ПРВИ гласови о могућности превазилажења овог анахронизма и успостављања дипломатских односа између две земље чули су се почетком јануара 1940. године у извештају Илије Шуменковића, посланика Краљевине Југославије у Анкари, који је свом министру Александру Цинцар Марковићу пренео уверење совјетског амбасадора у Турској, Алексеја Терентијева, да је време обнове односа („васпостављање") између Југославије и „Русије" релативно блиско, што је несумњиво оцењено као став Кремља, с обзиром на високи степен зависности совјетске дипломатије од свог центра.

Коментари (0)