ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДНЕВНОПОЛИТИЧКИ АРГУМЕНТИ: Тврдње са страница ревизионистичких књига преко ноћи су прихватили политичари

УЗ ИСТОРИОГРАФИЈУ каква се деценијама етаблирала кроз полемике, али и увођење нових форми промишљања и рада на изворима, данас смо сведоци да постоје и неки други трендови, мање научни, а више одраз свог времена.

Немачки цар Вилхелм и престолонаследник Фердинанд

Рекли бисмо, дела са политичком мисијом. Историчару са овог простора не могу да промакну дела глобалних издавача, намењена широј публици, која оживљавају реторику међуратне (поражене) Европе.

Након "кратких историја" Босне и Косова, које су политичари делили новинарима и мање упућеним сарадницима, пред стогодишњицу Првог светског рата, појавила су се дела која "откривају" дуго скриваног кривца за рат - "српски национализам", "конспирацију" против једног уређеног и цивилизованог царства које је било носилац прогреса и стабилности на Балкану. Открива се, тако, да је у корену свега Гарашаниново Начертаније из 1844, пројекат "Велике Србије", страст и склоност ка убиствима владара (1903, 1914) итд.

Једном речју, "откривен је" поново тај најодговорнији фактор нестабилности и "једини" реметилачки фактор на Балкану, који има уграђену малигну "менталну мапу".

ПРОФЕСОР МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ је у више наврата упозоравао на мистификације које су биле плод међуратних расправа о "ратној кривици", а које су постале баштина националних и националистичких идеологија. Један такав пример јесте и олако баратање интерпретацијама Гарашаниновог Начертанија.

Пројекат изразито међународног порекла, са редакцијама државника који су имали повод да се сарадња са Хрватима прикрије пред Аустријом, почео је у Немачкој и Аустрији тридесетих година да се оцењује као почетак "српског пројекта". Деловање повереника Народне одбране 1908-1914. изједначило се са некадашњим активностима Гарашанинових агената, који су контактирали, углавном, са истакнутим личностима. У другој намери, да би поткрепили идеју о дугом трајању југословенства, српски и југословенски историчари су му такође приписали перманентност на путу ка заједничкој држави.

Документ који је евидентно остао затурен у Гарашаниновим папирима и ван оперативне употребе до поновног открића и објављивања 1906, почео се интерпретирати не само као извор српског империјализма (хегемонизма) већ и етничког чишћења у најновијем времену. Посебно су тезе аустроугарских носталгичара биле подлога за писање о њему у време НДХ. Овакво разумевање настојаће данас да оживе неки историчари, у жељи да кривицу за рат виде у српској конспирацији и руским тежњама. (...)

У СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ било је током 2013. и почетком 2014. године различитих коментара поводом промовисања једног броја књига које су добиле оцену - "ревизионистичке", више у политичком, него стручном смислу. Усудили бисмо се да устврдимо да је реаговање пре произашло из њихове нападне промоције у појединим срединама, него што су оне некакав изузетак у стручној средини.

Било је и раније књига које би заталасале струку својим радикалним хипотезама, али ретко су постајале ствар глобалних медија. Данас сведочимо да о таквим књигама говоре политичари, делећи ауторима одликовања. Аргументи са страница књига постају преко ноћи дневнополитички аргументи. У српској средини јавила се бојазан да је посреди нека друга намера, тим пре што се баш у тим књигама, на један стручно сумњив начин сва сложена прошлост узрока Првог светског рата преваљује на Србију и њен наводно "малигни национализам".

Њена целокупна историја XIX и XX века почела се тумачити у складу са политичким оценама карактера ратова на тлу Југославије 1991-1999. године. Ово примећује и немачки историчар Оливер Јанц. Он пише да су историјска истраживања можда под утицајем сукоба нових датума у регији, "у већој мери усмерена на Балкан где је дошло до катастрофе".

Уз Србију, издваја се и Русија. "Руска мобилизација је злочин који је покренуо рат", јер, ето, то је могао остати локални сукоб Аустроугарске и Србије. Русија је крива што тог "парију" 1914. године није пустила низ воду.

На једној страни се инсистира на томе да више ниједан народ после сто година не би требало да буде оптерећен осећањем кривице, сви су једнако патили, сви једнако страдали, а онда се волшебно упире простом на две државе, две нације које су у овом тренутку ван Европске уније или, тачније, ван тзв. Међународне заједнице. Да ли је то најава "нове политичке коректности" за нови период Хладног рата?

Препоручујемо

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МАЈСТОРИ ЗА МИТИНГЕ: Организатори протеста су демонстрације обликовали по својој жељи

28. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУЗАВАЦ ПРОГОВОРИО НА ЖУТОЈ ГРЕДИ: Побуна у најмањој југословенској републици

27. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АУТОНОМАШИ ОДЛАЗЕ У ИСТОРИЈУ: Октобарска револуција зачињена јогуртом

26. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МИЛОШЕВИЋ ФАСЦИНИРА ЦРНОГОРЦЕ: Активисти српског покрета пажљиво су планирали развој догађаја

25. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВАРЉИВО ЛЕТО 1988. ГОДИНЕ: Нови талас протеста српског покрета са Косова и Метохије по Србији и Црној Гори

23. 06. 2021. у 17:15

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АНТИБИРОКРАТСКА РЕВОЛУЦИЈА: Народ је проговорио - "Напоље"

22. 06. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације