ФЕЉТОН - НАРОД ЈЕ БИО ПРОТИВ НАЗИВА НОВЕ ДРЖАВЕ: Клерикалци су били против "троименог" назива за народ, јер такав нигде не постоји

ОСЛОБОДИЛАЧКУ интегративну идеју српске либералне идеолошке и политичке елите – идеју Велике Србије – компромитовали су током друге половине XIX и нарочито почетком XX вијека хабзбуршка Аустрија и Ватикан.

Др Анте Трумбић је од унитаристе постао хрватски сепаратиста, Фото Википедија

Те исте снаге настављају са антисрпском и антијугославенском кампањом између два свјетска рата, уз подршку нових интернационалних идеологија - комунистичке на челу са Коминтерном и фашистичке Бенита Мусолинија. Међутим, на опште неугодно изненађење српских родољуба, припадника побједничке војске и војног естаблишмента, од стварања прве југославенске државе – Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца у децембру 1918. године, идеја Велике Србије или сједињених српских историјских земаља проказана је и од српске династије и већине политичких предводника српског и новог „југославенског народа”.

С друге стране, хрватска и југославенска политичка, културна и просвјетна друштва, па чак и римокатолички црквени великодостојници (нпр. ђаковачки бискуп Антун Акшамовић), тражили су да се држава назове Југославијом (управа клерикалне Хрватске пучке странке у Сињу, либерални југославенски Соколи и разна друштва из Оребића, друштво „ Томислав“, Југославенско коло из Подгорца у Далмацији, грађанство Сплита, Југославенска читаоница у Водицама, Подгори, Биограду на мору, Соколи Супетра). Назив државе „ Југославија“ тражили су југославенски Соколи отока Пага, грађани Марибора, управа Хрватске благајне из Врлике, Католичко црковинарство Врлика, „Југославенска читаоница“ из Старог Града, Котарски одбор из Босанске Градишке.

ПРВИХ година послије уједињења римокатоличко југославенство подржавали су дијелови римокатоличке хијерархије, припадници Католичког покрета (Сениори) из прагматичног разлога ширења прозелитизма према истоку југославенске државе. По пројугославенским изјавама издвајао се и бискуп ђаковачки Антун Акшамовић, али и појединци из Католичког покрета, то јест из „домагојских“ и сениорских редова. Њихов орган Народна политика, чија се управа налазила на загребачком Каптолу, врвио је од пројугославенских чланака.

При том су се обарали на „великосрпске“ групације „чокориловаца“ (Ђорђе Чокорило, оснивач Српске народне организације из Босне – Н. Ж.) који су се проглашавали државотворцима и унитаристима иако су „увијек били против нашег народног (југославенског) јединства“, док је с друге стране „чокориловска штампа“ проглашавала антидржавним елементом свакога „ко по својој савјести не смије да одобри дјело што га је створила наша мудра Конституанта“. Од „чокориловаца“ Народна политика је бранила прагматичан „југославенски унитаризам“ др Анте Трумбића, који ће се, као и код великог броја хрватских „прагматичних“ Југославена, ускоро преобразити у великохрватски сепаратизам комунистичког и франковачког смјера (нпр. југословенски „орјунаши“ Љубо Леонтић и Едо Булат). У сениорској Народној политици су тумачили да не мора бити антидржавни сепаратиста онај који је гласао против Устава тражећи само његову „темељиту ревизију“ и да због тога „чокориловци“ не морају бити задојени мржњом према Хрватима и Словенцима.

Клерикалци Католичког покрета, окупљени око Народне политике, залагали су се за југославенско име за државу Срба, Хрвата и Словенаца. Критиковали су понашање „есхаесовских“ дипломата који се нису уживили „у нове прилике“ (југославенске), јер стално говоре о „српској држави“, „српском краљу“, „српској војсци“. Народна политика је била и против термина „Јужна Србија“ (Македонија), Сјеверна Србија (Војводина), Западна Србија (БиХ), који су се користили у „деморатским листовима“, као и против натписа С. Д. Ж. (Српске државне железнице) на вагонима. Клерикалци око Народне политике се у то доба залажу за назив југославенски, Југославија, а не Срби, Хрвати и Словенци, како то говоре српски званичници „који су најжешћи противници југославенског имена“. Они су против „троимених“ назива за народ јер такав нигдје не постоји, а „ес-ха-ес“ државотворци (Срби) самим тиме стварају три народне свијести и „разбијен југославенски народ“. „Тко се бори проти таквом југославенству, тај није присташа народног јединства. Бесмислица је и грдна фаризејштина када у Српској речи, Србији, Балкану, Трибуни, Застави и у другим великосрпским листовима којекакви племенски шовинисти пишу на истој страници о народном јединству и у исто доба нападају на југославенство као на тобожњи аустријски изум. Народног јединства у нас нема без југославенства“ – закључивали су клерикални римокатолички Југославени окупљени око Католичког покрета и његове Хрватске (југославенске) пучке странке и Сениора.

ЗА РИМОКАТОЛИЧКУ Народну политику назив Краљевина СХС означавао је привремени пораз југославенства, а начињена је концесија „племенским великосрпским шовинистима и хегемонистима, који у себи мисле овако: ’За сада нам је пошло од руке да уклонимо од себе југославенску идеју и да себи прибавимо доминантан положај у држави; касније ћемо унутрашњим колонизационим освајањем свих утјецајних мјеста у држави, пропагандом у војсци, у школи и у читавоме јавном животу приморати милом или силом Хрвате и Словенце да се и они признаду огранцима српског народа као Црногорци и Шумадинци; помоћи ће нам код тога и они интегрални Југославени, који се већ данас називају и Србима и Хрватима и Словенцима; ти ће људи увидјети да је смијешно бити троимен, па ће прихватити само једно име; у држави ће на тај начин остати само Срби, па ће се и држава коначно назвати Србијом“.

Овакво закључивање, пише на крају Народна политика, засновано је на великој илузији: „Хрвати и Словенци нису Срби, нити ће се икад назвати таквим именом... Ако се гдјекоји Лукинић, Деметровић и Могоровић и назову Србима то неће значити ништа... Без југославенства ми бисмо били три народа.... Хрвати и Словенци признају само једну идеју, на којој се може заснивати државно и народно јединство, а то је идеја југославенска“.

ПРЕД изгласавање Устава (прољеће 1921) Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, разне грађанске и политичке групације су протестирале преко представки и апела упућених Уставотворној скупштини, против идеје да се нова јужнославенска држава назове „Југославија“. У таквим протестима су предњачили припадници Народне радикалне странке Николе Пашића. Тако су међу првима протестирали радикали из Шида против имена државе Југославија. Протесте су упутили и „Слога“ са отока Виса, Крајински општински одбор и Друштво просвјета из Тучепа, „Рад“ из Товарника, са захтјевима да се нова држава никако не назива Југославијом. Срби из Орловата (Банат) тражили су да се држава назове Велика Србија. Народна радикална странка из Печуја, Народна организација за обрану из Барање и Окружна организација Народне радикалне странке захтјевали су да се држава назове Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Радикалски збор среза белоцркванског и вршачког у Уљми одлучно је протестирао против намјераване акције да се држава назове Југославија.

Збор Народне радикалне странке у Иригу такође је изразио протест против назива државе Југославија. Радикали и демократе из Дубице, радикали из Вргин Моста, Срби из Винковаца, становници села Лазе и Винковачка црквена општина тражили су да се нова држава и даље зове Краљевина СХС.

СТРАХ ОД ИТАЛИЈАНА

ИЗЈАВЕ лојалности према новој држави и изгласавању првог устава изражавало је и римокатоличко пучанство Далмације, нарочито због страха од могуће трајне италијанске окупације. Тако је одбор Народног вијећа из Шибеника срдачно поздравио начелно изгласавање устава. Одбор Народног вијећа у Примоштену и одбор Народног вијећа у Шибенику изјављивали су благодарност за ослобођење од туђинског јарма. Грађанство опћине шибеничке поздрављало је 1920. рад Уставотворне скупштине, са жељом да се што прије оствари унутрашње југославенско уређење земље.

 СУТРА: НОВА ДРЖАВА УКИДА СВА СРПСКА ЗНАМЕЊА 

Препоручујемо

Фељтон

0 23

ФЕЉТОН - КОМУНИСТИ У ДРЕЗДЕНУ РАСТУРАЈУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Краљевина СХС је требало да буде уништена као непријатељски јужни бок СССР-а

06. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН- ЈУГОСЛАВИЈА БРАНА ОД ПРОДОРА КОМУНИЗМА: Политика Ватикана према Југославији потчињавала се диктату фашистичке Италије

05. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 14

ФЕЉТОН - СРПСКЕ ИДЕЈЕ НА УДАРУ ЕВРОПСКИХ РЕВИЗИОНИСТА: Готово век и по намеће се "истина" загребачке историографске фалсификаторске школе

04. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ШИПТАРИ ТРАЖЕ СТАТУС КОНСТИТУТИВНОГ НАРОДА: Догађаји на Космету имали подршку свих који су били за конфедералну Југославију

03. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације