ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ГЕНЕРАЛ ИЗГНАНЕ ВОЈСКЕ: СУДБИНА БАРОНА ПЕТРА НИКОЛАЈЕВИЧА ВРАНГЕЛА, ВОЈСКОВОЂЕ ВИКИНШКИХ ГЕНА

ПЕТАР Николајевич Врангел, барон из познате аристократске породице данског немачког порекла, из које је потекло седам фелдмаршала и адмирала и 30 генерала, допутовао је у Београд 1. марта 1922. године, шест месеци после свог штаба који је бројао 120 људи, распоређених у Сремске Карловце, Крушевац и Крагујевац. Званични дочек није организован, али је Врангелов долазак имао великог одјека у јавности.

Генерал Врангел

Захваљујући новинарима, обелодањене су појединости о његовој породици, рођењу 1878 године, школовању за рударског инжињера и потом завршеној Академији генералштаба. Ступивши у војну службу 1904. као официр у гардијском коњичком пуку, брзо се истакао као сјајан официр, што је потврдио и када му је генерал Дењикин 1919. године предао команду над својом Белом армијом.

Изузетан организатор, спретан и сналажљив, Врангел је успео да уједини огромну већину белоемигрантских војних организација. Паралелно је за те формације обезбедио не само политичку подршку, него и финансијску помоћ различитих политичких струја беле емиграције.

Пошто је стигао у Сремске Карловце Врангел је реорганизовао свој штаб и поред тог тела организовао политичку канцеларију, одељење за финансије и главну контролу, такође и Специјално одељење, што ће рећи обавештајну службу.

ОВАЈ ШТАБ је командовао јединицама које су у Југославију дошле као затворене војне формације и биле ангажоване у граничној стражи или на изградњи разних објеката. Непосредне команде биле су стациониране у Врању и Скопљу. Команда у Врању била је надлежна за јединице Кубанске козачке дивизије, која је радила на изградњи стратешког друма према Бугарској, а команда у Скопљу за коњичке трупе, за дивизију ангажовану као гранична трупа. Ове јединице су најпре распоређене на југоисточне границе Југославије, а затим су пребачене на северозапад. Биле су под двоструком командом - Врангеловом и југословенског команданта граничне страже, пуковника Ристића.

Руски официри у граничној трупи били су формално у статусу чиновника под уговором и с месечном платом, али су већ у априлу 1922. скупштинским законом ове формације укинуте. Да би финансијски обезбедио све оне који нису могли да се запосле, а и зато да би их и даље држао под својом командом, Врангел је уложио пет милиона динара у оснивање грађевинског предузећа "Техника", те је оно на основу одлуке југословенске владе почело изградњу пута Краљево - Рашка.

Предузеће је расформирано 1924. године, а онда је формирана коњичко-козачка бригада под командом генерала Улагаја. Носили су руске униформе, били изванредно наоружани и крајем године кренули у праву војну акцију. Бригада је упућена у Албанију, где је збацила с власти Фан Нолија, а довела на власт Ахмеда бег Зогуа.

Белогардејци на једном скупу у Сремским Карловцима

Један коњички пук и један артиљеријски одред ове Врангелове формације постао је Зогуова лична гарда. Када је и та формација расформирана, одзвонио је крај белогардејским војним формацијама генерала Врангела. Убрзо је посебном наредбом основао јединствену војну организацију под именом Руски општи војни савез, скраћено РОВС. Формално прокламовани циљ ове организације био је морално и материјално помагање бивших припадника Беле армије, а стварни циљ стварање једне јаке, јединствене и борбене руске емигрантске армије, која ће се активно ангажовати у случају контареволуције или у случају стране интервенције у СССР-у.

ГЛАВНА КОМАНДА РОВС, од оснивања до 1927. године, налазила се у Сремским Карловцима, када је пребачено у главни град Белгије. РОВС је имао укупно шест отсека који су покривали једну или две државе. Одсеком за Југославију, са седиштем у Београду, руководио је генерал Ек, а после њега генерал Барбович.

Према статистикама из 1934. године, укупно чланство РОВС-а у свету бројало је око 400.000 људи, од тога у Европи 206.000, у Америци 25.000, а на Далеком истоку 175.000. У Југославији их је било 25.000, а када је реч о Европи, највише у Француској - 90.000. Чак 60% састава РОВС-а чинили су интелектуалаци и активни официри, а најмање је било племића и велепоседника (5%).

Барон Врангел није стигао да реализује своје замисли са РОВС-ом, пошто је 25. априла 1928. године преминуо у Бриселу. Дворедна вест објављена сутрадан у "Политици" о том неочекиваном догађају, била је пропраћена ширим текстом потписаним иницијалима "А. Кс". Био је то Алексеј И. Ксуњин, дугогодишњи сарадник овог листа, председник Савеза руских књижевника и новинара у Југославији. Ксуњин подсећа да је умро под загонетним околностима и да је последња жеља преминулог била да буде сахрањен у југословенској престоници. Теорија да су Врангела отровали бољшевички агенти, колико нам је познато, до данас није потврђена као истинита.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АРИСТОКРАТЕ ПОСТАЈУ ТАКСИСТИ: Генерал Шкуро продавао је новине, а пуковник са метлом у рукама чистио је Нови Сад

02. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ ТАЛАС ИЗБЕГЛИЦА: У првој половини 1923. године укупан број руских избеглица у Краљевини СХС био је око 40.000

02. 06. 2021. у 10:19

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДБИНА ЦАРСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ: Руска политичка и војна заједница у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца

01. 06. 2021. у 20:16

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РУСИ КОJИ СУ МЕЊАЛИ СРБИJУ: Сто година од доласка белогардејаца у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца

01. 06. 2021. у 17:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације