ФЕЉТОН - ЗА ПАТРИЈАРХА 27. МАРТ ЈЕ БИО КАО ВИДОВДАН: Пуч је одушевљено примљен у Београду и другим градовима Југославије, сем у Загребу

ОРГАНИЗАТОРИ преврата увиђали су да се механизам завере мора активирати што пре, јер је опште узбуђење у народу досегло врхунац, посебно у престоници.

Генерал Симовић и краљ Петар II непосредно после 27. марта, Фото "Википедија"

Одлуку о преврату у ноћи 26/27. марта донео је армијски генерал Душан Симовић.

Међутим, рано се отворило питање да ли је Симовић или његов помоћник бригадни генерал Боривоје Мирковић био душа рушења кнеза Павла и његове владе, са довођењем на престо малолетног краља Петра II. По нашем мишљењу, Симовић је био изразито најистакнутија фигура међу официрима - завереницима, истичући се од раније антинемачком политиком; заговарао је Солунски фронт и на Рузвелтовог изасланика пуковника Доновена оставио изванредан утисак својом непоколебљивом одлучношћу супротстављања капитулацији пред Немачком.

У претходном периоду Симовић је стајао у центру отпора, о  чему говоре његове интервенције код кнеза, Драгише Цветковића, код министра војске и морнарице генерала Петра Пешића, код начелника Главног генералштаба генерала Петра Костића и код Срђана Будисављевића, првака СДС и члана Цветковић - Мачекове владе; Симовић је на своју страну привукао Божидара Максимовића и Драгутина Иконића; генерал је водио преговоре с верским представницима СПЦ - патријархом Гаврилом и епископом Николајем Велимировићем.

У државно-војном и политичко-верском врху државе Симовић је био непомирљиви противник подлегања Осовини. Као генерал од угледа и утицаја, стојећи на челу елитног рода војске - ваздухопловства, Симовић је могао повезивати официре ниже по чину, преговарати са другом страном, па и утицати својим ауторитетом у расплету на нове власти, спољнополитичку оријентацију Југославије и њено међународно представљање, команду над војском. Симовић наводи да је генералу Мирковићу довео мајора Живана Кнежевића, као везу са Краљевом гардом, те упутио више официра - Ђорђа Станојловића, Жику Радојичића и Васу Милица.  План преврата израдио је Симовић, према личном казивању,  а спровео генерал Мирковић, стојећи на челу удара све док се генерал Симовић није у зору 27. марта нашао у згради Министарства војске и морнарице, где се налазио центар и главни штаб акције.  (Черчил у Мемоарима пише да је брижљиво планиран „револуционарни удар" у малом кругу официра око Д. Симовића. За вођу побуне узима Бору Мирковића, коме су, између многих стотина родољуба, помагали мајор Живан Кнежевић и брат му Радоје. „Мрежа се ширила из Београда до главних гарнизона у земљи - Загреба, Скопља и Сарајева".)

ПРЕВРАТ  је изведен смишљено, систематски, бескрвно, ако се изузме отпор једног жандарма, случајне жртве. Пре свега, избегнут је сукоб са снагама у војсци које су биле верне кнезу Павлу, који се у ноћи 26/27. марта налазио на путу за Словенију. Кнез је у Загребу 27. марта одбио Мачекове савете да са IV армијом крене на пучисте у Београд.

Земунска група, под командом генерала Боривоја Мирковића и пуковника Драгутина Савића, начелника штаба Команде ваздухопловства, извела је, са пешадијским снагама из Земуна, поседање моста на Сави и успоставила пуну контролу између Београда и Земуна.

Команду над свим снагама ваздухопловства примио је пуковник Драгутин Савић.

Ваздухопловни пуковник Стјепан Буразовић заузео је са својим одељењем Управу града Београда и ставио под своју контролу престоничке полицијске снаге. Генералштабни потпуковник Миодраг Лазић заузео је зграду главне телефонске централе, поште и телеграфа. Војска је заузела и радио-станицу у Београду, са постројењима у Раковици и Макишу. Два батаљона Краљеве гарде, са потпуковником Стојаном Здравковићем, опколила су двор на Дедињу. Трећи батаљон Краљеве гарде, под командом мајора Живана Кнежевића, заузео је зграде Председништва владе и главних министарстава, Главног генералштаба и Команде Београда, поседајући истовремено раскрснице главних улица:

Краља Милана, Кнеза Милоша и Немањине код Славије и Лондона, Теразије. Пешадијски мајор Данило Зобеница је са батаљоном борних кола посео део Двора на Дедињу, а другим делом заузео позицију у граду, на раскрсницама Краља Милана, Милошеве и Немањине улице. Једна батерија артиљеријског пука затворила је прилазе Београду од стране Бањице и Авале.  Краљ није био у току догађаја везаних за преврат, тако да је његов наводни проглас народу преко Радио-Београда прочитао марински официр Јаков Јововић, који је имао глас сличан гласу краља Петра II.

Превремено довођење на престо краља Петра II пре пунолетства представљало је другу ревизију Октроисаног устава после стварања Бановине Хрватске. Кнез Павле је, по повратку из Загреба, абдицирао и под заштитом југословенских официра напустио истог дана тло Југославије, прешавши у Грчку, где су га прихватили Британци, који ће га интернирати у Кенију, где је боравио све време рата. Завереници су издали проглас у име краља Петра II, који је он накнадно потписао. Краљ је стављао до знања Србима, Хрватима и Словенцима да је у овом тешком тренутку за „наш народ" одлучио да узме у своје руке краљевску власт.

Позивао је све Србе, Хрвате и Словенце да се окупе око престола. Народ је обавештен да војска и морнарица већ извршавају његова наређења, да су намесници дали оставке и да је мандат за састав нове владе поверен армијском генералу Душану Симовићу.

Преврат је одушевљено примљен у Београду и другим градовима Југославије, сем у Загребу где се смена власти није ни осетила. Краљ и нова влада могли су се ослонити на сав српски народ, на политичке организације југословенске и српске оријентације, на Српску православну цркву, организацију Сокола, на омладинске организације и групе.

СВЕТИ архијерејски сабор СПЦ, одржан у Београду у патријаршијском двору, под председништвом патријарха Гаврила, 27. марта 1941. на свом ванредном заседању поздравио је догађаје везане за смену на врху власти и краља Петра II,  изражавајући уверење да ће он успешно повести у будућност „наш брод" и да ће се на њему високо лепршати „застава славе", пожелео слогу народа под славним жезлом Карађорђевића.

Патријарх је задужен од Светог архијерејског сабора да преко радија објави свештенству и народу поруку Сабора, која је полазила од тога да се народ 27. марта 1941. приволео царству небеском, то јест царству Божије истине и правде, народне слоге и слободе. „Тај вечни идеал, ношен у срцима свих Срба и Српкиња, чуван и разгореван у светилиштима наших православних храмова, исписан на нашим народним крсташима барјацима, јутрос је освануо чист и светао као сунце, очишћен и опран од прашине навејане на њ и од сваке мрље..." Патријарх је позивао да сви побожни и сложни, сви као један човек, вршимо своју дужност испуњени поштовањем према властима и војним и грађанским.

За патријарха Гаврила 27. март 1941. је имао значај Видовдана - 28. јуна 1389. године и јула 1914. године.

Церемонија увођења у власт краља Петра II обављена је 28. марта 1941. полагањем заклетве, а поводом његовог ступања на престо у Саборној цркви у Београду и свима богомољама одржано је свечано благодарење.

ПАТРИЈАРХ И НАМЕСНИК

ПАТРИЈАРХ српски Гаврило Дожић са Светим архијерејским синодом Српске православне цркве одлучно је иступао против приступања Југославије Тројном пакту у разговорима са кнезом-намесником у Белом двору 20. и 23. марта 1941. године, позивајући се на традицију, глас у свету, обавезу према жртвама датим за југословенску државу. Патријарх је сматрао да би свака супротна политика у јавном мњењу била прихваћена као „бомба" која би могла изазвати експлозију у земљи. Један од намесника, Раденко Станковић, уочи 27. марта протестовао је због патријарховог држања, упућујући чак претње на адресу поглавара Српске православне цркве.

 СУТРА: У ЗАГРБУ МАРТОВСКИ ПУЧ НИКОМ  НИЈЕ ОДГОВАРАО 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ОФИЦИРИ СТВАРАЈУ ТАЈНЕ ГРУПЕ ПО ГАРНИЗОНИМА: Армијски врх није могао да опрости кнезу Павлу стварање Хрватске бановине

28. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - КНЕЗ ПАВЛЕ НАПУШТА НЕУТРАЛНУ ПОЗИЦИЈУ: Учешће Српске цркве на страни антифашистичких снага давало је неку митску снагу

27. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПРЕУВЕЛИЧАНА УЛОГА БРИТАНАЦА 27. МАРТА: Представници Српске православне цркве били су стожер отпора против Немачке

26. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БРИТАНЦИ ОРГАНИЗУЈУ ОТПОР СИЛАМА ОСОВИНЕ: На тлу Југославије сукобљавале су се и обавештајне службе једне и друге велике силе

25. 07. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације