АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊА ОРУЖЈА: На Космету пронађено у добро очуваном и исправном стању око 26.000 комада разних врста оружја

ИЗМЕЂУ осталих питања која су после Брионског пленума тенденциозно покренута у нашој штампи, нашла је своје место и акција прикупљања оружја у Аутономној области Косово и Метохија.

ПРОВЕРЕ Александар Ранковић на Косову 1953. године, Фото Архив породице Ранковић

Ради се, у ствари, о једној легалној акцији која је имала за циљ да се открије и одузме непријављено оруже којим су се грађани ове области снабдели у току рата и после ослобођења земље. Таква је акција повремено спровођена и у другим крајевима Србије.

Иницијатива за ову обимну акцију потекла је од органа власти и политичких форума Србије у време велике активности непријатељских елемената на Космету. Тада су откривене многе илегалне организације које су већ имале своје политичке програме и статуте. То више нису биле мале и неповезане групе него организације са обједињеним руководством, способне за извођење значајних непријатељских акција. Те организације су веома успешно одржавале илегалне везе са Албанијом, користећи прелазе на граници, као и сва друга расположива средства. Оне су биле политички и организационо толико ојачале да су преко ноћи врло успешно растурале летке непријатељске садржине, исписивале пароле, истицале албанске заставе, организовале прихватање и пребацивање својих агената преко границе.

Сем тога, планирани су атентати на наше водеће људе – Србе, Црногорце и Шиптаре. Веома често је долазило до оружаног сукоба на државној граници, где су губили животе органи власти и припадници пограничних војних формација. У тим организацијама имала је видно учешће шиптарска интелигенција, а међу њима нису били ретки ни блиски рођаци и синови наших министара и других руководилаца.

Нема сумње да су те организације и њихове политичке акције имале корене у економској и културној заосталости те наше покрајине. Но, и поред тога, ипак су њихови чланови регрутовани углавном из редова реакционарног балистичког покрета, у коме су окупатори имали моћну подршку и свестрану сарадњу у борби против наше ослободилачке војске. На такве снаге се ослања и Албанија када поставља своје територијалне захтеве према Југославији.

У акцијама органа власти и политичких форума на откривању и разбијању тих организација долазило је до многобројних јавних и затворених судских процеса. Судске казне су биле релативно оштре. Приликом хапшења и извођења пред судове прилазило се диференцирано. Судске мере су предузимане само против руководилаца, шпијуна, диверзаната и атентатора, а обични чланови организација су само привођени ради упозоравања.

Тешка политичка ситуација наметала је и одређене мере у тој области. Уосталом, такве мере нису биле ништа ново, јер су оне, у мањим размерама, повремено примењиване и у другим крајевима Југославије. На Космету су имале шире размере па су, разумљиво, биле осетљивије него другде.

ОДЛУКУ о покретању ове акције донели су политички форуми Србије. Мене су о томе обавестили Пенезић, Веселинов и Стамболић и предложили ми да о тој њиховој одлуци упознам Тита и остале другове.

Учинио сам то пре него што је отпочела акција. Прво сам обавестио Тита а потом, на седници, и секретаријат ИК. Сагласност је била потпуна. Тито је оштро замерио што се није још раније одузело оружје. По војној линији Гошњак је не само потврдио такву оцену ситуације у тој области, него је износио и своје податке. Објашњавао сам закашњење политичким мотивима, као и осетљивошћу Шиптара који се никада нису радо одвајали од пушке. Та њихова осетљивост и укорењено неповерење потичу из времена њихове националне обесправљености у старој Југославији, из времена када је великосрпска буржоазија вршила разне притиске на шиптарско становништво. Због тога све те околности морају бити присутне у спровођењу поменуте акције; потребно је одвојити непријатеље с оружјем од осталих грађана Шиптара, Срба, Црногораца. С тим напоменама поверено је извођење ове акције републичкој и обласној Удби, уз пуну политичку помоћ и сарадњу друштвено-политичких организација.

Акција је попримила широке размере, мало-помало добила је обележје малог разоружавања првенствено непријатељских елемената, који су подстицани од илегалних група и организација да набављају ново и чувају старо оружје. Милиција је у тој акцији наилазила на непредвиђене тешкоће. Верујем да је било и извесних неправилности и пренагљености у спровођењу овог задатка, али су оне биле условљене оштрим отпором власника скривеног оружја. Подаци о количини пронађеног и одузетог разноврсног оружја могу се видети у архивима, уколико нису спаљене као „злодела“ Државне безбедности или из неких других разлога. Мене су тада службено обавестили да је пронађено у добро очуваном и исправном стању око 26.000 комада разних врста оружја. Између осталог, било је доста лаких и тешких митраљеза, понеки брдски топ, минобацач, доста ручних бомби и слично.

Ово су непобитне чињенице које се, саме по себи, намећу, као и оцене и закључци о спроведеној акцији. Зато се нећу упуштати у анализирање побуда за другачије, крајње изопачено писање у штампи о овим догађајима после Брионског пленума. Али, истине ради, морам рећи да ће патње којима су данас тако грубо изложени поједини извршиоци ових задатака остати неизбрисива мрља на савести оних који су им поставили те задатке.

Будућност ће показати какве све политичке последице могу да настану из политикантског разбуктавања страсти на овим и оваквим питањима. Све се може изокренути и подредити потреби тренутка, прећутати чак и сопствена одговорност, али истина се не може трајно покопати докле год постоје живи сведоци догађаја.

ЈУЛСКИ дани 1966. су донели праву поплаву прича. Намера је била да се створи и рашири нека нова фама око мене и о мени. Људе је требало било чиме привикавати на другачија размишљања о мени, прилагођена потребама инспиратора измишљотина о озвучавању и прислушкивању. Постао сам преко ноћи крив за све што није било добро.

Судећи по тим причама, за мене је постојала озбиљна опасност да уобразим како је у овој земљи свако добро и свако зло настајало и завршавало искључиво мојим радом и руковођењем. Не знам како се при томе осећају они са којима сам најближе сарађивао, али знам да би било нескромно да приграбим за себе тако високе заслуге које ми се сада оберучке нуде.

Неки су се, напречац, услужно прогласили жртвом мојих зулума које сам – кажу – годинама незапажено спроводио у Партији и у земљи. Ти „неки“ су користили ову климу да узајамним амнестирањем пречисте међусобне рачуне из прошлости, журећи да што више оптерете мој рачун који је ионако у ликвидацији. Али, промашај је очевидан. Јер, ако би се прецизно сабрали сви наши заједнички послови, неизбежно би се дошло до уверења да су моји врли ортаци, несолидним инвентарисањем заједнички стеченог доброг и лошег, направили погрешну рачуницу, отписујући искључиво на мој рачун и своју и заједничку шкарт робу.

Када би се овде радило о обичном промашају или пукој заборавности, ја бих свакоме помогао да се присети стварних чињеница. Али, пошто је све подређено једној коњуктурној кампањи, мени не остаје друго него да нотирам само неке догађаје које појединци изопачују да би створили свој политички капитал.

Ово чиним и због тога што је Брионски пленум показао да је код нас, кад је у питању блаћење Ранковића, све дозвољено. Нико се не мора плашити да ће директно бити ухваћен у лажи, јер су ономе на кога се оне односе ускраћене све могућности одбране и оповргавања неистина.

РАЂАЊЕ ЛЕШИНАРА

САДАШЊИ услови у Југославији рађају лешинаре и лешинарење...Навешћу један пример који ће најбоље илустровати такву атмосферу. Један од гардијских официра, дежурни у мом породичном стану, после Брионског пленума позиван је шест пута на саслушавање. Сваки пут је морао да понавља своје одговоре на постављена питања. Инспираторима оваквих интрига сметало је што су дежурни официри даноноћно имали приступ у све просторије мог стана, а посебно што су редовно држали под кључем моју радну собу, како преко ноћи, тако и кад сам био дуже или краће одсутан.

 СУТРА: НАТЕГНУТ РАЗГОВОР СА ДРАЖОМ МИХАИЛОВИЋЕМ  

Препоручујемо

Фељтон

0 8

ФАБРИКОВАНА ПОДВАЛА СА УСТАШКИМ АТЕНТАТОМ: Наводно су усташе обећавале велику награду свакоме ко успешно изврши атентат на Ранковића

28. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ВЛАСТ У АРМИЈИ ДРЖАЛА СУ ТРОЈИЦА ГЕНЕРАЛА: Ранковић је две године пратио акцију око повратка Црњанског коју је водило руководство Србије

27. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

НЕОСНОВАНЕ ПРИЧЕ О „НАСЛЕДСТВУ“ ТИТА: Како су се монархистичке идеје о наследству престола населиле у главе комуниста

30. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ВЛАСТ У АРМИЈИ ДРЖАЛА СУ ТРОЈИЦА ГЕНЕРАЛА: Ранковић је две године пратио акцију око повратка Црњанског коју је водило руководство Србије

27. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације