ФЕЉТОН - КАИРО ПРЕПУН СЈАЈНИХ ОПЕРАТИВАЦА: Многи аутори су Клагману придавали "кључни положај" у оквиру штаба SOЕ

ЗА РАЗЛИКУ од већине британских официра у Каиру тог времена, попут легендарног Патрика Лија Фермора, будућег аутора путописа, Клагман се дружио са обичним Египћанима, а не са својим британским земљацима по елегантним кафеима и хотелима.

ПРЕСУДА Винстон Черчил је 1943. године пустио четнике низ воду, Фото Википедија

Ово је само по себи било необично, као и његова нескривена марксистичка уверења.

Клагман је добар део слободног времена проводио са мештанима подучавајући их  важности комунистичких погледа, a они су искрено „живели за његова предавања“.

Те 1942. постало је јасно да су широм нацистички окупиране Европе најбољи борци у покретима отпора неретко комунисти. Било је неке ироније у томе, с обзиром на то да су до 1941. Совјети и Трећи рајх у суштини били савезници, поштујући пакт Рибентроп-Молотов из августа 1939, по коме је Стаљин обећао Хитлеру да ће бити неутралан, као и да ће СССР и Немачка распарчати Пољску и остале делове Источне Европе. Теоретски, то је значило да ће се верни комунисти широм света, следећи директиве из Москве, уздржати од борбе на страни Савезника против Немачке, јер би то било кршење услова споразума потписаног у Москви, што је поручио нико други до друг Стаљин. Међутим, то се изменило почетком операције „Барбароса“ у јуну 1941. године. На пример, значајан проценат француског покрета отпора чинили су маки, који су били комунисти.

Многе изненађује чињеница да су сви шпијуни из Кембриџа (и вероватно добар број комуниста у земљама попут Француске) остали верни Стаљину, упркос пакту Рибентроп-Молотов. Небројено много младих идеалиста било је радикализовано, да употребимо савремени израз, у подршци комунизму током тридесетих година, као одговор према нарастајућем фашизму, а многи од њих и за учешће у Шпанском грађанском рату 1936- 1939, у својству добровољаца у Интернационалним бригадама. Али за друге комунисте, договор који је Стаљин направио са Хитлером био је израз крајње издаје антифашистичке идеје, груба спознаја о правој природи Стаљиновог перфидног размишљања, и услед тога разлог за прелазак са комунистичког интернационализма на британски патриотизам.

КЛАГМАН, као и шпијуни са Кембриџа, остао је привржен промосковском уверењу. Јуна 1941. био је у прилици да помири своју идеологију са патриотизмом,  јер су и Британија и СССР сада били савезници против заједничког нацистичког непријатеља. Но, за марксистичког теоретичара попут Клагмана, отпор какав је сада подржавао SOЕ против Трећег рајха био је вид много шире борбе од привременог супротстављања нацистичкој окупацији Европе. То је истовремено била и политичка борба против капитализма и антиколонијална борба против западног империјализма. Он то објашњава Дејвидсону у Каиру:“Морате разумети да је овај рат постао више од рата против нечега, против фашизма. Он је постао рат за нешто, за нешто много веће. За национално ослобођење, народно ослобођење, колонијално ослобођење... То је оно што сада будућност захтева.

За Клагмана, као и за Дејвидсона и друге, не нужно комунистички настројене али свакако левичарски опредељене, то је значило подршку Титу у борби против нацистичке окупације у Југославији. У смислу анализе овакве врсте, партизани су били идеални јер су били против фашизма и за стварање новог идеалног социјалистичког друштва после рата.

Сувишно је рећи да није свако делио овако повезана Клагманова отворена комунистичка уверења у циљу подршке партизанима у Југославији, на идеолошким и војним основама. Према мемоарима из 1965. агента SOЕ Бикама Свит-Ескота Улица Бејкер неслужбено,  Каиро је врвео од сјајних оперативаца, од којих је сваки могао да успешно обави многе задатке, као што су Патрик Ли Фермор и Монтагју Вудхаус, обојица чувени по подухватима широм Грчке. Али, сећа се он, било је „и једно кукавичје јаје у гнезду. Један од најуспешнијих и највреднијих људи у југословенском сектору био је Џејмс Клагман, сада водећи члан Комунистичке партије у Великој Британији".

Како је Клагман тада још увек био жив, Свит-Ескот је, вероватно због могуће повреде части и угледа, био уздржан у коментару. Није био једини који је гајио сумње према „свештенику Св. Рока“(Клугманов надимак у Каиру), како тада тако и деценијама касније.

ТРЕБАЛО би, истине ради, прво цитирати ловце на завере. Раније поменута књига Дејвида Мартина није само начинила Клагмана „петим човеком“ - и то погрешно, како смо видели - него га је промовисала у личност одговорну за Черчилово напуштање Михаиловића у корист Тита 1943. године. Треба поменути да је Мартин био доживотни Михаиловићев присталица и да је четрдесетих објавио књигу под насловом Издани савезник, као и 1978. књигу Патриота или издајник: Случај Генерала Михаиловића. Дакле, он је јак промотер српског националистичког моћника.

За Клагмана пише да је био совјетска „кртица чији је највеће достигнуће било да фалсификује податке, чиме је земља од 15 милиона стављена под комунистичку владавину“. Попут осталих присталица теорија завере, могло би се тврдити да он прилично „зачињава чорбу“ у описивању онога што сматра кључном Клагмановом улогом: „Не тврдим да је Клагман све то урадио самостално, али верујем је он првенствено (истакао Мартин) одговоран".

Мартин даље криви „либерале збрканих умова“ уверене у идеју напретка, и за које се „титоманија" преплиће са „уверењем да је подршка Титу служила британским интересима за окончање рата против нациста". Но, Мартин не одустаје, јер иако су ти људи имали своју улогу, „нико“ од њих „није био такав познавалац проблема као Клагман, нити је поседовао толико података потребних за утврђивање политике".

ПРЕМА Мартину, Клагман је чак утицао на Дикинове и Маклејнове извештаје, а тиме и на Черчила: „ Упитно је да ли је уопште Черчил био свестан постојања Џејмса Клагмана. Но, Клагманово мајсторство, стручне процене и његова изузетна личност омогућили су му подршку других старешина SOЕ... Од Дејвидсона и Кибла само корак дели до капетана Вилијама Дикина и бригадира Фицроја Маклејна... А од Дикина и Маклејна мали је корак до Винстона Черчила.“

Бивши официр SOЕ Мајкл Лис много је праведнији према Дикину у свом делу Силовање  Србије, али и он умногоме претерује о улози коју је имао Клагман, придајући му „недвосмислено кључни положај“ у оквиру штаба SOЕ у Каиру (који Лис назива кодном  ознаком М04). Но, ово је, како и сам признаје, у периоду од септембра 1943. па надаље, дакле, пре Маклејновог главног извештаја, али знатно после времена у коме је, као што ћемо видети, М13 у Лондону већ почео да мења свој став у светлу обавештајних података SIGINT из Блечли Парка. Интересантно је то да, када описује како по његовом мишљењу Клагман постаје писар бригадира Кибла у Каиру, за то нема ни трунке чврстих материјалних доказа. Можда разоткрива тајну када пише: “ То је јасан посредни доказ да је Клагман, сам или преко Кибла, могао да замени авионе (који су пребацили официре за везу ван земље) да би остварио своје подле циљеве.”

Јак посредни доказ. Видећемо касније у наставку фељтона о Дикину и Маклејну да је ово нетачно тумачење чињеница; уосталом, Мартин признаје искрено и јасно да је Маклејнова антипатија према SОЕ Каиро била јавна тајна. Суштина је да сви ови наводи значајно прецењују Клагманов стварни утицај, не само у Каиру него изнад свега у Лондону, где не само што је био непознат већ је био потпуно неважан.

КОНТРАВЕРЗНА РАТНА ОДЛУКА

ЈЕ ЛИ Џејмс Клагман, члан штаба SOЕ у Каиру,  био совјетски шпијун? И ако је био, шта је истина у вези са његовим утицајем? Да ли стварно можемо рећи да је Черчил напослетку пустио четнике низ воду 1943, у корист Тита и партизанских снага, због  Клагмана? Ово је кључно, зато што је могуће да, чак и да је Клагман био све оно што следбеници теорије завера говоре о њему, његова подршка Титу није имала баш никаквог утицаја на Черчилове мотиве за доношење једне од најконтроверзнијих ратних одлука.

 СУТРА: ИЗВЕШТАЈИ ТАЈНИХ СЛУЖБИ УТИЦАЛИ НА ЧЕРЧИЛОВ СТАВ 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ДРАЖА ИНСИСТИРА ДА СЕ ИЗБЕГНЕ СТРАДАЊЕ ЦИВИЛА : Пуковник Бил Бејлиј је био рударски инжењер руднику у Трепчи и шеф SOЕ у Београду

06. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - НЕПОВРАТНО НАРУШЕНИ ОДНОСИ ДРАЖЕ И ТИТА: У процени капитулације Италије генерал Дража је пар месеци и оста без њиховог оружја

05. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ТИТО ЈЕ РАТОВАО БЕЗ ОБЗИРА НА ПОСЛЕДИЦЕ: Британске службе нису прецизно установиле свој допринос у пучу 27. марта 1941.

04. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ТЕОРИЈА КОМУНИСТИЧКЕ ЗАВЕРЕ СТИЖЕ ИЗ КАИРА : Ни као студент Клагман није крио марксистичка уверења; био је комуниста целог живота

07. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације