ФЕЉТОН - ИНВАЗИЈА НА ИТАЛИЈУ ИШЛА У ПРИЛОГ ТИТУ: Черчилова одлука да подржи Броза и партизане донета је из британских интереса

ИСТОРИЧАР о раду SОЕ у Албанији Родерик Бејли примећује неке важне околности овог питања, применљиве како на Југославију, тако и на суседну Албанију.

АКТИВНОСТ Тито и и бригадир Фицрој Меклејн, Фото Википедија

Он је у праву када каже: „Размера британске подршке Титу збунила је и разбеснела многе, укључујући неколицину старешина бОЕ, који су се борили на страни четника.” Официр SОЕ Лис је, наравно, био један од њих, и неко ко је, практично као и сви припадници SOЕ у Каиру, знао за присуство убеђених комуниста у овој служби. Но, Бејли додаје: „Клагманови критичари, међутим, никада нису пружили конкретан доказ који би потврдио да је он утицао на политику или исход догађаја; сви докази су посредни.“

Ово је додатна важна разлика. Клагман је врло вероватно прилагођавао своје извештаје, што и сам хвалисаво признаје у раније поменутим разговорима, које је прислушкивао М15.

Но, не може бити речи о његовој способности да утиче на политичаре у Лондону, управо због темељних разлога на које нас, с правом, подсећа Бејли, јер оно што је истина за Јутославију, важи и за Балкан у целини: „Последњих година, укидање статуса тајности са осталих ратних архива, од докумената о политици Форин офиса и записника са седница Генералштаба, до тајних транскрипата пресретнутих непријатељских радио-комуникација (SIGINT), недвосмислено је показало да је Клагман имао много мање утицаја него што се дуго претпостављало.”

Бејли је у праву када указује на то да је SIGINT био најважнији, како за Југославију тако и за Албанију. Он даље наставља: “Ако је нижим припадницима SOЕ било стало да подрже партизане, више старешине су имале приступ важним обавештајним подацима, који SOЕ нису били доступни, или јесу у мањој мери. Недавна проучавања дешифрованих непријатељских комуникација показују да је Врховна команда, када је у марту 1943. наредила SOЕ контакт са партизанима, била веома свесна, на основу извештаја ван SOЕ да партизани причињавају озбиљне проблеме трупама Осовине.

ДРУГИМ речима, SOЕ је потврђивала оно што је SIGINT већ знао из независних извора. Важност овога је од кључног значаја, утолико пре што руши ставове теоретичара завере, који све приписују шпијунима и агентима комунистичког утицаја. Како Бејли истиче:

“Строго поверљиви дешифровани извештаји о непријатељским комуникацијама детаљно су документовали, на пример, размере недавне офанзиве сила Осовине против партизана, која је представљала највећу противгерилску операцију у Југославији тих година. Јуна месеца, када је SОЕ примила наређење да почне са наоружавањем партизана, дешифровани извештаји такође су потврдили да су Михаиловићеве снаге све мање и мање антиокупационе и да чак у неким случајевима сарађују... Черчил је такође сазнао, на основу тих извештаја, за Титове врхунске операције и Михаиловићеве неуспехе. Тог јула, уписао је белешку на основу дугачког извода из дешифрованог материјала о „величанственом отпору Титових следбеника и Михаиловићевим моћним хладнокрвним манипулацијама“ (Черчилове речи)”.

Као што Бејли даље пише, а у прилог наведеном, Клагманова „настојања имала су мали утицај на политичаре, који су, иако нису делили (његову)... страсну приврженост комунистичком циљу, јасно могли да увиде партизанску ствар, као разлог за свеобухватну и значајну неподељену подршку“. Још једном, материјали из Блечлија су кључ. За било шта што је Каиро могао да пошаље, показало се да је од мањег значаја у поређењу са јасним и веома директним доказима из SIGINT извора.

Овај последњи разлог указује нам у правом смислу на то да многи ревизионисти постављају погрешно питање, ма колико искрена и дубоко осећајна њихова тачка гледишта могла бити, да не помињемо њихову снажну нетрпељивост према комунизму и свим злоделима која је та идеологија причинила милионима у тако дугом временском раздобљу. Суштина није то да је било ко имао завереничку намеру да успостави комунистички режим у Југославији после рата, чак и уз претпоставку да су марксисти у SОЕ Каиро на идеолошкој основи маштали о држави под партизанским вођством. Истина је да су Британци хтели да одвуку што већи број немачких трупа из Италије, па су сматрали да су партизани најбоља снага да то постигну у Југославији. Заиста, врло једноставно.

РОДЕРИК Бејли разуме многе дилеме са којима се несрећни Михаиловић суочавао, посебно његово веома природно оклевање да жртвује српске животе у одвратним немачким одмаздама. Ово су сви разумели, укључујући Маклејна.  Али с обзиром на то да су Савезници морали да ратују против Немаца, морали су и да посматрају оно што Бејли назива „широм сликом“. Бејли објашњава: “Баш те 1943, док су Савезници били заузети планирањем инвазије на Италију и отварањем другог фронта, аргументи за подршку партизанима као начин да се онеспособе немачке трупе били су важни за превладавање дуготрајних брига и прекид наклоности према човеку који је тражио помоћ Осовине ради спровођења домаће освете.”

Ово нам говори све што треба да знамо. Клагман и други комунисти у Каиру могли су да претерују и лажирају до миле воље, али на крају, стратегија под контролом Лондона, заснована на SIGINT подацима о немачким комуникацијама, довела је до поменуте одлуке.

То није била никаква завера, већ потреба да се победи у рату и да се смање савезнички губици. За демократског државника какав је био Винстон Черчил, одлука да се подршка пребаци са ројалиста четника на комунисте партизане морала је бити резултат темељног промишљања, или тога што су га намерно обманули они који су тајно ковали заверу са циљем успостављања комунистичке доминације. Идеја да је Черчил начинио избор на основу чисто британских интереса, како би  спасао савезничке животе, знајући за могући политички исход у корист комуниста - да ли је тако нешто заиста незамисливо? Дакле, Клагманова завера мора бити истинита?

Овде на сцену ступа теологија - жртвенијарац, недужни јарац у старом Израелу послат је да умре у пустињи натоварен гресима верника. И Маклејн и Дикин су жртвени јарци које је преварио зли Клагман, а његове махинације начиниле су и од невиног Черчила жртвеног јарца, дакле, посвећени бранилац слободе и демократије преварен је с циљем да се опаки комунисти доведу на власт.

Истина је често банална. Клагман није имао утицаја. Теоретичари завере могу плести мреже до унедоглед, али нису у праву. ULTRA је одлучила о свему, а претпоставити супротно значило би делити Клагманову фантазију о сопственој важности.

ЧЕРЧИЛОВА ОДЛУКА

ОДЛУКА о пуштњу четника низ воду  је донета на Черчиловом нивоу и на нивоу Генералштаба у Лондону, од којих су сви имали ULTRA податке, односно ширу слику, на основу дешифрованих података који су стално притицали Черчилу и Генералштабу, који су пружила довољно јаке доказе о вредности партизанске надмоћи и о томе како Михаиловић постаје компромитован.У новембру (1943) Генералштаб је саветовао Черчила да би подршка Титу требало да се повећа. Истог месеца, Здружени обавештајни комитет препоручио је да се Михаиловићу обустави подршка. Крајем године, на највишем нивоу, незадовољство Михаиловићем било је неподељено, тако да је Черчил одлучио да пружи подршку само Титу.

 СУТРА: ЧЕРЧИЛ ЈЕ ЗНАО ШТА СЕ ДЕШАВА У ЈУГОСЛАВИЈИ  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ТЕОРИЈА КОМУНИСТИЧКЕ ЗАВЕРЕ СТИЖЕ ИЗ КАИРА : Ни као студент Клагман није крио марксистичка уверења; био је комуниста целог живота

07. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ДРАЖА ИНСИСТИРА ДА СЕ ИЗБЕГНЕ СТРАДАЊЕ ЦИВИЛА : Пуковник Бил Бејлиј је био рударски инжењер руднику у Трепчи и шеф SOЕ у Београду

06. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ИЗВЕШТАЈИ ТАЈНИХ СЛУЖБИ УТИЦАЛИ НА ЧЕРЧИЛОВ СТАВ: Активност Џејмса Клагмана одвијала се у време када је краљ Петар подржао Тита

09. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - КАИРО ПРЕПУН СЈАЈНИХ ОПЕРАТИВАЦА: Многи аутори су Клагману придавали "кључни положај" у оквиру штаба SOЕ

08. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације