ФЕЉТОН - КРАЉ ПОДНОСИ ТУЖБУ ЗА РАЗВОД БРАКА: Петар је покушавао да измири различите ставове политичких странака у изгнанству

У ДЕЦЕМБРУ 1949. брачни пар Карађорђевића отпловили су за Сједињене Америчке државе.

Краљ Петар са краљицим Маријом и браћом Томиславом и Андрејом, Фото "Википедија"

Петру је пријала ужурбаност која је пратила Божићне празнике у Њујорку. Волео је Божић у Њујорку  „тамо човек може стварно да осети атмосферу празника “. Почетак 1950. године провео је са краљицом Александром и принцом престолонаследником у Америци.

Краљ је више пута посетио Шпанију и био је сведок да постоји и опозиција званичној власти у Шпанији. На крају својих мемоара краљ каже „Увек сам се  веома трудио да не будем увучен у политичке разговоре, пошто сам снажно осећао да, упркос свим примедбама које се праве на рачун Франковог режима,  уистину цео свет треба да му буде захвалан, пошто је сачувао своју земљу од комунизма“.

Божић 1951. године провео је у Енглеској и у Лондону је на Божићном сабору, најавио акцију за подизање Светосавског храма у Лондону. Фебруара 1952. године присуствовао је сахрани енглеског краља Џорџа VI у капели Св. Ђорђа у Виндзору.

АНГЛИКАНСКА  црква је дала на употребу Српској црквеној општини у Лондону једну лепу стару али запуштену грађевину. Црква је оправљена и преуређена од скупљених прилога верних срба и пријатеља нашег народа.

Недеља је био српски дан у Лондону зато је за освештавање одређена прва недеља после Видовдана 1952. Освештавање ове цркве био је прворазредни догађај за српску заједницу у читавој Енглеској.  Чин освештавања цркве обавио је епископ жички Николај.

Краљ Петар који је за овај празник допутовао из Француске где је тад живео и обратио се окупљеном народу.       

Док је 1953. краљ Петар обилазио свој народ краљица Александра је била суочена са огромном дуговањима насталим у Паризу.  Осећала се као затвореник у својој сопственој соби, сазнање о огромним дуговима  је потпуно дотукло. На врата апартмана закуцали су јој повериоци са меницама. Ништа али баш ништа месецима није плаћено: биле су то признанице хотела и ресторана, рачуни за одећу, рачуни гараже и телефонски рачуни за све делове Европе укупног износа на стотине хиљада франака .

Прва мисао јој је била да позове Петра али  нити је знала где је нити би јој могао помоћи кад би га нашла.

Краљица Александра је ангажовала адвоката, а ускоро је стигла из Венеције њена мајка Аспазија.

Коначно кола и одећа су ослобођени и било је допуштено краљици да их користи.

Потом је са мајком кренула у Венецију место које је највише волела.

У Венецији је краљица Александра живела у хотелу који је морала да плаћа њена мајка Аспазија јер је у њеној малој кући  било таман толико места за њу и малог Александра са гувернантом.  

ПРЕД крај 1953.године краљ Петар је поднео тужбу за развод брака. Краљица која га је и даље волела није се мирила са тим. Краљица Александра пролазила је кроз тежак период, осећала се одбаченом али је опет на све начине покушавала да одговори краља од развода. Најзад Краљ је попустио и повукао тужбу  за развод. Остали су у браку и виђали су се с времена на време. Веран краљевској заклетви, живот је посветио у служењу свом народу. Био је стално на путу и мало времена му је остајало за породицу и породични живот.          

Један тужан догађај  окупио је целу породицу, била је то погибија у саобраћајној несрећи кнеза Николе и тад је први пут после Другог светског рата дошло до контакта породица краља Александра и породице кнеза Павла.  На опелу, које је обављено 17. априла 1954.  у Српској цркви у Лондону били су сви Карађорђевићи. Краљ Петар је са мајком и браћом Томиславом и Андрејом дошао да ода почаст свом рођаку.

Најмлађи брат краља Петра, краљевић Андреј оженио се принцезом Кристином фон Хесен 1.августа 1956. Годину дана касније 7. јуна 1957. у Залему (Баден, Западна Немачка) венчао се и средњи брат краљевић Томислав. Изабраница његовог срца била је принцеза Маргарита од Бадена.

Долазак на братовљеву свадбу краљ је искористио да у лето 1957. године проведе  месец дана обилазећи градове по Западној Немачкој: Минхен, Оснабрик, Минстер и водио разговоре са бившим ратним заробљеницима који су остали у емиграцији и одбили да се врате у земљу.

НАИЗНАЧАЈНИЈЕ  дело краља Петра је његов допринос у раду на уједињавању Срба у дијаспори. Залагао се да се успостави што веће јединство и слога међу њима и апеловао да се занемаре различита страначка и политичка гледишта и обједине све снаге пред главним заједничким непријатељем – тоталитарним режимом у земљи.  Краљ је говорио: „Чекајте да дође време. Нећемо починити ни једну грешку. У међувремену морамо да будемо стрпљиви и уједињени “. Позивао је народ на не троши узалуд своје снаге, знао је да голорук народ против наоружаних комуниста може само да изгине. Зато је позивао на јединство и уједињење док не дође дан ослобођења.

У фебруару и марту 1959. године  посетио је све најважније градове у Америци и Канади . Држао је говоре и сусретао се са Србима у. Питсбургу, Кливленду, Милвокију, Чикагу, Лос Анђелесу, Њујорку, Детроиту, Индианополису, Сакраменту, Либертвилу, Сент Луису. У Канади је посетио: Виндзор, Хамилтон и Торонто.  

У СВОМ обраћању на великом скупу Срба у Чикагу 1959. „Први наш задатак је да, у име обесправљеног народа, свакодневно подсећамо слободни свет да наш народ усред најцивилизованијег  столећа страда под најтежим средњевековним ропством, да га опомињемо да је он сам – тај слободни свет – много крив за такво стање ствари... Други наш задатак је да у име свог народа и своје, исповедамо свуда и на сваком  месту да је наша борба против црвеног тоталитаризма ...једино борба за слободу, демократију и правду, у западном смислу те речи. Трећи задатак је да прибирамо нашу омладину, која, у све већем броју, напушта нашу родну груду...да је помогнемо да нађе себе, да је учимо демократским принципима, те да је тако спремамо, да сутрра у својству срећно изграђених грађана, са својим друговима у земљи прими на своја  плећа терет народних и државних послова .   

У јануару 1960. године обишао је српске исељенике у Аустралији где је дочекан од тамошњих Срба у Бризбејну, Мелбурну, Перту и Сиднеју.

Исте године у пролеће поново је у Европи међу нашим исељеницима у Енглеској и Француској.

РАСТАНАК ОД КРАЉИЦЕ

КРАЉИЦА Марија упокојила се 22. јуна 1961. Опело је одржано у српској цркви Св. Саве у Лондону пред великим бројем Срба емиграната, поштоваоца и пријатеља. На сахрани су била присутна сва три њена сина. краљ  Петар са супругом Александром и сином Александром, принц Томислав са супругом Маргаритом и принц Андреј са супругом Кристином. Краљица Марија сахрањена је на Краљевском гробљу у Фригмору поред замка Виндзор.

СУТРА: ВЕЛИКИ РАСЦЕП У СРПСКОЈ ЦРКВИ У ЦЕЛОЈ ДИЈАСПОРИ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ХОТЕЛ "КЛЕРИЏ" УЛАЗИ У САСТАВ ЈУГОСЛАВИЈЕ: На крштењу престолонаследника Александра кум је био енглески краљ Џорџ VI

17. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СТАЉИН ТРАЖИ ДА ТИТО ВРАТИ КРАЉА НА ПРЕСТО: Дража је тешко прихватио краљев позив четницима да приступе партизанима

15. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАМЕСНИЦИ ДАЈУ МАНДАТ ТИТУ ЗА САСТАВ НОВЕ ВЛДЕ: Намесници су постали оруђе у Титовим рукама и прекинули контакт са краљем

16. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - СУДБОНОСАН СУСРЕТ СА ГРЧКОМ ПРИНЦЕЗОМ: Генерал Боривоје Мирковић, уз помоћ енглеских службио, хтео је да изврши још један пуч

11. 09. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације