ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХРВАТСКА БАСТИОН НЕТОЛЕРАНЦИЈЕ: Стварање религијских држава проглашено победом демократије

УЗ америчку војну помоћ и прусуство савезника, Срби су у Хрватској етнички очишћени са простора "органске аномалије", а у Босни и Херцеговини је то урађено са долином реке Неретве.

Холбрук, Туђман, Изетбеговић, Кристофер и Милошевић

У овоме остварењу историјских програма Католичке цркве, Сједињене Америчке Државе посебно сносе моралну одговорност пред историјом да су другим методама остварени циљеви, у којима су се хабзбуршки и нацистички војници показали безуспешним. Хрватска је поново постала бастион нетолеранције на Балкану.

До 1941, утицај Католичке цркве на националну политику и државу се испољава у припремању глобалне идеолошке подлоге за изградњу индустријских друштава, у притиску на бираче како ће се понашати на изборима, у политичком и социјалном дисциплиновању свих слојева друштва и група становништва. У објављеним стенограмима са седнице председника Туђмана (2005) изнето је, 28. новембра 1995, да су католички бискупи Босне и Херцеговине предлагали хрватском вођству "да се оформи једна тајна трајна комисија, једна комисија као што је у Хрватској, по три члана из цивилне власти, по три из бискупија, који би се међусобно састајали, информисали, итд. У бити су прихватили сви ову политику".

НАЈБОЉУ ОЦЕНУ америчке политике према Србима формулисале су вође хрватског и муслиманског покрета Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, у сусрету 27. марта 1993. Према "Стенограмима о подјели Босне", који су објављени 2005, Фрањо Туђман је сматрао да америчка политика води рачуна о Србима јер нису спремни да шаљу своје војнике против могућег српског отпора, јер су прорачунали да за то не би била довољна снага само од 100.000 војника, него пет пута више: "Они рачунају с нама и са Турском, као чињеницом за успостављање стабилног међународног поретка овдје. Али, води и политику задовољавања Срба". Алија Изетбеговић је на том састанку, неколико дана после сусрета са водећим америчким људима, политику америчке владе формулисао у једној реченици: "Све мостове порушити Србима за некакву будућност".

Распадање српског етничког простора није престало рушењем југословенске државе 1992. Од фебруара 1994, Сједињене Државе преузеле су иницијативу за престанак грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини. У наведеним "Стенограмима о подјели Босне", у саветовањима хрватског председника Туђмана са вођством Хрвата из Босне и Херцеговине, има доста података који се могу уградити у општи мозаик стратешких интереса западних држава. На седници од 30. августа 1994, Туђман вели да "ми заправо не знамо шта Америка још хоће. Сасвим је сигурно да можда Америка хоће, ако се не може споразумети са Русима за зеленим столом, да муслимани и ми одрадимо Србе у западном дијелу Балкана. У свим тим разговорима непрестано се истиче да у тим стварима Ватикан игра кључну улогу. На седници од 13. фебруара 1994, Туђман обавештава да је "Америка дијелом и са Ватиканом усклађена". Сам папа Војтила је у више наврата истицао да мора доћи до уједињења Хрвата и муслимана, како би се направио добар баланс према Србима. Полазио је од тога да је ислам главна опасност за хришћански свет, па Хрвати имају улогу да босанске муслимане држе и воде у западну цивилизацију.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

Двоструки амерички аршин за Србе

ПОСТОЈИ неки виши интерес да је у коначним разграничењима између Срба и Хрвата у Дејтону (Dayton), 20. новембра 1995, основни циљ био да се не дозволи да Срби постану могући савезник Русије у будућности. Због тога се дозвољава Србима да створе посебан ентитет у Босни и Херцеговини, али да им се не дозволи излазак на морску обалу, јер би у том случају изолована Бока Которска била отворена за руску ратну флоту. Исти је разлог зашто се дели Босна и Херцеговина. Из дубине је стално потхрањиван процес одвајања Црне Горе у независну државу, осамостаљење Косова и Метохије. Ову линију разграничења су, према стенограму седнице од 13. фебруара 1994, направили амерички стручњаци, али је остављено посредничкој Контакт групи да је оствари. Американци су правили притисак да се споразумеју Хрвати и муслиман, "а Срби морају скупоцено платити". Они су добили посебни ентитет, најпре замишљен да обухвата 51 одсто територије. Остављана им је Босанска Посавина, како се Срби, пребегли и прогнани из Хрватске, не би враћали у Хрватску. Председник Туђман је био несигуран у оцењивању података колико је Срба протерано из његове државе, па је изнео податак да се ради о 300.000-400.000 људи. Та је процена направљена према подацима статистичког бројања самих хрватских власти. По попису 1991, у Хрватској је живело 581.663 Срба, са додатних 106.041 који су се изјашњавали као Југословени. По статистици 2000. године, Хрватску је напустило око 300.000 људи. Срби су имали већину у 11 општина, а релативну већину у још неколико додатних. Већина која је касније одлучила да Црна Гора постане независна држава је била бројчано мања од српских прогнаника у Хрватској.

Мапа из Дејтона

СЛИЧНО ЕТНИЧКО чишћење је направљено и на Косову, где је уследило усељавање албанских досељеника из Албаније. Процењивало се да их има око 400.000. Због сталног избегавања пописа становништва, немогуће је тај број тачно установити. Приликом посете Загребу, у августу 1994, папа Војтила је саветовао споразумевање са Србима, али и охрабрио домаћина "да свака држава има право да употреби сва средства да би увела ред и правни поредак".

Слични су напори постојали да се и Војводина издвоји у посебни европски регион. На томе се почело радити још у децембру 1989. Ради се о "Еврорегиону" у који улазе Војводина, три мађарске жупаније и четири румунска округа. То је територија од 77.000 квадратних километара и 5.200.000 становника. "Друштво Југоисточне Европе" из Минхена му је одредило задатак да буде "експериментално подручје нове интеграције".

Историја грађанског рата 1992-1995. вођена је у оквиру америчког аксиома да српски народ не може обновити државу коју је стварао за два последња века, од револуције 1804, и да политички мора остати у исфрагментираном стању без вишег степена јединства. Сједињене Државе ће Србима угађати у свему, сем у праву на суверену националну државу и независност. Слично као са нацистичком окупацијом 1941, Срби 1992. нису изгубили само своју државу, него и своју историју кроз коју је она стварана.

Због овог приоритетног америчког надзора, готово је немогуће, чак и у најгрубљим цртама, предвиђати будући развој. САД сваки свој ратни и политички подухват представљају као ослободилачку акцију против диктатуре и угњетавања мањина. Будућност гледамо кроз таму.

Препоручујемо

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХЕГЕМОН ЈЕ БИО ПОЛИТБИРО ПАРТИЈЕ: Добрица Ћосић о разговору са људима из "Мрака" у Љубљани

15. 05. 2021. у 17:14

Друштво

4 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАМАГЉИВАЊЕ ОДЛУКЕ О ОТЦЕПЉЕЊУ: Шта је открила дебата о међунационалним односима две републике

14. 05. 2021. у 12:37

Друштво

0 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВА ИСТОРИЈСКИ МРТВА: Словенци су имали две алтернативе: потпуна конфедерализација или - излазак из земље

13. 05. 2021. у 17:14

Друштво

1 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА ПРИВРЕМЕНА ТВОРЕВИНА: Кардељ наговестио да Срби и Словенци неће живети у истој земљи

12. 05. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације