ПРВА ЖЕНА КАНДИДАТ ЗА ПРЕДСЕДНИЦУ СРБИЈЕ: Као потомак Карађорђевића, Ненадовића и Романових, нисам уклапала ни у друге моделе политичара

ОТИШЛА сам на церемонију отварања конференције о екологији и рекла неколико речи. Зоран Ђинђић је био тамо. Потом сам отишла на конференцију о православљу на Богословски факултет.

ПОШТОВАЊЕ Књегина Јелисавета са патријархом Иринејем, Архов Српрске праволславне цркве)

Алекс је себе прогласио некаквим старешином непостојећег краљевског дома и сам је доносио одлуке. Телефонирао ми је Дезмонд де Силва да ми јави да ће Александар и Катарина бити у Лондону 24. новембра да се састану с Владимиром и Бригитом Карађорђевић.

Упутила сам се у Ниш на отварање Цркве Свете Тројице, као гошћа Валерија Јегошкина, руског амбасадора у Београду. Сутрадан сам се одвезла у Батајницу да се састанем са Аугустином Врховшеком, који је био баштован на Белом двору кад сам ја била мала.

Дражестан старац од 86 година, духовит и стално насмејан. Рекао је да сам била неваљала мала девојчица и да сам возила свој трицикл преко цвећа. Имао је огромну башту у којој је гајио поврће и воће.

Лин Монтгомери је организовала бал у хотелу „Хајат“. Требало је да седим за столом с Лин. У последњи час Клери је телефонирала Лин и рекла јој да Алекс и она желе да присуствују балу који она организује за два дана. Желели су да седе за главним столом.

Стога је Лин мене морала да премести да седим крај британског амбасадора Чарлса Крофорда иако је требало да будем њена почасна гошћа.

ПO ПОВРАТКУ у Београд чекале су ме бројне обавезе, промоције књиге, састанци Фондације и организовање фламенко концерта, хуманитарне активности око Цветојевца, где сам била покровитељ, снимања за телевизију.

Очекивало ме је путовање у Лондон на крштење прве Николасове ћерке Индије Лили.

Много активности са свих страна, много живог разговора, сусрета, људи који су имали потребу да им се помогне. Мици Лоу, удовица Андреја Карађорђевића, телефонирала ми је из Калифорније.

Мора бити да сам и ја додатно подгрејала нервозу код Александра својом изненадном кандидатуром за председницу Србије. Нисам веровала да ћу победити, ни у сну, али сам помислила да је добро мало продрмусати политичку сцену и скренути пажњу на неке проблеме. Где год сам отишла у посету, причала сам и о идеји кандидатуре. Људи су различито реаговали, али им се идеја углавном допала. Хуан Монро, кубански амбасадор, сматрао је да би то могло да се протумачи као провокација. Он је био четрдесет година у политици и притом је био диван човек; давао ми је и политичке савете и рекао да будем опрезна.

Срби ионако стално говоре како им је потребна нова политичка снага, нове личности. И сматрала сам да у Србији има много људи као што сам ја – оних који желе да иду другачијим путем, који нису компромитовани, којима нико не може да поставља питање о Легији, Вуковару, прању новца, мрачним пословима, препакивању шећера и томе слично. Осим што сам потомак Карађорђевића, Ненадовића и Романових, ја се нисам уклапала ни у један дотадашњи модел политичара. Била сам своја, а људи су то осећали. А опет, знала сам да је Србији потребно да окупи некомпромитоване, озбиљне људе који би земљу повели напред. Можда сам том напредовању и ја могла да допринесем својим познанствима, угледом и радом.

И тако је почела моја кампања на изборима. Направили смо креативни тим за моју кандидатуру на председничким изборима.

НИСАМ превише очекивала, али веровала сам да могу да помогнем народу. Знала сам да ништа не могу да изгубим, али Србија може. Била сам потпуно мирна, помислила сам – па ни Исус није мање Бог ако има три или дванаест ученика око себе, а не сто двадесет хиљада... Оља Бећковић је у својој емисији питала професора Каврана из Крунског савета шта мисли о мојој кандидатури, на шта је он упитао:

– Ко стоји иза ње?

Било је то смешно, дечје питање. Зашто неко мора да стоји иза вас? Где се изгубила идеја да човек у нешто улази вођен сопственом мишљу о томе како да буде користан друштву у целини?

Кампања је подразумевала много посла, сусрета, сликања, билборда по градовима, озбиљан тим, а и много путовања по Србији.

На Косово, у Српску Митровицу, отишла сам с Линдом и Михаилом Карађорђевићем. Видели смо француске војнике с митраљезима. Посетили смо избеглице, који су у трагичном положају. Многи су још у шоку, згурани у једну учионицу без купатила у којој су већ два месеца. Отишли смо у 17.15 и грчки пуковник ми је поклонио једну грчку икону. Ово место је штитила изванредна италијанска јединица Кфора.

ТОКОМ кампање говорила сам како желим људима да вратим осмех на лице. Заиста сам сматрала да је крајње време да коначно направимо неки искорак. Десиле су се у неколико година велике промене, прво Милошевић, онда убиство Ђинђића, а онда смо се опет заглавили у неком међупростору. Политичари су тумарали као у неком свом мраку, а држава није нимало напредовала. Сталне страначке свађе, оговарања, непрестано стајање у месту... Желела сам да народ крене напред, да поврати своје достојанство, понос, заставу, химну. Жарко сам желела да народу улијем наду.

У време кампање моја ћерка Катарина је допутовала у Београд. Морам признати да је била прилично шокирана идејом да се кандидујем на изборима. Али све је прихватила ведро, давала је интервјуе и изјаве, помагала кампању и била ми је велика подршка. Дала ми је до знања да нисам погрешила што сам се у то упустила.

Екипа француске редакције магазина Хола сликала ме је на Каленића пијаци. Било је много окупљених. Сликали су ме и испред билборда на којем је најављена моја кандидатура.

Кампања је била интензивна. За свега неколико дана обишли смо Неготин, Златибор, Ваљево и Шабац, Смедерево, Пожаревац, Крушевац, Чачак, Краљево, Врање, Лесковац, Панчево. У Панчеву је сала била готово празна, али нисмо клонули духом.

Дошао је мој син Николас.

Избори су одржани и освојила сам 2,4 одсто гласова. Сматрала сам то успехом јер смо у кампању ушли свега две недеље пре самих избора. Доспела сам на шесто место, испред кандидата осам афирмисаних партија.

НА ОПЛЕНЦУ је обележена годишњица убиства краља Александра. Почела сам да по Архиву Југославије трагам за документима о Белом двору и разговарала са директором Миладином Милошевићем. Три године пре тога сачињена су три извештаја о имовини на дворовима. Ацовић из Крунског савета је рекао да је једна копија дата музеју. Али где је та копија?

Отишла сам са Ирином Суботић за Крупањ да посетимо Спомен-цркву Светог Вазнесења Господњег с костурницом, подигнуту у знак сећања на жртве рата из 1914. године. И време и предео били су нестварно лепи. Упознала сам креативног четрдесетогодишњег свештеника Ацу, који је написао десет књига, отворио мали музеј и припремио изложбу о српском благу у локалном дому културе. Видела сам и малу цркву у пећини. Након скромног ручка отворила сам изложбу, а потом смо отишле у позориште, где је Ирина говорила о Ациној књизи. Један његов даљи рођак је такође рекао неколико речи. Био је далеки потомак Карађорђеве ћерке Стаменке. Пољубио ми је руку пред публиком.

ТАЈНА ПОСЕТА БЕЛОМ ДВОРУ

У ОКТОБРУ 2004. године, у аутобусу пуном туриста, заједно с Владимиром Карађорђевићем, отишла у посету Белом двору. За мене је ово била емотивна посета. Прошетали смо од капије до двора и срели се с мноштвом посетилаца. Водич је погрешно рекао да је зелени порцелан из Севра био део мираза краљице Марије (мој отац га је купио 1935. у Паризу), па сам га оштро исправила. Касније ми је водич рекао да живот на двору није био лак и додао да ми стоји на услузи за било шта што пожелим или што ми затреба. Крунски савет је баш тада имао састанак у библиотеци Белог двора. Наравно да нико није изашао да нас поздрави. Отишла сам у Батајницу, на сахрану нашег старог баштована Агостина. Он је био диван човек.

 СУТРА: РЕХАБИЛИТАЦИЈА КНЕЗА ПАВЛА ПОДВИГ ЖИВОТА 

Препоручујемо

Фељтон

0 7

ЦРНА ГОРА ВРАЋА КРАЉА НИКОЛУ КУЋИ НА ЦЕТИЊЕ: Карађорђевићи су направили грешку што се нису сви заједно вратили поводом сахране краља Николе

04. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

РЕЧ ИЗВИНИТЕ У ВАТИКАНУ СЕ ВРЛО ТЕШКО ИЗГОВАРА: Жан-Лују Торану из Папског савета сам рекла да ме брине могућност избијања грађанског рата

03. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

УНИФОРМУ КНЕЗА ПАВЛА САЧУВАО БАТЛЕР СА ДВОРА: Џервејз Кауел, управник Архива Британске обавештајне службе, прихватио је сусрет у Лондону

02. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

УНИФОРМУ КНЕЗА ПАВЛА САЧУВАО БАТЛЕР СА ДВОРА: Џервејз Кауел, управник Архива Британске обавештајне службе, прихватио је сусрет у Лондону

02. 02. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације