ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МИЛОШЕВИЋ ФАСЦИНИРА ЦРНОГОРЦЕ: Активисти српског покрета пажљиво су планирали развој догађаја

НАСУПРОТ ПРОТЕСТИМА у Војводини, Црној Гори и на Косову, митинге у централној Србији обележила је мобилизација грађана "одозго".

Фото Архива

Високи функционери Србије овластили су локалне власти да логистички подрже митинге и подстакну учешће грађана свеобухватним и афирмативним медијским извештавањем. Саопштење београдског огранка ССРН од 11. августа о митингу солидарности у главном граду сигнализирао је грађанима и локалним функционерима да наставе са митинзима. Првобитно најављен за другу половину септембра па за октобар, митинг је коначно одржан 19. новембра. Ипак, географски обухват митинга у септембру говори да је српски покрет са Косова играо важну улогу чак и у централној Србији. Наиме, разложно је претпоставити да би митинзи организовани од стране руководства Србије били насумично распоређени по територији под његовом контролом. Власт је била потпуно консолидована, а медији под њеном контролом обликовали су јавно мњење на исти начин у читавој централној Србији. Међутим, митинзи пре 22. септембра одржани су готово искључиво у градовима и местима на мање од 100 км од Косова.

Пошто су активисти српског покрета пажљиво планирали своје догађаје, усмерили су се на области у којима је локално становништво било веома осетљиво на косовску кризу, дакле, места у близини Косова, као и Смедерево, са великим бројем српских исељеника из покрајине. Близина Косова била је важна и зато што су активисти покрета пристизали на митинге да повећају број учесника и тако осигурају њихов успех.

ЈЕДИНИ ИЗУЗЕТАК је митинг у Мајданпеку 14. септембра, који су организовали искључиво локални рудари. Митинг је одржан у вишенационалном саставу јер су многи рудари, пореклом из различитих делова Југославије, желели да покажу "братство и јединство" на делу. Говорила су и двојица Албанаца са Косова која су радила у рудницима бакра и злата у Мајданпеку са око 200 својих сународника. Протесте који су уследили, међутим, нису организовали активисти српског покрета нити њихови локални симпатизери, већ су пратили образац мобилизације "одозго". Логистика великих митинга у неколико градова између 22. и 29. септембра, уз неколико мањих догађаја, подсећала је на старе Титове митинге са организованим учешћем радника из великих друштвених предузећа.

У септембру је постало очигледно да је Милошевић далеко најпопуларнији високи функционер у Србији и Црној Гори. Наклоњеност функционера партијске државе, технократа, радничке класе и грађана Милошевићу извирала је из његових личних квалитета, као што су стручне квалификације, резултати у каријери и личне особине. Углед модернизатора и стално инсистирање на економским и тржишним променама, као и меритократском одлучивању привукло је многе у раздобљу велике економске и политичке кризе. Отворени јавни наступи одударали су од традиционалне тајновитости политичке класе.

ПРЕМА ЉУБИШИ СТАНКОВИЋУ, тадашњем председнику омладинске организације Црне Горе и једном од главних противника руководства Црне Горе, а затим и отвореном критичару Милошевића: "Он је био занимљива личност, која се понашала и размишљала другачије; човек који је своје предлоге изнео у јавни домен и захтевао подршку за своје политике, што није типично у комунистичком систему."

Слично је говорио Мило Ђукановић, тада млади симпатизер Милошевића у ЦК СКЈ, а касније премијер и председник Црне Горе и Милошевићев противник: "...сви, а нарочито млађа генерација, жељно су очекивали неки убедљив покушај, неки импресивни напор на политичкој сцени тадашње Југославије који би покренуо ствари са мртве тачке. У том тренутку се појављује господин Милошевић који, ако ни по чему другом, онда се од осталих у политичком животу Југославије разликује, рекао бих, једном потпуно новом реториком, дакле, једним потпуно јасним ставом о неминовности промена и демонстрацијом одлучности да се те промене реализују. То је нешто што је тада пленило симпатије великог броја људи, без обзира на то што би данас сви желели да се на неки начин одрекну своје одговорности за тадашњу подршку таквом Милошевићевим напору."

У Црној Гори, Милошевића су такође сматрали својим, због породичног порекла: "он је наш, из Лијеве Ријеке" (завичаја његовог оца). Многи су на њега били поносни, донекле зато што је сада управљао Србијом, а донекле због његовог стила конфронтације који је одговарао устаничкој традицији делова Црне Горе.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -РАДНИЦИ ИЗЛАЗЕ НА УЛИЦЕ: Манифестације незадовољства општим стањем у Југославији

19. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -ЗАПРЕТИЛИ КОЛЕКТИВНИМ ИСЕЉАВАЊЕМ: У пролеће 1988. Срби су тражили да се уведе привремена управа над Косовом

18. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -СТРАХ ОД ПРОМЕНЕ РАВНОТЕЖЕ: Нејединство политичке елите генерисано Уставом из 1974. утицало на положај Срба на Косову

17. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КОСОВО ПОЉЕ ЦЕНТАР ОТПОРА: Спонтана мобилизација народа због дискриминације Срба на Косову и Метохији

16. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КОРЕНИ АНТИБИРОКРAТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ: Стварање српског покрета на Косову и протести и штрајкови радника у Југославији

15. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ГРЕШНИЦИ СА ПРАВЕ СТРАНЕ ИСТОРИЈЕ: Комунистичко отпадништво није мимоишло ни југословенску партијску структуру

13. 06. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације