КНЕЗ ПАВЛЕ ОБАРА ДВЕ ВЛАДЕ НА ИСТИ НАЧИН: Кнез је споро стицао увид у мрежу интрига и дволичности које су владале политичким животу Србије

КАКО би питање будућег председника Владе било дефинитивно решено кнез Павле позвао је на аудијенцију заједно генерала Живковића и Милана Стојадиновића.

МОЋ Генерал Живковић на Посавским маневрима код Брчког, 1935. године, Фото Архив Југославије

На том састанку у троје, Стојадиновић је укратко изложио недораслост Богољуба Јевтића да буде начелу кабинета и предложио да нову владу образује Петар Живковић. Генерал  се сложио да Јевтића треба заменити, али је одмах изјавио да нову владу треба поверити Стојадиновићу и да ће му он помоћи са своје стране, остајући и даље министар војске.

У својим мемоарима Милан Стојадиновић детаљно пише о том разговору: „После краћег нуткања, где смо један другом уступали мандат за образовање владе, он је остао одлучно при своме гледишту, да нову владу образујем ја а не он. Кнез Павле је то примио са великим задовољством, али није имао храбрости да то отворено испољи. Он је напротив изјавио да жали што генерал не прихвата његово и моје гледиште и да према томе не остаје ништа друго него да мени повери састав нове владе.

Истовремено буде одлучено да се криза владе отвори на тај начин што ћу ја, као министар финансија, поднети оставку и по могућству придобити још два-три министра да то једновремено учине. Тиме ће се изазвати делимична криза владе за коју ћу се ја постарати, заједно са Кнезом, да је претворимо у оставку целе владе и тако дамо прилику Намесништву да може приступити образовању нове владе. Договорено је, такође, између нас троје да Кнез, после оставке Јевтићевог кабинета, изврши уобичајена консултовања са вођама политичких странака, а на првом месту са Станојевићем, шефом радикалне странке.

На завршетку конференције са Кнезом, генерал Живковић се наједном показао незадовољан, премда се поступило тачно по његовом предлогу. Имао сам утисак да је он стварно желео председнички положај за себе, али да није имао храбрости да се прими и одговорности коју је тај положај повлачио са собом у том тренутку. Тако је он испољио знаке незадовољства једновремено и са Кнезом, и са мном, а вероватно највише са самим собом. Пало ми је у очи да је био веома нервозан. Нагло је устао са столице, придржавајући левом руком сабљу, и кренувши да изађе добацио Кнезу:

- Сад Ви то све даље уредите са Стојадиновићем.

Затим нам је обојици окренуо леђа и напустио собу а да се није ни поздравио, како то изискује најобичнији ред. Понашао се као какав војни старешина према потчињенима са којим није био задовољан. Приметио сам његов коси поглед пун мржње. То је била опомена. Помислих у себи да сам правилно предвидео шта ће се догодити, али сад је било доцкан. Коцка је бачена...“

ГЕНЕРАЛ Петар Живковић у својим сећањима доноси потпуно другачији поглед на пад владе Богољуба Јевтића. Без помена своје улоге у свему, нити износи информацију да му је нуђено да буде председник владе:„Кнез је затражио од Јевтића да поднесе оставку, да би он могао да изврши консултацију, па да том приликом дође у додир са Мачеком. Изгледа ми, да је нарочито хтео, да покаже своју наклоност и симпатије према Хрватима. Јевтић је налазио, да нема разлога за оставку и био је против тога, пошто је имао већину и треба само, да се Скупштина конституише. Али је Кнез у споразуму са Миланом Стојадиновићем и још једним министром Хрватом из Шибеника удесио пад владе.

На Министарској седници ова двојица су инсистирали да влада поднесе оставку и да се изврши реорганизација. Иста метода за обарање Јевтићеве владе, као и Узуновићеве. И најзад Јевтић је поднео оставку. Кнез је вршио реорганизацију. Позвао је др Мачека али он није хтео да улази у владу и захтевао је да се укине Устав, па да они донесу у Скупштини нов Устав, којом приликом би сарађивали и Хрвати из ХСС. Сам Кнез као и цело намесништво није смело, да на себе прими укидање Устава и тада је дошло до владе Стојадиновић - Корошец. Ову су Владу помагали и радикали из Главног одбора радикалне странке Аце Стојановића. У исту владу ушли су као бивши чланови ЈРДС која је своје име променила још за време Узуновићево на конгресу и названа Југословенска национална странка, дакле из те странке коју је Јевтић на изборима доста деорганизовао; ушли су у Стојадиновићеву владу: Људевит Ауер, Прека и Игњат Стефановић. Но ова сва тројица су брзо иступили, кад је образован ЈРЗ то јест споразум између радикала и Корошеца. Ова тројица нису хтела да улазе у ту заједницу. А убрзо је дошло и до разилажења између Стојадиновића и главног одбора радикалне странке Аце Стојановића, па је тада изашао из Владе Комненовић и Милош Бобић. Ја сам остао као Министар војни и у Стојадиновићевој влади“.

ТРЕЋА страна, чије би погледе било интересантно видети, и укрстити са исказима Стојадиновића и Живковића, била би свакако кнез Павле, али његови мемоари не постоје.

Оно што би можда било најближе његовом погледу, јесу информације из књиге Нила Балфура  и Сали Макеј под називом Кнез Павле Карађорђевић - Једна закаснела биографија. Аутори наводе да су у писању књиге коришћени дневнички записи кнеза Павла, његова писма, као и тајни документи британске обавештајне службе:„Током првих десет месеци 1935. године, Павле је био заокупљен унутрашњом политиком Југославије.

Изгледало је да Јевтић није способан да успостави одговарајућу равнотежу између радикалног и крајње десничарског крила, па је Павле постајао све забринутији. Почео је да стиче увид у мрежу интрига и дволичности које су владале политичким животом у Србији и све му се то уопште није свиђало. Но, још увек је гајио неку наду у споразумевање Срба и Хрвата и схватио да је кључни елемент у свему томе Влатко Мачек. Павле је још октобра 1934. први пут разговарао са Мачеком, који је тада још увек био у затвору и који се интересовао хоће ли његови погледи наићи на одобравање кнеза намесника. После Мачековог пуштања на слободу јануара 1935, Павле се сусрео с Харисоном, дописником Ројтерса, на чају код британског амбасадора. Харисон је разговарао с Мачеком и Павле је 15. јануара записао ове речи у дневнику:Чај са сер Н.; Харисон је видео Мачека који очекује да буде позван; конференција округлог стола; жели интервју у Дејли мејлу; хоће да види Јевтића; жели да се његови пријатељи ослободе пре но што дође овде, све у свему, много разумнији него икад.

Изгледало је да има прилично наде, али испало је да састанак месецима није био организован. Избори су били заказани за 5. мај, па је Мачек био сав заокупљен организовањем опозиционе партије. Његова српско-хрватска коалиција створена је једино због избора и без икаквих планова за будућу политичку сарадњу. Коалиција је добила 40 процената гласова, али због начина на који су прописи фаворизовали владу, Мачекова опозициона странка добила је у Сккупштони само 67 од укупно 273 места, па су његови посланици опет бојкотовали парламент. У читавој земљи ојачао је хрватски тероризам: бомбе су експлодирале на јавним местима, а свуда је владало осећање напетости. Павле је био заморен, забринут и обесхрабрен. Одмах после избора, добио је преко посредника једну Мачекову поруку.

Хрватски лидер желео је да кнез намесник зна како је он остао лојалан и како има пуно поверење у његово вођство, али и да се Хрвати осећају превареним. Посредник је изјавио да се Мачек веома залаже за промену Устава, којом би се Хрватима дала већа аутономија.

Павле, међутим, иако се у начелу с тим слагао, није био спреман за такав корак. 

ПОВЕРЉИВА ИНФОРМАЦИЈА

КНЕЗ Павле је 22. маја 1935. примио писмо др Милана Стојадиновића, Јевтићевог министра финансија: У прилогу писма је био извештај о Белину, врло озбиљног човека и Генералног је секретара Загребачке берзе, који није био политички опредељен, али је имао симпатије за опозицију. Његова информација је била веома значајна и строго поверљива и од судбоносног значаја за будућност земље. Приложени извештај тицао се Влатка Мачека, лидера Хрвата, с којим се Белин сусрео дан раније. Мачек се залагао за то да је једина нада за решење опасне ситуације - да се он и кнез Павле састану.

 СУТРА: ОСНИВЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ СТРАНКЕ СА СЛОВЕНЦИМА И МУСЛИМАНИМА  

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ЗАКУЛИСАНЕ ИГРЕ ОКО КРАЉЕВОГ ТЕСТАМЕНТА: До данас, после осам деценија, није разрешено је тестамент краља Алексндра био исправан

09. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ОТИМАЊЕ ОКО ВЛАСТИ ПОСЛЕ УБИСТВА КРАЉА АЛЕКСАНРДА: Алексндров тестамент је, у краљевом кабинету , пронашао и први отворио кнез Павле

08. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

АЛЕКСАНДАР КРЕЋЕ НА ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА: Одбијајући да обуче панцир Александар је рекао собару Зечевићу - Нема смрти до судњега дана

07. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације