 2025. у 18:12

Коментари (3)

ХИТНО САОПШТЕЊЕ ЗВЕЗДЕ: Због најновијих дешавања на Маракани реаговало руководство клуба