СРБИН НА ЧЕЛУ ХРВАТСКОГ САБОРА: Светозар Прибићевић је од почетка био значајан фактор политичког живота

СВЕТОЗАР Прибићевић, рођен 26. октобра 1875, један је од истакнутијих политичара које су Срби имали у Хрватској.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Главну делатност развио је приликом стварања Краљевине СХС 1918. године и у већ формираној новој држави, где је у првој влади био министар унутрашњих послова од 1918. до 1920. године. До одласка у опозицију 1925. године, учествовао је као министар у разним владама троимене Краљевине.

Политичку каријеру започео је 1897, објављивањем зборника напредне српско-хрватске омладине под насловом Народна мисао, заједно са Иваном Лорковићем. Био је то манифест у којем су изнете основне смернице будуће сложне политике Срба и Хрвата.

Прибићевић је у то доба студирао математику у Загребу, коју је завршио 1898. Запослио се као наставник у Српској учитељској школи у Пакрацу, одакле је прешао у Српску препарандију у Карловцу. После антисрпских демонстрација у Загребу 1902. постао је уредник главног органа Српске самосталне странке, "Новог Србобрана".

У бројним написима, залагао се за разумно решавање српско-хрватских спорова, усмеравајући своја иступања против власти у Бечу. Бечки кругови су на све начине покушавали да сломе и компромитују политику коју је водила Хрватско-српска коалиција, па и монтираним велеиздајничким процесима 1908-1909.  

Светозар Прибићевић

Током Првог светског рата, један део њених првака био је и затворен. Прибићевић се склонио у Будимпешту, па му је тек 1917. омогућен повратак у Загреб. У тим тешким данима истицао се ангажованим говорима о улози коалиције и њеном ставу према решењу националног питања. Пред сам крај Монархије, у Загребу је основано Народно вијеће, а Прибићевић је изабран за његовог потпредседника. У Хрватском сабору 19. октобра 1918. одржао је чувени говор у којем је образложио предлог о раскиду свих веза Хрватске са Аустријом и Мађарском.Борио се против федералиста и тзв. Женевског споразума, склопљеног између Николе Пашића, Антуна Корошеца и српске опозиције.

У новој држави, Прибићевић је од почетка био значајан фактор политичког живота, посебно након збора у Сарајеву, одржаног 15. и 16. фебруара 1919, када су ударени темељи политичкој групацији у коју су ушле Хрватско- српска коалиција, Напредна словеначка странка, Кочићева група из Босне и Херцеговине и Самостална, Национална и Напредна странка из Србије. После преговора са Радићевом странком 1924. године, Прибићевић се издваја и оснива Самосталну демократску странку. После страначког приближавања Николи Пашићу долази до оснивања националног блока који је победио на изборима. После разлаза са Пашићем, прелази у опозицију, а потом одлази у емиграцију, где је и умро, у Прагу, 15. септембра 1956. године.

НИКОЛА Крестић, рођен у Загребу 22. децембра 1824, представља политичку личност Срба у Хрватској која је стекла значајно име још у време бана Јелачића. Гимназију је завршио у Загребу, филозофију у Пешти а право у Загребу, где је 1847. отворио адвокатску канцеларију. Бан Јелачић га је 1848. и 1849. запослио као свог тајника. Као адвокат, удружио се са српским политичарем Максом Прицом, а њихова заједничка канцеларија убрзо је постала једна од најчувенијих у Хрватској. Као члан Народне странке, Крестић је 1861. постао члан Хрватског сабора, а затим је ступио у тзв. Самосталну странку која је имала аустрофилски програм. Године 1871. ушао је у Сабор као члан Народне странке, супротстављајући се нагодбеној политици којом је највиша државна власт покушавала да реформише државу.

У политици Хрватске, централно питање постало је постизање споразума о хрватско-угарској нагодби и њеној ревизији после избора тзв. регниколарне депутације. Захваљујући његовом утицају, дошло је до споразума између униониста и народњака, а такав успех донео му је 1873. године место председника Хрватског сабора. На том положају остао је непрекидно све до 1884. године. Те године се због болести повукао из јавног живота. Изабран је за председника адвокатске коморе у Загребу 1871, а ту дужност вршио је до смрти, 1. децембра 1887. године. Био је то први Србин изабран за председника Хрватског сабора, а то је било највише признање које је могао да постигне један српски политичар у Хрватској.

И ЂОРЂЕ Красојевић, рођен 14. маја 1852, значајна је политичка личност која је у политичком животу Срба у Аустроугарској стекла несумњиве заслуге. Након завршене гимназије у Сремским Карловцима и Новом Саду, студирао је право у Грацу и Инзбруку. Докторат је положио 1875. а затим и адвокатски испит 1884. године. Био је добровољац у српско-турском рату 1876, борећи се на српској страни, у одреду пуковника Ђоке Влајковића. Истакао се у раду Омладинске скупштине у Новом Саду, 1880. године.

Приликом оснивања листа "Србобран" придружио се оснивачу Паји Јовановићу. У почетку је био присталица идеја Светозара Милетића, а када се његова странка поцепала пришао је Радикалној странци, у којој је постао њен председник. Као вођа ове странке учествовао је у доношењу Задарске резолуције. Главно политичко деловање посветио је српској борби за народну и црквену аутономију у Угарској.

Када је 1902. године Радикална странка добила већину, као њен вођа изабран је за потпредседника српског Црквено-народног сабора у Сремским Карловцима. Запажен је и као адвокат Народних фондова у спору Карловачке патријаршије са Румунском црквом око власништва над манастирима у Банату, који је окончан поравнањем тек 1906. године.Његов запажен политички и културни рад донео му је прогонство и интернацију у време Првог светског рата, као и болест, од чијих последица је и умро, 25. септембра 1923. године.

СУТРА: СРБИН ПОСТАЈЕ УПРАВИТЕЉ ЗАГРЕБАЧКОГ КАЗАЛИШТА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИ ПРОЦЕС УЗДРМАО БЕЧКО ПРАВОСУЂЕ: Оптужница против Срба 1908. године заснована је на фалсификованом тумачењу историје

25. 03. 2026. у 19:00

Фељтон

0 1

УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене

21. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 0

КАПИТАЛИСТИЧКА РЕЛИГИЈА СЕ КУНЕ У СЛОБОДУ ТРЖИШТА: Језуитски мисионари су се спремали да Хабсбурге инсталирају као цареве Сједињених Држава

03. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације