ШТАМПАРСТВО И УКЉУЧЕЊЕ СРБА У ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ: Књижевни фељтон загребачког "Србобрана" је верно одсликао интелектуалну зрелост Срба у Хрват

КAO орган Српског привредног друштва „Привредник”, 1898-1914. излазио је у Загребу и лист „Привредник”, чији је власник био Савез српских земљорадничких задруга. Од 1910. до 1914. излазио је у Загребу, сваког двадесетог у месецу и лист „Слободна мисао”, гласник хрватских и српских слободних мислилаца, под уредништвом Зденка Веснића, као орган Српске народне радикалне странке.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Под уредништвом Стијепа Кобасице излазио је у Загребу од 1911. до 1912. „Сремски Гласник”. Појавило се у периоду од 1903. до 1919. и „Српско село”, лист за село чији су уредници били Буде Будисављевић и Адам Прибићевић.

Један од најчитанијих југословенских револуционарних часописа пред Други светски рат био је загребачки „Вихор”, у коме су сарађивали и др Анте Тресић-Павичић, Алекса Шантић, Даворин Трстењак, Васа Стајић, Владимир Черина, Иво Андрић, Антун Барац, Димитрије Митриновић и Данко Анђелиновић.

Како се политички живот Срба у Хрватској све више усмеравао ка Хрватско-српској коалицији, тако је „Србобран” постајао све важнији политички лист Срба у Троједници. Важну улогу у потврђивању српског народа и његове привреде и културе одиграо је и календар „Србобран,” који је излазио у Загребу од 1892. до 1914. године.

Замишљен као забавник, бавио се темама и из других крајева у којима је живео српски народ, па је тако вршио политичку мисију у многим средиштима српства. Таква политика уредништва сведочи у којој су мери загребачки Срби били свесни улоге коју су изборили у реформисаној Аустроугарској монархији, посебно после развојачења Војне крајине. Да би остварио своје намере да по сваку цену наметне нагодбу са Мађарском, бан Левин Раух сменио је готово цео српски део чиновничког апарата. 

На конференцији која је одржана 14. августа 1881. основана је Самостална српска странка. Како је она без свог листа имала мале изгледе да се развије и окупи присталице, одлучено је да се покрене нови лист. То је најпре схватио др Милан Ђорђевић, некадашњи уредник новосадске „Заставе”.

Учен, вредан и проницљив, лако је уочио које ће последице имати укидање Војне границе и бројније укључивање Срба у политички живот Хрватске. Било му је јасно да српски листови у Угарској неће бити у стању да заступају интересе Срба у Хрватској, јер су они били заузети сопственом проблематиком. Стога је 1882. одлучио да у Руми покрене политичке новине под именом Српски Глас. Кроз њих је желео да одбрани угрожене српске интересе, „свом одлучношћу, ал’ и оним достојанством које приличи ствари за коју на браник ступамо”. 

ЗАНИМЉИВ је књижевни фељтон загребачког Србобрана, који је верно одсликао интелектуалну зрелост Срба у Хрватској и њихових предводника. У првом броју листа објављен је став да „с браћом Хрватима, с којима нас везује најуже племенско сродство и с којима на једном прагу и огњишту дијелимо зло и добро - узгајаћемо искрене братске осјећаје, те ћемо се истјецати у слози и љубави за част и спас миле нам домовине - мајке Срба и Хрвата”.

Тај књижевни фељтон озбиљно се и с љубављу бавио проблемима народног живота у Горњој Крајини, исто као и појавама у животу Крушевца или Крагујевца. Политичка оријентација Србобрана била је национална интеграција целог српства. 
Трговац Петар Николић је 1879. почео да развија најопсежнију издавачку делатност. Он је за своје олеографије (вишебојна штампа)  ангажовао хрватске и српске сликаре, а своја издања је слао у све јужнословенске земље.

Те репродукције, изведене за оно време у прворазредној олеографској техници, махом историјске садржине, одиграле су велику улогу у буђењу хрватског и српског историзма. Оне су утицале на подизање општеисторијске свести, па су тако имале директну везу са савременим политичким тренутком. Бројним огласима и плакатима, Николић је рекламирао своју фирму која се налазила у Илици бр. 7, у кући српске православне црквене општине. Од српских сликара определио се за Пају Јовановића, Ђорђа Крстића и Уроша Предића, у оно време најпопуларније српске сликаре. Ове олеографије имале су одјека и у новинама ширег јужнословенског простора. 

ЗА СРПСКО књижарство и издаваштво значајне су још две личности: књижари Ђорђе Ћелап и Вељко Васић. Ђорђе Ћелап рођен је у Мирковцима код Винковаца, 1892. године. Учио је два разреда са Мирославом  Крлежом, што је вероватно утицало на то да једно од његових првих издања буде Крлежина „Хрватска рапсодија” (Загреб 1918). Књижарство је учио код штампара и књижара Адолфа Хоровица у Панчеву, све до 1908. када долази у Загреб, где је радио код загребачког књижара и издавача Стјепана Куглија.

Оженио се Аном, рођ. Јурчевић, из Врбање, са којом је једно време заједно водио књижару. Издаваштвом се бавио од 1917. када објавио календар „Српско коло” за 1918. на ћирилици. Године 1918. са Јованом Поповићем објављује Скерлићеве есеје о српско-хрватским писцима. Ђорђе Ћелап био је активан у књижарским круговима Загреба све до 1941, када после пропасти Краљевине Југославије прелази у Београд. У Загреб се вратио после рата, где је и умро, 31. маја 1949. Његова књижара, коју је за време рата водила његова супруга, национализована је.

Књижар Вељко Васић, заједно са својом сестром Зорком, јавља се као издавач 1918. Те године објављује Српске народне којe је уредио др Лаза Поповић. Врхунац његовог издаваштва јесте дело хрватског историчара Ђуре Сабоа Стари Загреб, синтеза културно-историјских проучавања града који је Сабо познавао до танчина. 

Српско штампарство у Загребу, упркос касном почетку у другој половини XIX века, нагло се развило и брзо је премашило локалне потребе. Зато се распрострло на целом српском етничком подручју, служећи на тај начин српској духовној и политичкој хомогенизацији. 

СУТРА: СВЕТОСАВСКЕ БЕСЕДЕ ДОГАЂАЈ У ЗАГРЕБУ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

"СРБОБРАН" - УТИЦАЈНЕ НОВИНЕ ИЗ ЗАГРЕБА: У неколико масовних антисрпских демонстрација у Загребу страдала је имовина српске цркве и грађана

31. 03. 2026. у 23:59

Фељтон

0 1

УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене

21. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 3

АМЕРИЧКИ АНТИКОМУНИЗАМ ИЗЛЕЋЕ ИЗ ФЛАШЕ КОКА КОЛЕ: Партизана одавно нема, сви су постали четници и националисти, либерали или шта већ не

01. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације