ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВИЗИЈЕ НЕИМАРА КОВАЉЕВСКОГ: Руски архитекти су оставили трајни печат у српској престоници

Војислава Спасојевић Црњански

04. 06. 2021. у 12:40

НАЈВИДЉИВИЈИ ТРАГ иза себе су оставиле руске архитекте, њихове творевине су промениле силуету престонице. У Београду их је било педесетак. Посебно место заузима Николај Краснов. Овај званични архитекта царског двора и академик архитектуре, стигао је у Београд на позив Савеза руских инжењера, 1922. Ту постаје функционер Министарства грађевина Краљевине СХС.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВИЗИЈЕ НЕИМАРА КОВАЉЕВСКОГ: Руски архитекти су оставили трајни печат у српској престоници

Архвиа

Иза себе је оставио: Државни архив у Карнегијевој улици, Министарство финансија у Немањиној 11 (данас седиште Владе), Министарство шума и рудника, пољопривреде и вода

(Министарство спољних послова), Позориште "Мањеж", на месту Југословенског драмског. Уредио је двор на Дедињу и маузолеј Карађорђевића на Опленцу. Доградио је зграду Државног савета и главне контроле (Министарство финансија), обновио Његошеву капелу на Ловћену, замак Алексе Савића на Хисару код Прокупља, осмислио је зграду Бановине на Цетињу, спомен-костурнице на Зејтинлику, у Солуну и на острву Виду. Обновио је порушену цркву Ружицу на Београдској тврђави и руководио уређењем ентеријера Народне скупштине. Он потписује и Мост краља Александра на Сави, у Београду, срушен почетком рата, на чијим стубовима данас стоји конструкција Бранковог моста.

Значајан руски архитекта био је и Николај Васиљев. За мање од две године, колико је провео у Београду, оставио нам је зграду Војногеографског института на Београдској тврђави, у којој је данас Војни музеј, и више стамбених кућа. Емигрирао је у Америку. Један од најуспешнијих неимара био је Виктор Лукомски, такође запослен као привремени архитекта у Архитектонском одељењу Министарства грађевина. После нострификације дипломе, 1930. године, отворио је самостални биро. Истакао се као градитељ између осталог Старог двора на Дедињу, хотела на Авали, Патријаршије, Храма Св. Андрије у дворском комплексу...

Архитекта Вилим Баумгартен, запослен у Министарству војном, оставио је Палату Генералштаба у Улици кнеза Милоша. Почетком тридесетих саградио је Руски дом, у Улици краљице Наталије, док је у Скопљу изградио Официрски дом, порушен у земљотресу. Последње Баумгартеново дело је зграда Хипотекарне банке из 1940, сада стара панчевачка пошта. Валериј Сташевски, запослен у Министарству грађевина, заслужан је за Руску цркву на Ташмајдану, већи број београдских грађанских кућа и Модерну гаражу у Улици Мајке Јевросиме, данас Музеј аутомобила.

ЈУРИЈ КОВАЉЕВСКИ, од милоште прозван Ђорђе, највише нас је задужио Генералним урбанистичким планом Београда из 1923. Седам година касније, 1930, урадио је идејну скицу за уређење Теразијске терасе. Пројектовао Студентски дом Краљ Александар ("Лола"), надгробни споменик Николаја Хартвига. Његово највеће дело је Велико степениште на Калемегдану, онај украс од белог камена који спаја више нивоа и води до статуе Победника. Мост који спаја Аду Циганлију и Нови Београд мало је испод моста који је 1923. замислио и уцртао Коваљевски, предвидевши да ће се град ширити преко обале река, што се десило неколико деценија касније. Григорије Самојлов је звање стекао у Југославији. Пре рата је пројектовао прво отмене градске куће, а затим и зграду Пензионог фонда чиновника Народне банке (данас Позориште на Теразијама), Цркву Светог архангела Гаврила, поред Партизановог стадиона, као и неколико задужбина. После рата, "потписује" зграде Машинског и Технолошког факултета у Београду и учествује у реконструкцијама палате САНУ и Хотела "Москва". Сергеј Смирнов је код Карађорђевића био дворски инжењер и архитекта. Руководио је изградњом нове краљевске резиденције на Дедињу, као и подизањем меморијалног комплекса владајуће династије на Опленцу. Група руских стручњака на челу са Смирновом, у лето 1922, на позив краља Александра, прихватила се пописивања српских споменика.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРЕПЛИЋУ СЕ ШПИЈУНСКА И ВОЈНА МРЕЖА ОКО СРБИЈЕ! Појачан притисак на нашу земљу с циљем да промени позиције о националним питањима

ПРЕПЛИЋУ СЕ ШПИЈУНСКА И ВОЈНА МРЕЖА ОКО СРБИЈЕ! Појачан притисак на нашу земљу с циљем да промени позиције о националним питањима

СРБИЈА се тренутно налази у обручу војно-политичког притиска, а све с циљем да се уздрмају наше позиције по питању Косова и Метохије, чврста намера о очувању Републике Српске по Дејтонском споразуму, али и става о украјинскоруском сукобу.

05. 07. 2024. у 07:16

МИЛЕНА ЈЕ КУПИЛА ГАРНИТУРУ, А ОНДА ЈЕ УСЛЕДИО ПАКАО Салони намештаја пробијају рокове за испоруку - Купци кревет сањају, на поду спавају

МИЛЕНА ЈЕ КУПИЛА ГАРНИТУРУ, А ОНДА ЈЕ УСЛЕДИО "ПАКАО" Салони намештаја пробијају рокове за испоруку - Купци кревет сањају, на поду спавају

ДА усељење у стан може да се одужи, а да мајстори, ангажовани на реновирању или адаптацији, нису нимало криви за то, најбоље знају потрошачи приликом куповине намештаја. Све је више примедаба грађана на неажурност и неодговорност салона, јер пробијају договорене рокове доставе. Још већа мука од тога је што се неретко догађа да купљени комади стигну са грешком, па то додатно продужава чекање. Савет зналаца из области заштите права потрошача је да рекламације трговцима упуте писаним путем. Ако то не помогне, сектор тржишне инспекције при Министарству унутрашње и спољне трговине следећа је адреса.

05. 07. 2024. у 08:36

Коментари (0)

„НЕПОБЕДИВИ” ОСВАЈАЈУ ПАНЧИЋЕВ ВРХ: Invictus Challenge by Mozzart и ове године на Копаонику