ДВА МЕСЕЦА У РЕНЕСАНСНОМ ПАРКУ ПОРОДИЦЕ ДЕМИДОВ: Демидови су били велики колекционари, а њихове палате прави уметнички музеји

ПОЧЕТКОМ 1955. године преминула је Хеленина мајка Елизабета од Теринг-Јетенбаха, сестра моје мајке, по којој сам добила име.

АРИСТОКРАТА Кнез Александар Карађорђевић, Фото "Википедија"

Велики стрес ратних година, које је с породицом провела у Немачкој под сталном присмотром, вечно сумњичена да је енглески шпијун зато што јој је војвоткиња од Кента рођена сестра – све је то допринело да добије тумор. Умрла је 11. јануара на двадесети рођендан свог сина Ханс-Вајта од Теринг-Јетенбаха. Моја бака Елена је била неутешна, а моја мајка, дубоко везана за своје сестре, изгубљена.

Нова смрт у породици није омела мог брата Александра да се већ у фебруару 1955. ожени Маријом Пијом, у Есторилу у Португалу. Вероватно је то био његов начин да побегне од све те несреће. Моји родитељи су били одушевљени овим браком јер су обоје јако волели краља Умберта II који је био у врло несрећној заједници с Мари-Жозе од Белгије.

Венчање је било врло елегантно. Жене су блистале у раскошним тоалетама, размећући се накитом и скупоценим тијарама. Мајка је на свечаном балу носила раскошну грчку тијару с рубинима и огрлицу која с њом чини комплет. Тијара у облику ловорика направљена је за грчку краљицу Олгу, моју прабаку, која ју је поклонила мојој баки Елени од Русије када се удала за њеног сина принца Николу од Грчке. Када је бака Елена питала мајку да ли жели да јој после смрти остави овај прекрасни комплет, моја мајка је одговорила да не жели да размишља о смрти. Бака је напослетку оставила тијару и огрлицу грчкој краљици Фредерики, жени бившег краља Павла.

Носила сам прелепу плаву хаљину и мислила да изгледам божанствено. Само што, у ствари, нисам изгледала божанствено, због чега сам одбила од себе младог плавушастог рођака Марије Пије у кога сам се одмах лудо заљубила. Свечаност је трајала четири дана, током којих ме он није ни погледао... Непрестано сам ишла у тоалет и стављала све више и више маскаре надајући се да ће ме ово учинити привлачнијом, али то није имало никаквог ефекта. У Париз сам се вратила нешто мршавија јер сам, удварајући се рођаку, изгубила апетит. Нисам јела последња два дана од силног узбуђења.

КРАЈЕМ јула 1955. године преминула је тетка мога оца принцеза Марија Павловна Демидова Абамалек-Лазарева, познатија под надимком Мојна. Посетили смо је неколико месеци раније. Нисам ни сањала да ће то бити последњи пут да је видим.

Како су родитељи мог оца отишли свако на своју страну, тетка Мојна је била највећа татина подршка. Била је рођена сестра очеве мајке Ауроре. Будући да сама није имала деце, мог оца, који је као младић често боравио у њеном дому у „Пратолину“, надомак Фиренце, пред смрт је усвојила. То је место на којем се развила његова огромна страст према уметности јер Демидови су били велики колекционари, а њихове палате у Фиренци, „Сан Донату“ и „Пратолину“ прави уметнички музеји. Породица Демидов је била најбогатија руска породица, а о Елиму Демидову, ујаку мог оца, писале су и америчке новине називајући га „најбогатијим човеком на планети“. Зато је мој отац, кога је мајка напустила, а отац послао краљу Петру да се о њему брине и да га школује, имао подршку рођака из породице Демидов, нарочито тетке Мојне, али и ујака Елима, који је својим утицајем у Грчкој помогао да се оствари брак између мојих родитеља. Елим је био последњи амбасадор Руске империје у Атини пре Октобарске револуције. Умро је у Атини током Другог светског рата.

Мојна је живела повучено на пространом имању „Пратолино“, дванаест километара удаљеном од Фиренце. Становала је у „Пађерији“, удобној кући за послугу, коју је обновио њен отац Павле Павлович Демидов, други принц од Сан Доната, јер је палата Медичи руинирана након смрти Франческа Медичија, а потпуно срушена почетком 19. века, када је имање било у власништву Леополда II, војводе од Тоскане из дома Хабзбурга.

ТАТИНА тетка Мојна била је ексцентрична на занимљив начин. Волела је да се костимира, што је радила и док је мој отац као дете боравио код ње. Покушавала је на тај начин да га одвоји од стварности његовог не баш лаког детињства, у којем је рано остао сам. На фотографијама је изгледала као глумица.

Остала је удовица 1916. године, када је њен муж убијен на Кавказу. Обожавала је свог покојног мужа, јерменског мултимилијардера, принца Семјона Семјоновича Абамалек-Лазарева, чије су фотографије биле изложене свуда по „Пратолину“. У разговору га је помињала као Le Cher Adoré.

Причало се да није напустила своју спаваћу собу пет година, испијајући боцу кјантија сваког дана. Отмено депресивна, живела је више у полусну него на јави. У ретким тренуцима доброг расположења Мојна је позивала у госте пријатеље за које је организовала различите активности, на пример, брање печурака. У страху да се пријатељи не отрују, црвеним заставицама је обележавала јестиве печурке, тако да су сви знали шта треба брати.

Ренесансни парк који је окруживао „Пратолино“ био је очаравајући! Пројектован према замисли Франческа Медичија, великог војводе од Тоскане, у 16. веку, за његову љубавницу, а потом супругу Бјанку Капело, парк „Пратолино“ је био право ремек-дело ренесансне пејзажне архитектуре. У средишту парка, крај језерцета, и данас се налази огромна, у камену исклесана импресивна статуа Апенинског колоса, дело Микеланђеловог ученика Ђанболоње. Била сам потпуно опчињена кад сам је први пут видела како израња из раскошног зеленила.

КАДА ме је отац први пут повео у „Пратолино“, негде две године пре Мојнине смрти, опоменуо ме је да пазим како ћу се понашати. Требало је да он наследи то имање.Добро памтим тај први сусрет с Мојном. У мраку једне од соба видела сам жену импозантног попрсја, украшеног огромним брошем. И док сам зурила у накит и њену велику бисту, она је испод вела од чипке, причвршћеног дијамантским украсима за косу, нетремице гледала у мене. Дала ми је малу коверту с нешто лира, због чега сам почела да се кикоћем. Мајка се такође тихо насмејала. Отац нас је обе ошинуо леденим погледом.

Једног дана сам с родитељима отишла на ручак код Бернарда Беренсона, у његову вилу у Тати, близу Фиренце. Мој отац је обожавао тог чувеног историчара уметности. Дописивао се с њим, својевремено се саветовао око уметничких дела која жели да набави за своју колекцију у Белом двору или за музеј који је основао 1936. године (Музеј кнеза Павла, отворен 1936. у Новом двору у Београду). Тада нисам имала појма ко је Беренсон. Имао је више од деведесет година кад сам га срела... У једној паузи осетила сам обавезу да кажем нешто занимљиво, па сам почела да говорим о лепом времену, али ме он није чуо.

Поновила сам још једном. Погледао ме је и рекао: „Драго дете, да ли би поновила то што си рекла јер је сигурно било фасцинантно?“ Био је глув као топ! На крају ручка једва да сам могла да шапућем од силног понављања. Желела сам да нестанем испод стола.

Беренсон је преминуо недуго након тог сусрета.

Пре њега је, у марту 1957. у Атини умрла је моја бака велика кнегиња Елена Владимировна од Русије. Мислим да би живела дуже да за кратко време није изгубила кћер и унука.Моја мајка се још више повукла у себе. Постала је готово сенка.Мртва тишина у нашем дому постала је готово физички опипљива.

РОЂАЦИ СА НАПОЛЕОНОМ

УБРЗО након Мојнине смрти тетке мога оца принцезе Марије Павловне Демидове Абамалек-Лазареве, познатија под надимком Мојна, отац је наследио имање  „Пратолино“. Упутили смо се у Италију. Била је то прилика да боље упознам имање. Кућа је била крцата успоменама из Русије, али и онима из времена Наполеона и Медичијевих. Тек касније ћу сазнати да је први принц од Сан Доната Анатол Николајевич Демидов, предак мога оца, био ожењен Наполеоновом братаницом Матилдом Бонапартом и да је био велики поштовалац Наполеона. Анатол Демидов је био и велики колекционар, те мецена бројних познатих уметника попут Ежена Делакроа.

 СУТРА: БЕКСТВО У АМЕРИКУ И У СВЕТ ПУН ЧАРОЛИЈА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ИЗ АФРИКЕ У ГРЧКУ, У КРАЉЕВСКО ОКРУЖЕЊЕ: Богата приватна збирка уметнина, која се налазила у Белом двору, одузета је кнезу Павлу

22. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

СУМОРНИ И ДЕПРЕСИВНИ ДАНИ У ПУСТИЊИ КЕНИЈЕ: Кнез Павле никако није могао да се помири с тим да га Енглеска третира као непријатеља

21. 01. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације