ФЕЉТОН - РИТУАЛНО ОТКРИВАЊЕ ВЕЛИКИХ ВОЈНИХ ТАЈНИ: За привредну пљачку Србије био задужен Франц Нојхаузен

ПРВИ је саслушан генералобрст Лер. Приступио је суду чврстим, војничким кораком и само благим наклоном главе дао је до знања да је спреман да одговара.

Фото: Музеј Југославије

Сећам се, имао је дуги, тамноплавосиви кожни капут какав су у немачкој војсци носили авијатичари. После узетих генералија, читања и превођења дуге оптужнице у којој су тешка места била његово наређење да се 6. априла онако варварски бомбардује незаштићени град, а посебно злочини војске на Балкану која је била под његовим заповедништвом.

„Да ли се осећате кривим?”, упитао га је Гоце Гучетић.

„Не осећам се кривим”, одговорио је генералобрст Лер.

„Где сте заробљени?”, наставио је Гоце Гучетић.

„Ја, заробљен!? Никада! Господо, ја сам капитулирао”, одсечно рече генерал. „Могао сам да се предам Енглезима, али нисам желео да напустим своју војску.”

„Зашто сте наредили бомбардовање Београда, који је био проглашен за отворени град, којом приликом је побијено више од 10.000 недужних цивила? Шта имате рећи на то?”

„То није било моје лично наређење, већ наређење Врховне команде и ја сам га морао извршити.”

„Јесте ли били члан Национал-социјалистичке странке?”

„Нисам”, гласио је одговор. „Био сам чак и у сукобу са Хитлером.” „Чудновато”, рече иронично Гоце Гучетић, „кажете да сте били у сукобу са Хитлером, а он вам је поверио тако високу дужност, били сте врховни командант целог Балкана.”

„Хитлер је сумњао у моје политичке врлине, али не и у моје војничке. Господо, пред вама стоји победник са Крита.”

ОВАКАВ одговор генералобрста Лера запањио ме је. Видело се да он ни за тренутак није спреман на било какве уступке, нити да тражи милост.

„Нисте нам одговорили на питање репресалија над цивилним становништвом за време операција немачке војске под вашом командом.”

Александар Лер, Фото Википедија

„О тим репресалијама ја не знам ништа поуздано. То су детаљи једне борбе у које ја нисам улазио. Ја сам правио планове за операције у целини и нисам могао да улазим у поједине ексцесе до којих у оваквим приликама неизбежно долази. Напротив, не постоји ниједно моје наређење да се врше репресалије над цивилним становништвом. Чак, супротно. Опомињао сам оперативне команданте да то избегавају. Ако је до тога ипак долазило, то је свакако за жаљење, али треба имати у виду да смо се ми као Вермахт борили против партизана, а то значи једне нерегуларне војске. За нас је регуларна војска Краљевине Југославије, према свим међународним прописима, потписала своју капитулацију. Све што се даље дешавало, резултат је ванредних прилика до којих је дошло на Балкану.”

Помислио сам: дакле, тако изгледа аутентично сведочанство врховног команданта Балкана, то је та официрска логика, ту је присутан цео одгој од војне академије до највишег чина, хијерархијска, апсолутна послушност. Ту, у овој хладној општинској сали, присуствујем готово ритуалном откривању великих војних тајни, дознајем начин мишљења који се већ вековима изграђивао у свим војним академијама света. Улоге на данашњем суђењу су сада такве, јер је једна страна изгубила рат. Да га је којим случајем добила друга, улоге би биле обрнуте, а један британски, амерички или совјетски генерал одговарао би овако како то сада чини генералобрст Лер. Све је научено као у уџбенику.

И ИСПИТИВАЊЕ  др Турнера, шефа Управног штаба за Србију, било је пуно неочекиваних открића и великих изненађења.

После узетих генералија и већ уобичајеног питања о кривици, др Турнер је такође одговорио одречно. У даљем току расправе упорно је желео да суду исприча начин и прилике под којима је дошло до именовања владе генерала Милана Ђ. Недића. С обзиром на своје непосредно учешће у тој операцији, др Турнер је сматрао да је за његову целокупну делатност у окупираној Србији веома важна управо та околност да је дошло до образовања те владе са којом је он, после, за цело време окупације, непрекидно сарађивао. Гоце Гучетић је најпре одбијао да др Турнер суду исприча ту своју верзију, тврдио је, скоро безвољно, да је све то познато и да то није важно за суд који треба да истражује само чињенице. Др Турнер је остао при своме и на крају му је суд дозволио да о томе говори.

„Будите краћи. Све нам је то познато”, прекиде га Гоце Гучетић.

„ХОЋУ, али морам да изнесем управо чињенице, а то свакако жели и високи суд”, одговорио је др Турнер. „ Из саме Врховне команде поручено је да  у Србији мора да завлада ред и мир, како то захтева понашање у једној окупираној земљи. Одлучено је да се потражи српска личност од ауторитета која ће смирити Србију, а избор је пао на бившег министра војног, генерала Милана Недића. Ја сам добио задатак да о томе разговарам са Недићем. Недића сам затекао у његовом стану, где је био под стражом. Био је потпуно утучен човек који је недавно у великој експлозији у Смедереву изгубио јединца сина. Када сам му изложио план војних, окупацијских власти и разлог моје посете, одлучно је рекао: ’Шта вам пада на памет, ви сте луди?’ Да, баш тако је рекао: ’Ви сте луди’. И одбио ме је. Ја сам се вратио међу генерале са дубоким уверењем да генерал Недић није најсрећније изабрана личност и да морамо наћи друго решење. Међутим, генерали су то моје мишљење одбили и наредили ми да поново одем код Недића и да му саопштим у ултимативној форми следеће: Уколико ви одбијете да нам помогнете да смиримо Србију, Фирер је одлучио да Београд и Мачву окупирају усташке трупе. Северну Србију предаће на управу Мађарима, а остатак Србије биће подељен на бугарску окупациону зону и на албанске трупе које ће добити цео Санџак и управу до Краљева, где ће бити границе са бугарском зоном. Када ме је генерал Недић поново одбио ја сам отворено саопштио какво је решење нађено у противном случају. Он је на то пола сата ћутао, а онда је тихим гласом рекао: пристајем. Ето, високи суде, тако нам је успело да образујемо владу генерала Милана Недића”, завршио је своје излагање др Турнер.

Фото: Музеј Југославије

У ТОКУ  даљег испитивања др Турнер је доказивао да је Управни штаб за Србију, којем је он био на челу, представљао цивилну власт и да је свим силама покушавао да помогне српској влади у савладавању разних тешкоћа цивилне природе.

„Наш задатак је био да колико год можемо ублажимо патње лојалног становништва, посебно што се тиче исхране. Ми смо омогућили и деловање српског Црвеног крста, а помагали смо и да се у Србији смести и она река избеглица из НД Хрватске и Словеније.”

„А привреда? Да ли сте непосредно учествовали и у привредној пљачки Србије, организовању принудних радова у Борском руднику?”, запита га Гоце Гучетић.

„То није било у нашој надлежности. За привреду је био надлежан Франц Нојхаузен, који је био специјални опуномоћеник Рајха за сва привредна питања.”

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СУЂЕЊЕ НЕМАЧКИМ РАТНИМ ЗЛОЧИНЦИМА: У њиховим се рукама налазила судбина милиона људи, нису се кајали

23. 06. 2023. у 18:00

Друштво

0 2

СПАСЕН ЈЕВРЕЈСКИ РОДОСЛОВ ОД 18. ВЕКА: У Музеј жртава геноцида стигли артефакти из Топовских шупа, који сведоче о страдању

23. 06. 2023. у 07:00

Познати

0 0

"Отац и мајка су погинули, брат умро, сестру сам нашао случајно после рата - и њу су хтели да убију"

18. 06. 2023. у 21:01

Репортаже

10 13

ТЈЕНТИШТЕ И ХЕРОЈИ У КОРОВУ ЗАРОБЉЕНИ: Осам деценија од најзначајније партизанске битке, у НП "Сутјеска" штрајковали 80 дана

13. 06. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације