РЕХАБИЛИТАЦИЈА КНЕЗА ПАВЛА ПОДВИГ ЖИВОТА: После 64 године престала сам да носим етикету злочинца прикачену од десете година

МОЈ отац је своју комплетну архиву завештао Универзитету „Колумбија“ у Њујорку, уз услов да се грађа отвори тек 50 година након његове смрти, а и да се приступ документима онемогући свим Југословенима, све дотле док је у Београду на власти комунистички режим.

ИСТОРИЈА Књегиња Олга и Кнез Павле, Фото Архив књегиње Јелисавте

Иако није прошло толико година од његове смрти, две године сам провела радећи на томе да очеву архиву, за коју сам сматрала да је непроцењиво важна за разумевање најтежег периода у историји Југославије, некако учиним доступном јавности.

Коначно сам успела у томе. Позвала сам директора Архива Југославије Миладина Милошевића да се договоримо око преноса очеве документације у Београд у октобру. На Колумбији су ми љубазно копирали сва документа, а Тања Чеботарев, управница Одсека за руски, обећала је да ће их лично микрофилмоване донети у Београд.

Сматрала сам да је то огроман успех да чак 20 година пре рока који је кнез завештањем одредио, а 65 година откако је свргнут с власти, документа и писма стигну у отаџбину. Архива садржи око 12.000 докумената.

У борби за истину о нама постигла сам још један пун погодак. Само је још остало да нашем Архиву, као установи, обезбедим и један скенер за микрофилмове на поклон од моје фондације како би сви заинтересовани имали могућност да користе ову грађу, а и то се ускоро догодило.

МОГЛА сам коначно опет да отпутујем у Америку, прво у Њујорк, где је моја комшиница потписала уговор о куповини мог стана у згради „Алвин Корт“ како би га спојила са својим, а онда до Калифорније да видим моје девојчице. Код Катарине је било живље него пре, деца су расла, свако дете је било другачије.

Два месеца касније имали смо договор да се сретнемо у Лондону. Дочекали су ме Катарина, Николас и Каспер. Чудесно окупљање! Катарина и Николас се нису видели петнаест година. Она је сва зрачила, била је прелепа. Ишли смо заједно на концерт у Вигмор Хол на дебитантски наступ Ананда Мукерџија. Били су присутни и његови родитељи; било је дивно поново их видети.

Катарина и ја смо отишле на сет Америчке принцезе, где смо гостовале у епизоди. За то време њена деца су се играла код Николаса и била сасвим ван контроле, а његовој супрузи Стефи је у међувремену пукао водењак. Спасле смо Николаса ослободивши га раздраганих сестричина, па је и он је одјурио метроом у болницу. И Катарина и ја смо отишле тамо.

Болницу смо напустиле у 16.45, а у 21 час родила се Олимпија.

У јулу је Катарина добила свој српски пасош. Сви смо се одвезли до Мокре горе, коју је Кустурица потпуно изградио. Маја, којој је било пет и по година, била је непресушни извор енергије.

Стално је понављала:

– Ово је најбољи дан у мом животу!

Деца су отишла, ја сам имала сијасет обавеза. У Београду је боравио Сем Грин због послова везаних за његову фондацију. Отишли смо на Опленац, па потом у манастире Копорин и Покајница. После смо путовали у Котор и Требиње поводом промоције књиге познатог византолога. Посетили смо манастир Пива да се упознамо са владиком Јоаникијем и да разговарамо с њим о пројектима заштите манастира, икона и књига. Аника Сковран се састала с нама да би нам показала цркву која је морала бити премештена због изградње бране, што је трајало дванаест година. Рекла ми је да су је питали да ли је улазила иза олтара (у православним црквама женама није дозвољено да то ураде).

Рекла је:

– Наравно да јесам, како бих иначе могла да радим на рестаурацији?

Због тога је црква морала поново да буде освештана јер је жена оскрнавила њену светост.

ОТИШЛА сам код председника Тадића да разговарам о сахрањивању мојих родитеља и брата Николе на Опленцу. Позвала сам Вању Т. из његове канцеларије поводом моје стамбене ситуације и она је била врло нељубазна према мени.

Рекла је:

– Зар није било довољно што је Драган Бабић дошао да се види са генералним секретаром Председништва Цвијаном пре три недеље?

Ја сам јој одговорила: – Не, није довољно. Морам да се видим са председником Тадићем.

Још увек сам избеглица у сопственој земљи и плаћам станарину какву плаћају странци. Већ годинама много радим на промоцији Србије. Алексанадр и Катарина живе у двору који нам је свима дат и нема никаквих проблема када је о њима реч.

Владимир Карађорђевић, син Андреја Карађорђевића, рекао ми је да му је Алекс (престолоналсеник Алекандар) рекао да „не жели да му дâ собу у којој би живео у Белом двору јер би, ако бих нешто сломио, то била његова, а не моја кривица“. Онда је додао:

„Позајмићу ти ормар, а сада бежи јер чекам групу Кинеза.“

Решењем о рехабилитацији поништена је одлука Државне комисије којом је 1945. године мој отац проглашен ратним злочинцем и одузета му сва грађанска права и имовина у земљи. Чином рехабилитације поништене су све правне последице одлуке, укључујући и казну конфискације имовине.

Процес рехабилитације пред судом трајао је три и по године. Рехабилитован је прво мој отац, а онда сви ми. Цео живот сам провела у сенци срамоте и понижења, а потом сам морала и да доказујем невиност пристојног, васпитаног и поштеног човека кога су укаљали Британци и комунисти.

После шездесет четири године коначно сам и ја престала да носим етикету злочинца, коју су ми прикачили кад сам имала десет година.

Била сам срећна и било ми је тешко јер ми је било довољно да се сетим колико је отац патио. Осећала сам да је ово подвиг мог живота, да рашчистим и једном засвагда расветлим историју.

МОМ брату Алексндру и мени враћена је кућа наше мајке Олге „Вила Црногорка“. После рата та вила је коришћена као црногорска резиденција. Прославили смо то великом забавом. Сва моја деца, Николас, Катарина и Кристина, била су ту, као и многи пријатељи.

Веровала сам да се сада коначно отвара и питање званичне сахране мојих родитеља и брата Николе.

Моји брат и сестра од тетке Ханс Вајт Теринг из Немачке и Хелен Хабзбург из Аустрије, деца моје тетке Елизабет, дошли су ми у посету 12. марта 2012. Отишли смо на Опленац.

Био је диван дан, дочекао нас је директор задужбине Мићун Гавриловић. Моји рођаци су били одушевљени Црквом Св. Ђорђа и мозаицима који су рађени под управом архитекте Николаја Краснова.

Ту у крипти Мићун нас је обавестио да је Синод донео одлуку да се мој отац Павле, мајка Олга и брат Никола сахране у октобру исте те 2012. године, на стогодишњицу цркве, једно поред другога јер је у крипти било слободно 21 од укупно 39 гробних места. Била сам пресрећна због ове одлуке Синода јер је моја велика жеља била да они почивају у својој земљи. Задужбину и цркву подигао је краљ Петар I за припаднике династије Карађорђевић.

Цркву је 1912. године освештао митрополит српски Димитрије.

Мићун Гавриловић нас је одвео у винарију задужбине, а почастио нас ракијом и медом. Касније истог дана отишли смо код владике шумадијске епархије Јована у Крагујевац. Лепо нас је дочекао, показао своју обновљену резиденцију у којој су још увек радили италијански мајстори. И он је, у присуству мојих рођака и Драгана, потврдио да је Синод донео одлуку да ће мој отац, мајка и брат бити сахрањени један поред другога 6. октобра 2012. на стогодишњицу цркве на Опленцу. Сви смо се још више обрадовали и ја сам сада била сигурна да могу да започнем процес ексхумације у Лозани где су били сахрањени и да покренем поступак за пренос њихових посмртних остатака у Београд.

ДРАГОЦЕНА ДОКУМЕНТА

ТАЊА Чеботарев, управница Одсека за руски на Универзитету "Колумбија", је у октобру 2006. донела 15 микрофилмова са 12.000 докумената. Челни људи Архива Југославије били су пресрећни и схватали су значај ове колекције: ту није била само реч о поверљивим, драгоценим и најинтимнијим подацима из живота мог оца већ су међу документима и права историографска блага – Повеља краља Милутина са златним печатом (из 13. века), Карађорђево писмо Царствујушчој команди у Петроварадину и преписка кнеза намесника с владарима европских држава. Уз помоћ ове очеве архиве може се коначно проникнути у истину о догађајима пре потписивања Тројног пакта.

 СУТРА: НИ СМРТ НИЈЕ МОГЛА ДА ИЗМИРИ КРАЂОРЂЕВИЋЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 11

ЦРНА ГОРА ВРАЋА КРАЉА НИКОЛУ КУЋИ НА ЦЕТИЊЕ: Карађорђевићи су направили грешку што се нису сви заједно вратили поводом сахране краља Николе

04. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

РЕЧ ИЗВИНИТЕ У ВАТИКАНУ СЕ ВРЛО ТЕШКО ИЗГОВАРА: Жан-Лују Торану из Папског савета сам рекла да ме брине могућност избијања грађанског рата

03. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 133

ПРВА ЖЕНА КАНДИДАТ ЗА ПРЕДСЕДНИЦУ СРБИЈЕ: Као потомак Карађорђевића, Ненадовића и Романових, нисам се уклапала ни у друге моделе политичара

06. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

НА ДВОРУ НЕМА МЕСТА ЗА СВЕ КАРАЂОРЂЕВИЋЕ: Влада је инсистирала да је дворски комплекс дат на коришћење свим члановима породице

05. 02. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације