ФЕЉТОН - ГРАНИЦЕ МЕЂУ РЕПУБЛИКАМА НИСУ УСТАНОВЉЕНЕ ЛЕГАЛНО: Југославија тежње Срба из румунског Баната за прикључење матици није разматрала

ТЕРИТОРИЈАЛНА подела Краљевине Југославије, извршена 1941, умногоме је, неколико година касније, отежавала граничну консолидацију југословенске државе.

СПОР Коча Поповић се супротставио Бугарским аспирацијама на нашу територију, Фото "Википедија"

Спољне границе Југославије, независно од става КПЈ и одлука АВНОЈ-а о њиховој непроменљивости, нису биле коначне нити мећународно-правно валидне. То посебно важи за захтеве о корекцији граница Краљевине Југославије уз примену историјско-етничког принципа (припајање Истре, дела јадранских острва, Словеначког приморја и Бенешке Словеније матици земљи) које је истакао АВНОЈ и који представљају једнострани правни акт.

Освободилна фронта Словеније је перманентно, током ратних година, истицала захтев за присаједињењем делова Корушке Словенији. Притисак савезника пресудно је утицао да југословенске трупе буду повучене из Корушке. Средином 1949, у време припремања Државног уговора са Аустријом, Савет министара иностраних послова великих сила је дефинитивно одбацио захтев Југославије за корекцијом граница са Аустријом на етничком принципу. Савезници су се позивали на Декларацију Московске конференције од 1. новембра 1943. која је предвиђала конституисање слободне и независне Аустрије у границама пре Аншлуса. Са таквим стањем Југославија се морала помирити почетком 1951. Влада ФНРЈ је 1955. приступила аустријском државном уговору, а марта 1956. Савезна скупштина прихватила сталну неутралност Аустрије. Несумњиво да је ревизија северозападних граница југословенске државе превазилазила билатералне односе Југославије и њених суседа и била питање у коме се мерио однос и снага великих сила.

Претензије на Трст, Горицу и Истру компликовале су односе са Италијом и савезницима. У питању је било подручје насељено већинским словеначким становништвом око кога је, у завршним данима Другог светског рата, избио спор савезника и југословенске армије.

Територијални спор око Трста разрешен је тек 5. октобра 1954, потписивањем Тршћанског споразума у Лондону. По том мећународном уговору Трст и зона А прикључени су Италији а зона Б Југославији.

ДЕМОКРАТСКА Федеративна Југославија није имала територијалних претензија према Румунији. Тежње српске националне мањине у румунском делу Баната за прикључењем матици нису разматране. Иако званични захтеви према територији Мађарске нису постојали, видно је било настојање да граница доживи корекцију у Бајском трокуту.

Средином децембра 1944. војни кадрови (Бранко Петричевић Каћа) водили су разговоре о припајању Печуја и околине Југославији али се томе противила КП Мађарске као и сам маршал Толбухин. Из доступних докумената се може видети да је постојала директива Врховног штаба НОВ и ПОЈ о преузимању власти у Печују и околини. Ипак, на Мировној конференцији у Паризу Југославија није покренула питање ревизија граница према Маћарској. У јесен 1945. у оптицају је била идеја о исељавању Мађара из граничних срезова Југославије и насељавања, на бази размене, неколико десетина хиљада Хрвата и Срба са територије Мађарске. У Министарству за колонизацију било је и предлога о уступању Мађарској, пре мировног уговора, дела територија у северној Бачкој и Банату (Кањижа, Хоргош, Сента па све до Мокрина) уз обавезу да она на своју територију прими око 200.000 мађарског становништва из Војводине.

КРАЈЕМ 1944. избио је територијални спор са Бугарском. Захтеви упућени Главном штабу НОВЈ за Србију да обустави своје активности на простору босиљградског, царибродског и трнског среза и омогући бугарским партизанским одредима да на тој територији организују комитете отечественог фронта, нескривено су демонстрирали територијалне претензије „нове” бугарске државе. У телеграму који је у име Главног штаба НОВЈ Србије Коча Поповић упутио Главном штабу бугарске војске, уз остало, је стајало: „Непријатно смо изненаћени вашим потпуно неправилним и неприхватљивим ставом у питању срезова: босиљградског, царибродског и трнског, који су пре рата припадали Југославији. Молимо да примите к знању да су ти срезови већ сада саставни део суверене територије — слободне — демократске федеративне Југославије и да вашим јединицама и органима издате одговарајућа наређења”.  Преговори о политичкој, војној и економској сарадњи Југославије и Бугарске отклонили су, на неко време, граничне спорове. Формирање југословенске федералне јединице Македоније заоштрило је питање статуса Пиринске и Егејске Македоније. Албанска комунистичка елита није одустајала од захтева да Косовао и Метохија постану интегрални део албанске државе...У плану о балканској федерацији рачунало се са Албанијом. Постојали су и пројекти о Албанији као седмој југословенској републици. Избијање сукоба са Информбироом значило је повратак идеји о Великој Албанији, обнављање захтева о припајању Косова Албанији и новом дефинисању мећудржавних граница.

ГРАНИЧНЕ међе југословенских федералних јединица најчешће нису биле утврђене самим чином њиховог конституисања. Разлози, унутрашњи и спољни, пресудно су утицали да се о деликатним питањима разграничења федералних јединица, вођство југословенске револуције није изјашњавало. У ситуацијама када су се појављивала спорна питања, партијски врх је настојао да њихово решавање одложи до победе револуције. Било је више прилика да се проговара о административно-територијалним границама федералних јединица. Друго заседање АВНОЈ-а није решило питање унутрашњег урећења федерације и разграничења федералних јединица...О томе се није дискутовало ни приликом доношења Упутстава о основним начелима за образовање влада федералних јединица (5. април 1945). У раду Уставотворне скупштине, 14. децембра 1945, посланик Михаило Ђуровић је констатовао да „не постоји закон који утврђује границе између федералних јединица” и истакао неодложну потребу да такав закон буде донет. Моша Пијаде му је реплицирао ставом да: „Разграничење између федералних јединица спада у компетенцију читаве земље. Према томе, ако се појави спор, свршиће га Скупштина, а ако се не појави остаће какве су границе природним путем настале”.

УСТАВ ФНРЈ (31. јануар 1946)    није дефинисао територије федералних јединица. Ниједно надлежно државно тело није легално разматрало питање граница југословенских федералних јединица и о томе донело правни акт. Као последица „лежерности” и незаинтересованости државних власти за дефинитивно административно разграничење федералних јединица, појављивали су се спорови у којима су партиципирале све федералне јединице. Неадекватно, нестручно и бирократски разрешени ти нерешени гранични спорови ће се више деценија касније, у новој историјској ситуацији, јавити као неуралгичне тачке на карти југословенске државе, генератори југословенске кризе, извори незадовољства републичких елита, узрочници крвавих обрачуна који су наговестили распад југословенске државе. Деценијама није увиђан његов правни, политички, војно-стратешки, географски, психолошки карактер и значај... Залагање за државно јединство Југославије подразумевало је самосталност сваког народа у њој. Федералне јединице су дефинисане као „заједничка кућа” унутар које има право сваки народ да „господари на своме и да се развија економски и културно”. Ипак, како је Броз говорио у Загребу, шест дана након завршетка’ војних операција у Југославији, то није значило „повући границу измећу ове и оне федералне јединице, па ти пријеко ради што знаш и што можеш, а ја ћу овдије како ја знам. Не! Те границе, да их тако прикажем, треба да буду нешто слично као што су оне бијеле црте на мраморном струпу”.

ЗАХТЕВИ ИЗ ЕМИГРАЦИЈЕ

ЗАХТЕВИ политичара из емиграције, за омеђивањем историјских и етничких граница српске административне јединице у оквиру Југославије означавани су непријатељском пропагандом, представљали су такве претње и потискивани су и идеолошки дисквалификовани. За комунистички покрет и Јосипа Броза није било дилеме да Југославија представља историјску нужност за сваки од њених народа.

 СУТРА: БРОЗ ЛИЧНО БУЊЕВЦЕ ПРОГЛАСИО ХРВАТИМА 

Препоручујемо

Фељтон

0 10

ФЕЉТОН - ВОЈНА УПРАВА НА КОСМЕТУ И ЗАБРАНА УЛАСКА КОЛОНИСТА: Аутономна Покрајина Војводина није имала коначно утврђене границе ка Хрватској

10. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - СРБИ ИЗ ВОЈВОДИНЕ НЕЋЕ ДА СЕ ДЕЛЕ ОД СРБИЈАНAЦА: Већина чланова Главног НОО Војводинебила става да Барања треба да буде у Хрватској

09. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 18

ФЕЉТОН - ДИЛЕМА ОКО САНЏАКА - У СРБИЈИ ИЛИ ЦРНОЈ ГОРИ: Новопазарски округ основан 30. марта 1945. са око 170.000 становника

08. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ИСКУШЕЊЕ ОДАНОСТИ СРПСКИХ КОМУНИСТА: „Вођа“ је одлагао формирање КП Србије јер није знао како да реши српско национално питање

07. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације