ФЕЉТОН - МУДРИ САВЕТИ И УПУСТВА ЗА МОДЕРНИЗАЦИЈУ СРБИЈЕ: Процена Доситејева је била да устаницима не иде у рачун кварење односа са Бечом

Пише: Академик Драган Симеуновић

31. 08. 2024. у 18:00

СА искреним патриотским одушевљењем остарели Доситеј устаницима прво поклања пола своје животне уштеђевине за потребе устанка, пре свега за набавку оружја.

ФЕЉТОН - МУДРИ САВЕТИ И УПУСТВА ЗА МОДЕРНИЗАЦИЈУ СРБИЈЕ: Процена  Доситејева је била да устаницима не иде у рачун кварење односа  са Бечом

УСТАНАК Збор у Орашцу 1804. године, Фото Литографија из 19. века

Потом даје драгоцена упутства којима свакако утиче не само на војни ток устанка, већ и на државно уређење и просвећење Србије . Типичан пример за то је Доситејево писмо "вођима српског устанка" из 1805. које је тек у нашем веку пронађено у препису међу папирима директора карловачке гимназије Јакова Герчића. (Устаницима, који су се углавном бавили војним стварима, а питања унутрашњег уређења радије препуштали Србима из Угарске, пре свега патријарху Стратимировићу, Доситеј саветује већи опрез у односу на Аустроугарску) . Но, овај Доситејев текст је и интересантан пример како упуштање у политичку праксу налаже извесна одступања од сваке, а посебно од идеалистичке теорије. Зато ћемо издвојити неколико места из њега.

Звучи веома актуелно кад у том писму Доситеј изражава страх за опстанак српске нације услед њене малобројности: "Када је народ многочислен никада се неће поарчити, а када га је мало, ако ће како храбар и високославан бити, по времену пропада" . Како по њему једино умножавање припадника српског, као и сваког другог народа води његовој већој безбедности, јер превентивно делује одбијајући друге народе од насртаја, даје му виталност и потпомаже узлет политичких амбиција, те води и сваком другом политичком успеху народа, а, што је најважније, обезбеђује му и опстанак, Доситеј у томе правцу предлаже више мера. Прво, и даље остајући при свом теоријском становишту да су главне вредности сваке државе безбедност и мир, Доситеј баш и не остаје у сфери своје познате теоријске мирољубивости када инсистира: "Спахије, јаничаре и једном речју сву војску, протерајте да их нема, истребите их из вашег отечества, иначе безопасни бити не можете".

Друго, за Турке цивиле предлаже асимилацију, тачније посрбљавање као системско решење првих српских нововековних власти:"проче Турке, мирне, трговце, занатлије, земљоделце, удожнике и сваког Турчина који сам по себи живи и не жели владати рајом, оставити у својим домовима живити како и до сад, само положите их под ваше управленије, власти и суд, како што сте ви до сад под њиховим били и расрострањавајте међу њих ваш језик и ученије и књижевство тако да по времену прелију се у вас и приумноже језик ваш и державу ". Ове савете, већ помало достојне и Макијавелија, не налазимо у Доситејевој пређашњој политичкој доктрини, али ни тако интензиван додир са политичком праксом. Но, Доситеј ипак остаје у завршном ставу овог савета стари хумани и толерантни Доситеј: "И тако лепо и право уређујте с њима, како год сами собом да они таковим начином ово састојаније новоје разљубе и против сваког одбрањују".

У ИСТОМ напису Доситеј , говорећи о "устројенију управленија", даје и прве познате контуре поретка, односно устројства првог политичког система нововековне Србије ("1. војинство, перво и најважније по којему све стројеније ваља да вам иде"), при чему иде и даље операционализујући на помало изненађујући рационалистицки начин овај принцип: "војску уредите по начину Крајишника наших, но ако можете и страног кога добити, примајте и заштићујте домаћег човека". Могућа примедба зарад увођења категорије плаћеника у ослободилачку српску војску мора да узмакне пред Доситејевом рационалном аргументацијом и бригом за очување сваке српске главе у неодустајању од борбе до наслућене коначне победе.

Тако се може, мада и не мора, схватити и Доситејев предлог који се тиче Срба "пречана" који би пребегли из аустро-угарске солдатеске у устаничку војску: "Може бити да ће неко од наших тамо дезертирати, ако вам за те људе успишу, морате их повратити амо (у Аустроугарску), иначе увредили сте ову власт, а ви и тако можете вас умножавати с Бугарима који отуда из даљега к нами приопштавају се" . У овоме се може препознати његова процена да устаницима не иде у рачун кварење односа са Аустроугарском док ратују са Турском, и друго, из тог става несумњиво зрачи и залагање за правну државу, макар она била и новонастајућа, и макар такав став носи и известан печат нетолеранције према сународницима-пребезима.

СЛЕДЕЋИ принцип устројенија тиче се финансијских основа устанка и младе државе. Ту Доситеј остаје потпуно веран свом старом начелу о нужности постојања материјалне основе сваке друштвене и политичке акције коју исказује реским слоганом "Нејма ништа без новаца"  , али и веран свом начелу примата опште користи, када устаницима као другу установу по важности предлаже порез: "2. хазна - ово је нужно да вам никад не ишчезне, али само на општу корист да се употребљава и сваки по сили да плаћати мора".

Затим, као доказ наталног суверенитета : "3. суд - уредите да ви судите и постављени од вас спахије, а не кадија, све донде нужно је да тако имате уређено."

У складу са тим, али у нескладу са некадашњим својим теоријским начелом о недавању првенства ниједној цркви међу хришћанима, а тиме ни православној међу Србима: "4. закон христијански и устројеније всевзможное православнија нашаја церкви“.

И као последње, но стога не најмање важно, већ веома национално-стратешки битно: "5. заведеније школа - да се народ научи прво Богу молити, а друго, читати и писати, и да своје књиге и писмо распрострањава до што даље може бити".

Брига да тако неопходну слогу вођства устанка не угрози војничко и политичко славољубље и престиж, исказује у формулацији :"Не гледајте на сопствену сваку вашу частну корист, но гледајте на опшче дело, да сваки и најмањи једнако заштићен и спомочествован буде, и онда ћете с благословом божјим напредовати". За сваки случај, Доситеј, поред савета упућује и клетву онима који своју сујету и корист уздигну изнад опште користи у моменту када се "толико милиона душа Богу моле да штогод добро учините" - "Проклет сваки који своју више жели, но општу корист љуби !"

ПРОСВЕТИТЕЉСКИ владара се препознаје у конкретном Доситејевом захтеву вођама устанка да се високо уважава или бар толерише Карађорђе као центар апсолутне политичке моћи: "Будите сви у слоги и почитујте и слушајте и заштићавајте вашега поглавара господара Георгија Петровића, средоточије ваше власти у њему, ви само да сте члени, а он глава". По овом савету који Срби, као што знамо нису испоштовали, познаје се Доситејева постојаност у органицистичком схватању политичке заједнице. Само глава управља, а "члени - удови" извршавају наређења. Довољно да се у Србији изгуби глава кад "члени" пожеле њом постати .

Доследност у придржавању свог примарног доктринарног принципа који се тиче фактора времена , "ко брзо добро чини, двапут добро чини", Доситеј исказује у пожуривању устаника да не губе ни тренутак времена у задобијању првих елемената државности. Скоро као ратни поклич звучи његово :"На ускорите!". У политици, док губите време, неко други га увек добија, као да опомиње Доситеј док поверљиво извештава руководство српског устанка о започетој модернизацији турске војске "по европски" , која би тако устројена убрзо могла ефикасније ударити на Србе, због чега он види као нужност да и Срби одмах исту такву модерну војску устроје.

Начело солидаризма се јасно препознаје у захтеву да они који не иду у војску морају свој труд у корист првих, као своју националну и патриотску обавезу, удвостручити.

Сходно политичком принципу "што више добра а што мање зла" даје устаницима подстрек за упорност у истрајавању у захтевима Порти, јер, "боље сад с крвопролитијем мучити се па после у миру и без опасности живити, него ли онако како што сте пређе били, угњетени бити".

Зачета политика захтева већи степен конспиративности него обично. Зато "тајне ваше никоме не поверавајте кроме Георгију и други господара и јоште неколико поглавара, намјеренија ваша други да незна; чувајте се и овамо, на ову страну, и не казујте што није за казивање, а нарочито земунских трговаца чувајте се".

УВОЂЕЊЕ ШЕШИРА

У СВОМ, мало познатом, а необично важном концепту политичког уређења Србије, Доситеј још даје и мудре савете осталим вођама како стишати Карађорђеву карактерну наглост, предлаже започињање националне модернизације у свему, почев од писма (писати просто и јасно и избацивати турске речи), па све до облачења (одбацити што пре турску одећу, "место чалми капу..., а ако је могуће и шешир уводите").

 СУТРА: УСТАНИЦИ СХВАТАЈУ ЗНАЧАЈ РАЗВОЈА ШКОЛСТВА И НАУКЕ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВИ ГОВОРИТЕ СРПСКИ Вучић вратио Милатовића на српска подешавања, он признао: Да, ја говорим српским језиком

ВИ ГОВОРИТЕ СРПСКИ Вучић вратио Милатовића на "српска подешавања", он признао: "Да, ја говорим српским језиком"

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић учествовао је са црногорским колегом Јаковом Милатовићем на панелу "Придруживање Западног Балкана ЕУ" у оквиру Глобалног безбедносног форума ГЛОБСЕЦ 2024 у Прагу.

31. 08. 2024. у 14:19

ОВАКО ЈЕ ВУЧИЋ РАСТУРИО ЛИЦЕМЕРЈЕ  МИЛАТОВИЋА И ОСТАЛИХ ПОПУТ ЊЕГА: Председник Србије оголио све неистине искључиво истином

ОВАКО ЈЕ ВУЧИЋ РАСТУРИО ЛИЦЕМЕРЈЕ МИЛАТОВИЋА И ОСТАЛИХ ПОПУТ ЊЕГА: Председник Србије оголио све неистине искључиво истином

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар ВУчић на панелу “Придруживање Западног Балкана ЕУ” на Глобалном безбедносном форуму ”ГЛОБСЕЦ 2024” одговорио је председнику Црне Горе Јакову Милатовићу и осталим лицемерима који говоре и искривљују истину о Србији.

31. 08. 2024. у 13:51

Коментари (0)

ЕВО ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ СРБИНУ ОДУЗЕТА МЕДАЉА У ПАРИЗУ: Овај потез их открио