ЈАЧАЊЕ ЕКОНОМСКЕ МОЋИ СРБА ИЗ ЗАГРЕБА: Барон Јован Живковић, у време бана Ивана Мажуранића, био је предстојник унутрашњих послова

МЕЂУ Србима који су видно утицали на друштвени и политички живот Срба у Хрватској био је и Владимир Матијевић, оснивач „Привредника” 1897. године.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Рођен је 22. јула / 3. августа 1854, као треће дете Петра Матијевића, капетана у бившој VII компанији слуњске 4. граничарске регименте. Завршио је региментску школу у Турњу код Карловаца, али га је отац преместио у реалку у Раковцу код Карловца. Велики утицај на његов развој извршио је прота Никола Беговић. После завршене реалке отишао је у Беч, на Вишу трговачку школу, где се определио за посредничку, тј. агентурну и комисиону трговину.

У својој аутобиографији о томе каже: „Подигао и развио сам радњу у коју сам и сад, још на прву и најорганизиранију те струке у целој Аустроугарској.” Па даље: „Свака радња у којој сам ја био, подигла се и напредовала је.” Главно Матијевићево дело је „Привредник”, кога оснива након сопствене процене недостатака српског друштва, које није успело да изгради занатлијски слој, као неку врсту трећег сталежа који би успешно хармонизовао друштво. Створио је моћну организацију, која је успешно деловала од 1897. до 1941. године.

Непостојање средњег привредног сталежа, адвоката, лекара, државних чиновника - типична је појава код Срба крајем XIX века. О томе је говорио да „данас наш народ овако стоји са размером својих сталежа: на врху оно мало интелигенције, па онда дубоко веома мали ратарски сталеж, а средина, где би требало да је јак трговачки и занатлијски сталеж зјапи баш добро јаком празнином”.

Павле Аршинов, професор и уредник листа „Привредник”, који је схватио важност и значај привредног покрета, образложио је своје ставове у писму уреднику календара Просвјета: „Нити је било нити може бити крупније у живот  народа нашег, него што је покрет на привредном пољу, а који покрет потиче од Срба загрепчана. Политичка моћ једног народа почива на економској моћи... Широм српства треба да одјекне онај поклич Срба загрепчана:Снажимо се економски.”

ОД СРБА који су деловали у Загребу је издваја се и  др Ливије Радивојевић. Рођен је у Каменици, у Срему, 12. јуна 1821, као млађи брат просветног добротвора др Љубомира Радивојевића. Гимназију је учио у Сремским Карловцима, филозофију у Сегедину, а право у Пешти. Године 1843. положио је докторат а идуће године и адвокатски испит. Године 1848. изабран је за председника жупанијског судбеног стола у Руми, а 1853. постављен је у Темишвару за помоћног известиоца при царско-краљевском Вишем земаљском суду. Ту је изабран и за почасног грађанина.

Убрзо је, 1861. године, наименован за већника и известиоца Краљевског банског стола у Загребу и Хрватско-словенско- далматинске дворске канцеларије у Бечу. По њеном укидању стављен је на располагање, а 1874. године постављен је за председника Стола седморице у Загребу. Ову високу дужност обављао је све до 1891. године, када је пензионисан по својој молби. Блистава каријера доказује какав је углед уживао, и зашто је за њега речено да је био „симбол права и правде”. То потврђује и признање његових политичких противника окупљених око листа „Хрватско право”.

Приписиване су му заслуге што је „у Хрватској уопште могуће издавати независно опозиционо гласило”. Међу првима је почео да ради „на нашем економском подизању побољшавањем нашег господарског стања”. Изабран је за првог председника Савеза српских земљорадничких задруга и почасног председника Српске банке у Загребу. Учествовао је као члан у раду Благовештенског сабора 1868, где је заступао традиционалну српску политику, залажући се за српске територијалне захтеве, који су у то време били већ скоро напуштени. Видећи да је политика одступања погрешна, радио је на потврђивању српске аутономије, која се свела на црквене и школске послове, али је свакако утицала на то да је дошло до краљевског рескрипта. Умро је у Загребу 25. јануара 1903. године.

ИЗМЕЂУ српских политичара који су деловали пре генерације која је донела хрватско-српски коалициони споразум био је и барон Јован Живковић. Рођен је у Сремским Карловцима 11. априла 1826, као млађи брат владике Теофана Живковића. Гимназију је учио у Карловцима а правне науке у Печују и Пожуну. Учествовао је у припремама за Мајску скупштину 1848. године. По завршетку револуције одлази у Беч, где довршава правне науке. Ту је припадао родољубивом кругу Вука Ст. Караџића.

После свршених студија одлази у Темишвар, где је боравио до 1870, када је изабран за сремског поджупана, већника Банског стола и, најзад, Стола седморице у Загребу, где је остао све до 1873. године. Учествовао је у раду Благовештенског сабора, на коме се залагао за припајање Срема Троједници. Године 1861. ушао је у Хрватски сабор као посланик Сремске жупаније и присталица Унионистичке странке. Савез између Хрватске и Угарске схватао је као савез двеју краљевина, које су спојене јединством круне и свих послова установљених Прагматичном санкцијом.

Тражио је аутономију за Хрватску, уз признање прерогатива у правосуђу, управној и просветно-наставној области. После 1865. деловао је као истински вођа униониста. Залагао се за то да се са Угарском одмах започну преговори о нагодби. Године 1873, када је власт у Хрватској прешла у руке Народне странке Ивана Мажуранића а он постао бан, Живковић је добио дужност предстојника унутрашњих послова... Као првак „Србадије” учествовао је 1893. на манифестацији у Дубровнику, приликом откривања Гундулићевог споменика. Живковић је активно учествовао и у раду Црквено-народног сабора у Карловцима, где се борио за црквено-школску аутономију.

Једно време био је и председник овог Сабора, али се повукао јер његова политика није добила подршку. Одликован је баронском титулом: „фрушкогорски”. Преминуо је 26. марта 1902. у Загребу.

СУТРА: ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИ ПРОЦЕС УЗДРМАО БЕЧКО ПРАВОСУЂЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

СРБИН ПРВИ УПРАВНИК ХРВАТСКЕ: Огњеслав Утјешеновић Острожински бавио се изградњом пруге преко Хрватске и Славоније

23. 03. 2026. у 20:00

Фељтон

0 1

УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене

21. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

ПРЕДАЈА БУГАРА НАЈАВЉУЈЕ ПОРАЗ ЦЕНТРАЛНИХ СИЛА: Генерал д`Епере победоносно маршира ка Дунаву, у Паризу се плеле интриге о његовој смени

01. 09. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације