ФЕЉТОН - ГОВОР ГЕНЕРАЛА ДРАЖЕ ПРОМЕНИО ТОК ИСТОРИЈЕ: До одлучујућег заокрета у британској политици дошло је док је трајала Битка на Неретви

ГОВОРИ на крштењу обично се брзо заборављају, али тог 28.фебруара 1943, четнички вођа Михаиловић је својим огорченим говором одржаним у Доњем Липову код Колашина променио ток историје. (Званична историја SOЕ греши када помиње да је говорио на свадби, но то и није толико важно, јер је у питању била верска светковина у присуству других четничких команданата.)

САГЛАСНОСТ Краљ Петар II и Черчил 1943.године, Фото Википедија

Шта је тада рекао? Према извештају пуковника SOЕ Била Бејлија, Михаиловић је поручио:

“Све док Италијани буду његов једини извор користи и шире подршке, ништа што би Савезници учинили не би променило његов став према Италијанима. Његови непријатељи су партизани, усташе, Муслимани и Хрвати. Када буде завршио са њима, окренуће се против Италијана и Немаца.“  На крају, изјавио је да му нису потребни будући контакти са западним демократијама чији је једини циљ да победе у рату на рачун туђих жртава.

Бејли је тамо био присутан, садржај цитираног говора није оспорен, сви су га прихватили као аутентичан, укључујући самог Михаиловића, као и Владу у егзилу. Сазнавши за Бејлијев извештај, Михаиловић се тако разјарио да га је отерао из штаба на шест седмица, па је, како исправно истиче Макензи, интерни историчар SOЕ, став према Михаиловићу у  том периоду био обликован без британског присуства у четничком штабу.

Форин офис је примио Бејлијев извештај, тако да је у њиховом протесту југословенској Влади у егзилу истакнуто како је Михаиловић у својој тиради против Британаца навео да су Срби „остали без пријатеља“ и да се „Британци сада боре до последњег Србина у Југославији“. Никакво наоружање не стиже, тако да Срби сада гину. Савезници су преплављени „пожудом за преваром" тако да ће било каква подршка партизанима управо показати њихово лицемерје.

ДАНА 11. марта Черчил је, у свом жутом сандучету, добио детаљан извештај путем ULTRA  материјала и проследио га је С-у, шефу SIS. Вајтхол ( заједнички назив за обавештајне службе)  је добио задатак да пронађе решење за овај Михаиловићев издајнички антибритански излив гнева. У поступак доношења одлуке били су укључени највиши владини кругови на челу са Черчилом и сталним подсекретаром Форин офиса, који је и сам имао приступ ULTRA материјалима.

Благо је рећи да су министри краља Петра били постиђени овим инцидентом. Били су ужаснути, Михаиловићу су упутили строге грдње не бирајући речи. Но, ипак је он био на дужности министра војног. Тако да, како год да су се непријатно осећали, ништа се званично није променило, што Британци нису одобравали.

Сви су се питали шта је, дођавола, Михаиловић мислио да ће постићи својом тирадом.

Добронамерни су га оправдавали чињеницом да му је дозлогрдило због оскудних испорука опреме - што ће и Британци признати у каснијим разговорима. Али, гле ироније! Све док јужна Италија није стављена под савезничку контролу, снабдевање Југославије било је веома отежано. Након инвазије и успешног похода на Сицилију и јужну Италију, неколико месеци касније, све је постало лакше; но, баш некако истовремено када је Михаиловићева тактика оклевања разбеснела Британце, па их окренула ка Титу и партизанима, и Михаиловић тог 28. фебруара почиње да мења мишљење о Британцима.

Макензи је вероватно у праву када после рата поново разматра ову тему: „Када је држао говор, Михаиловић је можда рачунао да ће Немци убрзо елиминисати партизане, а да ће и сами Немци након тога бити поражени, остављајући га у позицији господара ситуације.“

ИЗГЛЕДА, додаје Макензи, да Михаиловић није имао нарочито високо мишљење о Бејлију,  баш као ни официри за везу SOЕ о српском генералу и борбеној способности четничких снага. Ни конфузија званичног медија Би-би-сија око тога шта који покрет отпора у Југославији чини није била од помоћи, те Званична историја исправно наводи:“Но, ово је била прекретница у његовим (Михаиловићевим) односима са Британцима: после поменутог инцидента он је прекинуо контакт са Бејлијем...  док је истовремено битка са партизанима на Неретви била у јеку, и у том периоду је дошло до одлучујућег заокрета у британској политици.“

Сада када знамо више него што је тада знао Макензи, пре свега захваљујући ULTRA документима, архивама Блечли Парка, као и извештајима МI 3, у потпуности се можемо сложити са наведеним. Вилијам Дикин примећује, с обзиром на то да је за ULTRA  документе сазнао касније, како је тема снабдевања била покушај лукавства, јер Михаиловићу је заправо била важна „припрема изговора за сарадњу са Италијанима, као извором хитне војне подршке за борбу против комуниста“. Како год, Михаиловићева јарост била је издајничка и неопростива.

Тим пре се може разумети Черчилова озлојеђеност. Званичним тоном, у демаршу Влади у егзилу, он наводи да је Британија „озбиљно потресена... и значајно застрашена". Приватно, међутим, премијер је већ путем извештаја ULTRA почео да сазнаје више о сарадњи четника и окупатора, нарочито Италијана. Он упозорава: „Ви ћете, уверен сам, ценити чињеницу да ће Влада Његовог величанства, уколико генерал Михаиловић не измени свој став како у односу на италијанског непријатеља тако и према својим југословенским сународницима који пружају отпор окупатору, бити принуђена да преиспита своју актуелну политику подршке генералу Михаиловићу у односу на друге покрете отпора у Југославији.“

То је заправо искључиво мислио на партизане, људе који се по његовом мишљењу „управо сада боре и гину како би ослободили његову (Михаиловићеву) земљу од туђинског јарма“, дакле, чине нешто што четници упорно избегавају.

НАРАВНО, Черчил није смео да помене SIGINT депеше из операције ULTRA, иако је управо била реч о њима. Треба напоменути да је ово била процена Лондона, заснована на дешифрованим материјалима и теренским извештајима SOЕ, у овом случају од Бејлија. Никакав комунистички завереник из Каира није био ни близу центра одлучивања; штавише, ово је био искључиво четнички аутогол, чији је вођа нападао Британце, а истовремено се хватао у коло сарадње са британским ратним неприј атељима.

Ипак, кључни разлог који већина теоретичара завере превиђа, јесте премијерска позиција Черчила, који природно ставља интерес своје земље и Савезника на прво место - тешко да би ико учинио другачије, и о томе он пише: “Влада Његовог величанства не може игнорисати овај излив јарости, нити без објашњења и протеста прихватити политику потпуно различиту од своје. Никако се нећемо моћи оправдати пред британском јавношћу, као ни пред осталим нашим савезницима, за трајну подршку покрету чији вођа без скрупула јавно говори да су наши непријатељи његови савезници - потпуно небитно привремени или стални - те да његови непријатељи нису Немци и Италијани, који су поробили његову отаџбину, већ његови југословенски земљаци и њихов вођа, који се управо сада боре и гину како би ослободили његову земљу од туђинског јарма.”

Разумевање ове реакције кључно је за фељтон који је пред читацима „Новости“. Британија је водила рат против нациста, а 1943. немачки савезник је била Италија. То је суштина рата. Како би и могло бити другачије? Срж става теоретичара завере и ревизиониста огледа се у томе да је политика Британије и самог Черчила довела на власт комунисте у Југославији, уместо да су Савезници остали привржени свом изворном штићенику - Михаиловићу.

ВЕЛИКЕ ЗАБЛУДЕ

ШТИВО које је пред читаоцима „Новости“ суштински побија уверење да су четници могли победити у Југославији, што је срж ревизионистичког става, а то уверење је ништа друго до маштарија и свакако стратешка фантазмагорија највишег нивоа. Но, ако се Михаиловић жалио што не добија од Британаца оружје, а онда заправо јасно стављао до знања да ће то исто наоружање користити не за борбу против Немаца и Италијана већ против Тита и партизана како би остварио војну надмоћ у грађанском рату када Немци коначно оду, онда је заиста био у заблуди у најмању руку поводом тога како ће на то Британци реаговати.

 СУТРА: КЛАТНО У ЛОНДОНУ СЕ ПОМЕРА КА ТИТУ  

Препоручујемо

Фељтон

0 30

ФЕЉТОН - ПАРТИЗАНИ ИСКОРИСТИЛИ КАПИТУЛАЦИЈУ ИТАЛИЈАНА : У битци на Сутјесци је погинуло 1.000 Немаца, 12.000 партизана и само 17 четника

17. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КОМПРОМИТАЦИЈА ЧЕТНИКА ЗБОГ САРАДЊЕ СА ИТАЛИЈОМ: У зиму 1943. Вермахт упутио четири немачке елитне дивизије у борбу са партизанима

16. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - БРИТАНЦЕ НЕ ИНТЕРЕСУЈУ НЕМАЧКИ МАСКРИ У СРБИЈИ: Савезничка инвазија на Италију је углавном одредила британску балканску политику

15. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ВОЈНИ РАЗЛОЗИ УТИЦАЛИ НА ОПРЕДЕЉЕЊЕ ЗА ТИТА: Четнички команданти су почели да отказују послушност Дражи и прилазе партизанима

19. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације