ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИ ПРОЦЕС УЗДРМАО БЕЧКО ПРАВОСУЂЕ: Оптужница против Срба 1908. године заснована је на фалсификованом тумачењу историје

НA СРПСКОЈ политичкој сцени веома угледно место припада и др Душану Поповићу, који је добар део живота провео у Загребу, радећи као адвокат.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Рођен је у Руми 1. октобра 1877. године. Гимназију је завршио  у Осијеку а правни факултет у Загребу. Отац му је био угледни правник и септемвир - члан Стола седморице. После завршених студија запослио се као приправник у адвокатској канцеларији Васе Ђурђевића, а стаж је завршио у канцеларији адвоката др Александра Рокнића у Сремској Митровици.

Ту је 1904. године отворио самосталну адвокатску канцеларију. Добро образован, са широким духовним хоризонтима, дошао је на глас као врстан адвокат који је убрзо ушао и у политички живот, везујући се за идеје које је заступала Хрватско-српска коалиција.

Године 1906. постао је члан Хрватског сабора, а за посланика је изабран на листи Хрватско-српске коалиције, у изборном срезу Моровић у Срему. Од тада па све до 1913. године, био је стално биран за посланика у Моровићком и Сремскомитровачком срезу. Први светски рат затекао га је у Загребу као посланика у Хрватском сабору и као делегата у заједничком Угарско-хрватском сабору у Будимпешти.

Захваљујући добрим личним везама у мађарским политичким круговима, био је веома заслужан за то што је Хрватско-српска коалиција успела да одоли политичким нападима екстремне деснице у Хрватској, махом франковаца који су коалицију стално оптуживали због велеиздаје, служећи се притом чак и денунцијацијама.

Као адвокат, радио је у Загребу од 1910. године до Другог светског рата. Врхунац политичке каријере домашио је до Првог светског рата. Истакао се као бранилац у политичким процесима који су се низали са циљем да се разори Хрватско-српска коалиција. У велеиздајничком процесу у Загребу 1908. године, Поповић је бранио оптужене Србе доказујући да је оптужница заснована на фалсификованом тумачењу историје.

Доказао је да не постоји дело великосрпске пропаганде за коју су оптужени одговарали. Исход овог процеса представљао је велику срамоту за противничку страну, а углед Хрватско-српске коалиције остао је неокрњен.

Запажена је и његова улога као браниоца у процесима који су вођени у Загребу 1910. године против др Срђана Будисављевића, др Лазе Поповића, др Милана Метикоша, Милана Тодоровића и Ђорђа Гавриловића. Посебни значај имао је у чувеном бечком Фридјунговом процесу, који се завршио потпуним дебаклом државне оптужнице, која се заснивала на лажним документима којима се служио бечки историчар Фридјунг.

Био је то скандал аустријске државе који је озбиљно уздрмао њен међународни углед и темеље њеног правосуђа. Почетком Првог светског рата, био је ухапшен због недозвољених политичких радњи, са циљем да га уклоне из јавног живота и ослабе Хрватско-српску коалицију. Ослобођен је захваљујући посланичком имунитету. После Првог светског рата повукао се из политичког живота нове државе, посветивши се адвокатури. Умро је у Паризу 25. јуна 1958. године.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

ЈЕДНО од водећих места међу српским политичарима у Хрватској припадало је и др Богдану Медаковићу, рођеном у Новом Саду 14. маја 1852, где му је отац др Данило Медаковић био угледни новинар и покретач новина "Српски дневник", са поучно-забавним додатком „Седмица”. Таленат је потврдио и докторатом правних наука у Бечу у својој двадесет првој години. Неко време провео је на раду у суду у Сремској Митровици, а 1879. отворио је самосталну адвокатску канцеларију у Загребу.

Први јавни успех постигао је 1883. године, када је ушао у Хрватски сабор као посланик изабран у котару Срб. Био је члан и секретар Самосталног српског клуба, 1883-1884. године. Залажући се за слогу и политички савез са Хрватима, активно је као вођа Српске народне самосталне странке учествовао у стварању Задарске резолуције српских странака, до које је дошло након закључака хрватских странака приликом доношења Ријечке резолуције.

Овим споразумом у хрватском политичком животу јавља се нова снага коју чини Хрватско-српска коалиција. Након победе на изборима 1905. коалиција је постала саборска већина, а маја 1906. године Медаковић је изабран за председника Хрватског сабора. На тој дужности је остао све до 1918. године. Као председник Сабора постао је и члан Магнатског дома у заједничком Угарском сабору. Биран је за посланика на Српском народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима.

Средином 1897. године имао је важну улогу у групи која је преузела управу над Србобраном. Запажена је и његова активност при оснивању листа "Српско коло" који излази у Загребу од 1903. године. Као угледни загребачки адвокат, истакао се у велеиздајничком процесу против браће Прибићевић 1908. године, а био је укључен и у бечки велеиздајнички процес који је коалиција повела против историчара Фридјунга, оптужујући га због клевете. Истакао се и као следбеник Матијевићеве идеје о стварању „Привредника” и Српске банке.

Умро је 25. септембра 1923. године.

СУТРА: ПРВИ СРБИН НА ЧЕЛУ ХРВАТСКОГ САБОРА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ЈАЧАЊЕ ЕКОНОМСКЕ МОЋИ СРБА ИЗ ЗАГРЕБА: Барон Јован Живковић, у време бана Ивана Мажуранића, био је предстојник унутрашњих послова

24. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 1

УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене

21. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 0

КРАЉ ОДЛУЧУЈЕ ДА УКИНЕ УСТАВ И ПРЕУЗМЕ ВЛАСТ: Радић је у болници, после атентата у Скупштини, молио краља Алескандра да заведе самовладу

02. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације