ПОСВЕЋЕНОСТ УМЕТНОСТИ, СВОЈОЈ НАЦИЈИ И ПОЛИТИЦИ: Надежда је била једна од најзначајнијих фигура уметничког живота у Србији

ПОСЛЕ повратка из Битољског вилајета Надежда Петровић наставила је да предаје у Вишој женској школи и интензивно се бави сликарством.

Фото: "Википедија"

Њен педагошки рад није представљао споредну активност, већ је чинио важан аспект њене укупне друштвене ангажованости, што је наглашавала и у својим ликовним критикама: „Услови за културни развитак једног народа јесу и неговање вештина, она је знатна чињеница у животу његовом, она је његова учитељица и васпитачица; онај народ који се не труди да ту празнину попуни, који не негује вештине, неће никада знати ни имати племенитих мисли ни осећања за лепоту“. Непосредан контакт са младима пружио јој је прилику да своје просветитељске идеје пренесе новим генерацијама, не само у учионици, већ и ван ње.(...)

Међутим, њено ангажовање у друштву било је ипак много важније. Од Прве југословенске изложбе 1904. па до одласка у Париз средином 1910, Надежда Петровић је била једна од најистакнутијих фигура уметничког живота у Србији. Као излагач, критичар и организатор, њено име се појављује у готово свим значајним уметничким удружењима и изложбама у Београду, а делимично и у Загребу и Љубљани. (...)

НАСТОЈАЛА је да Србе представи као културно способан народ који може да достигне европске уметничке висине. Зато националну уметност није доживљавала као изоловано стваралаштво, већ као спој традиције и модерних уметничких кретања. Такав став може се окарактерисати као „прогресиван национализам”, који није затворен у окамењени фолклор и преживелу историјску традицију, јер је настојала да подстакне културни развој као вид националног препорода.  

Надеждин политички ангажман и уметничка иновативност били су део исте модерне визије света који треба мењати, па не изненађује и њен модел слике – пејзажа (отаџбине) као нове идеолошко–патриотске творевине. Ликовни израз који она ствара у првој деценији XX века, као сопствени модернистички изум, одбацује стару форму и језик академске слике и историјског наратива („средњовековне славе”), у потрази за савременим националним садржајем у призорима земље, људи и обичаја. 

Настојала је да настави и ликовно усавршавање. На лето 1904. поново се обратила Министарству просвете и тражила плаћено одсуство и стипендију за завршетак студија сликарства у иностранству: „Последње време, за ово годину и по дана проводим овде у Отаџбини радећи, спремајући се, да на страни изложим низ студија из нашег народног живота сеоског (типове, костиме и сцене из сеоског живота и обичаје)”.

Указивала је на свој патриотски и хуманитарни рад у Македонији, дужност према отаџбини од које неће бежати, али на потребу уметничког напредовања. Тражила је да јул, август и септембар 1904. проведе у унутрашњости Србије, а затим следећа три месеца у Минхену код својих професора. Планирала је да од почетка 1905. школовање настави у Паризу „где ћу ступити на сликарску академију”. Међутим, ова Надеждина молба није одобрена. 

ЊЕНА посвећеност уметности, нацији и политици није била необична за епоху у којој је живела. Било је то доба истовременог развоја уметничких друштава и истицања националних вредности, заговарања културног и политичког јединства Јужних Словена. При томе је Београд постао средиште југословенског окупљања, посебно омладине, са низом манифестација, конгреса, изложби, ђачких посета.

Једно од кључних обележја уметничке сцене у тадашњој Хрватској и Словенији (у оквиру Аустроугарске монархије), као и у независној Србији, представљале су све израженије идеолошке и естетске разлике између старије и млађе генерације уметника. Док је старија генерација тежила академском реализму и моделу федералног културног јединства, млађи уметници заступали су концепт интегралног југословенског културног и политичког јединства...(...)

У таквим околностима уметници пореклом са јужнословенског простора покренули су иницијативу за организовање Прве југословенске изложбе у Београду. Најпре се јавила идеја о српском омладинском скупу, а затим и предлог да се организује шира јужнословенска конференција с којом би се обележила годишњица Првог српског устанка. Предлог су прихватили и омладинци из Словеније, Хрватске и Бугарске, а потом је одлучено да се у Београду организује велика уметничка изложба ствараоца јужнословенског порекла.Изложбу је почетком септембра 1904. отворио краљ Петар I Карађорђевић, што се поклопило и са свечаношћу његовог крунисања.  

Фото: Википедија

Током изложбе дошло је и до спонтаних излива југословенства. Неколико „одушевљених Словенаца и Хрвата” узвикнуло је „Живео југословенски Краљ!”.  Иначе, династија Карађорђевић играла је важну улогу у овом периоду не само као симбол српског националног јединства, већ и кроз активну подршку идеји културног зближавања Јужних Словена. 

УСПЕШНА организација изложбе и позитиван одјек у јавности показали су потенцијал културе као средства за превазилажење политичких подела. Био је то део ширег плана ширења јужнословенске сарадње, јер је Народни музеј откупом слика намеравао да брине о уметничким делима док се не осамостали планирана Југословенска уметничка галерија, која се ипак није реализовала. 

Међутим, много је био значајнији подстицај који је овај догађај направио на младог Ивана Мештровић који је управо тада кренуо у осмишљавање скулптура за свој „Косовски циклус”, који му је донео светску славу и обележио до краја живота. Истовремено овај циклус је на ликовно убедљив начин репрезентовао идеју југословенског уједињења. 
Управо у ово време идеју југословенства све јаче је прихватала и Надежда Петровић. За разлику од неких других молби, Надежда је пред Прву југословенску изложбу 1904. тражила и добила плаћено одсуство из школе како би се припремила за излагање:„Своје радове завршићу овде на селу Реснику, где се бавим изучавајући типове и карактерне особине нашег народа.” 

СУТРА: ПОРОДИЧНИ ДОМ ПЕТРОВИЋА ЧЕТНИЧКИ ПРИХВАТНИ ЦЕНТАР

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ХУМАНИ И ОБАВЕШТАЈНИ РАД У ЈУЖНИМ ПOКРАЈИНАМА: Надежда дубоко умешана у ширење националне свести и припреме за оружани отпор

09. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

ДВОГОДИШЊЕНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА УБИСТВО КРАЉА И КРАЉИЦЕ: Млађи официри нису могли да сваре Александрову женидбу

22. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

СТО ПУТА ПОНОВЉЕНА ЛАЖ ПОСТАЈЕ ИСТИНА: "Кока-кола" је и у време Другог светског рата с нацистичком Немачком живела у полутајној љубави

14. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације