ФЕЉТОН - ВЕСЛИ КЛАРК СЕ ЖАЛИ НА "СРПСКЕ КРТИЦЕ" У НАТО: Весли Кларк је тврдио "да је српска обавештајна служба једна од десет најбољих

ЗБОГ прецизног дејства обавештајне службе Војске СРЈ место одлучивања о потенцијалним циљевима из Брисела премештено је у Лондон – где су одлучивали Весли Кларк, Тони Блер и Ричард Холбрук

Многи су напад на Србију називали приватним ратом Мадлен Олбрајт, Фото ЕПА

ГЕНЕРАЛ Милановић нам је навео и један конкретан пример дијалога са својим извором обавештајних информација који је обављен 26. марта 1999. године (како је успео да успостави такву комуникацију зна само генерал Милановић):

„1. Колико ће трајати ова фаза?

Још је у примени 1. фаза напада. Трајаће онолико колико је потребно да се нанесе што више губитака у људству и техници, или док се неутралише РВ и ПВО. Циљ је да се Београд присили да прихвати предложени споразум за Косово и Метохију (предложени споразум из Рамбујеа).

2. Да ли ће се дејства наставити и колико дуго?

НАТО је одлучан да настави дејства без ограничења.

3. Да ли НАТО намерава да уведе снаге копнене војске?

У овом тренутку није реално очекивати увођење копнених снага у операцију. Све зависи од успеха ваздухопловно-ракетне операције, као и од отпорности одбрамбеног система СР Југославије.

4. Какви су изгледи да неке од суседних земаља напусте коалиционо учешће у агресији?

Италија се и раније залагала за мирно решење кризе на Косову и Метохији. Била је надгласана од осталих чланица НАТО. Сада не може да се „извуче“ јер су њени аеродроми поседнути НАТО авијацијом. Уцењена је. Грчка се такође залагала за мирно решење. Уцењена је претњом САД  да ће је напасти Турска. Пристала је да да сагласност за консензус (приморана) под условом да њене оружане снаге не учествују у агресији и да Турска не користи њен ваздушни простор.

5. Како оцењујете позицију Русије?

Русија нема капацитета да учини било шта како би помогла СР Југославији (закључна оцена саговорника). У кулоарима НАТО оцењује се да су са Југславијом у великом проблему јер је предвиђено трајање агресије од 96 сати нереално.

Ствари су се на самом иочешку веома искомиликовале јер се тешко проналазе циљеви и прете да измакну контроли.“

СВЕ до краја агресије функционисале су различите обавештајне мреже и индивидуални контакти генерала Милановића. Још на почетку агресије НАТО је  закључио  да обавештајна служба Војске СР Југославије ради веома агресивно. Тако је изнуђена одлука да место одлучивања о потенцијалним циљевима буде из- мештено у Лондон; тамо су одлучивали Весли Кларк, Тони Блер и Ричард Холбрук, а остали су, како је генералу рекао један од његових извора, „блејали“. Није стога чудо што је у више наврата у својим мемоарима главнокомандујући НАТО снага, генерал Весли Кларк, „плакао“ због „српских кртица“ у НАТО и што је непрестано потенцирао „да је српска обавештајна служба једна од десет најбољих на свету“.

То значи да је и након обавештајне афере „Бинел“ генерал Милановић имао веома добре изворе информација у седишту НАТО пакта. Била је то још једна победа наших обавештајаца над контраобавештајном машинеријом Алијансе, јер су они погрешно закључили да је разјашњавањем обавештајне улоге мајора Бинела обавештајни „продор“ југословенске обавештајне службе дефинитивно пресечен. Погрешно су проценили да су све последице обавештајне афере „Бинел“ отклоњене, те да су се стекли услови да слободно могу започети агресију, коју су одложили ради безбедности својих ваздушних снага. Ова грешка навела их је на нови погрешан закључак који одлично видимо у новом сегменту специјалне емисије „ББЦ 2“:

ВОДИТЕЉ: НАТО није смео да изгуби ниједног пилота за време кампање. Али, Југословени су били МНОГО ефикаснији него што се очекивало. Први циљ, уништити српске противваздушне позиције, који је требало да траје три дана, није ни посттнут. НАТО није могао ни да лоцира, а камоли уништи све противваздушне системе. Ракете су остале претња сваке ноћи, приморавајући пилоте да лете врло високо. Шест дана након почетка рата, 30. марта, у Клинтоновом кабинету је одржан кризни састанак. Вашингтон  се окомио на Медлин Олбрајт.

Многи су говорили да је то рат Медлин Олбрајт, да је све кренуло наопако. Да ли су на њу вршили притисак?

ЏЕЈМС РУБИН (амерички заменик државног секретара): Апсолутно (смеје се), било је то веома, веома тешко време. Многи су тражили жртвене јарце, када се ствари нису одвијале онако како треба. Она је саму себе ставила у позицију таоца. Билаје изричита у томе да ће операција кратко трајати.

ВОДИТЕЉ: Срби су избегавали ефекте бомбардовања толико добро да су изгледа знали не само да ће бити бомбардовања, већ и када ће се то десити. Постојао је опасан преседан. Шест месеци пре тога добили су копију тајних планова, који су им откривали те податке.

ГЕНЕРАЛ ВЕСЛИ КЛАРК: Они су знали категорију мета, а у једном доказаном случају, операционе планове је Србима прослеђивао официр из Генералштаба НАТО, који је признао шта је радио.

ВОДИТЕЉ (закључујући емисију): Рат је почео као морална поука која се завршила нетолеранцијом. Али на крају није више било речи о моралу. Чак ни о Косову. Радило се о спасу НАТО од тоталног колапса.

НАПРОСТО  је невероватно колико је један човек, обавештајац, успео да направи пометњу у врху НАТО пакта, до те мере да су чак и каријере најмоћнијих личности америчке администрације биле у питању. Медлин Олбрајт је била веома моћна, такорећи недодирљива, па је ипак трпела ударе због војних неуспеха НАТО, који су могли угрозити њену каријеру. На нашу жалост, успела је да се одбрани и одржи на политичкој сцени САД.

Кажемо „нажалост“ само због тога што вероватно нико други ко би дошао на њено место не би имао толики степен мржње према српском народу. Она је била спремна да нас дословно уништи и ту своју намеру није крила.

Као што је речено, успешан обавештајни рад генерала Милановића одвијао се и за време НАТО агресије, посебно у оном аспекту који се тиче података о конкретним ваздушним операци- јама Алијансе, а да је то неоспорно тачно, увек је боље доказивати преко западних извора, ако већ постоје подаци о томе. Њихове реакције и анализе најбоље и најуверљивије показују колико је обавештајни рад у ствари био квалитетан, а информације драгоцене за српску страну у сукобу. То је потврдила и једна Агенција за истраживање медија и односа са јавношћу 3. септембра 2000. године која је донела је изводе из британског листа „Гардијан“  који је дошао до поверљивог извештаја америчких званичника из периода агресије на СР Југославију.

ИРАЦИОНАЛНА ЗЛА И МРЖЊЕ

МЕДЛИН Олбрајтова је на неки ирационалан и невероватан начин враћала српском народу зло, мржњу и презир за сву доброту коју је наш народ њој и њеној породици учинио за време Другог светског рата. Нажалост, није она једина која се тако одужила српском народу за његову доброту и гостопримство. Сетимо се и никад не заборавимо првог председника самосталне Словеније Милана Кучана чија је породица у Другом светском рату провела у избеглиштву од немачких нациста у Србији када је он имао само пола године. Милан је касније све то Србији и Србима вратио на најнечаснији начин. Срби треба да гаје гостопримство, доброту и племениту љубав, али не смеју никад да буду наивни и плиткоумни.

СУТРА: НАТО ЈЕ БЕС ИСКАЛИО НА НЕДУЖНИМ ЦИВИЛИМА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - БИНЕЛ САМ ДОПРИНЕО ДА БУДЕ БРЗО ОТКРИВЕН: Још у првој половини 1998. Милановић је приметио да је под надзором белгијске службе

11. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације