ВЕЛИКО ПРЕЛО И ЗВАНИЧНО НА БУЊЕВАЧКОМ: Прославили обичај први пут откако је њихов матерњи језик уведен у службену употребу

Ј. ЛЕМАЈИЋ

08. 02. 2022. у 11:12

ДОК је Буњеваца биће и прела, а док је прела биће и Буњеваца.

ВЕЛИКО ПРЕЛО И ЗВАНИЧНО НА БУЊЕВАЧКОМ: Прославили обичај први пут откако је њихов матерњи језик уведен у службену употребу

Велико буњевачко прело, Фото Ј. Лемајић

Један од најлепших обичаја Буњеваца, велико прело, обележило је у недељу 143 године од првог јавног одржавања. Овогодишња свечаност, остаће упамћена и по томе што је оно одржано први пут откако је буњевачки језик, 2021. године у Суботици, званично у службеној употреби.

На Мариндан, снегом оковане 1879. године, Буњевци су први пут јавно приредили прело.

Пучка касина, тек основана као прво буњевачко удружење, одлучила је да јој организација Великог прела у хотелу "Хунгарија" буде прва активност. Тада је утемељен обичај да се изабере најлепша прељска песма. Те године то је била песма "Коло игра, тамбурица свира", католичког свештеника Николе Кујунџића, која се пева и данас. Циљ првог прела био је да се буњевачка заједница официјелно представи свом граду и да се супротстави аустроугарској власти и постојећем режиму, да прикаже компактност заједнице, жељу за очувањем и инсистирање на својим правима.

- Прело је наш стари обичај, који смо донели у ове крајеве пре више од три и по века. Прво јавно Велико прело одржано је 1879. године, а први пут смо га овако јавно прославили у Суботици, у вароши у којој је буњевачки језик у службеној употреби. Славље је тиме веће и свечаније, и проглашење буњевачког као службеног језика је прекретница у свему што радимо - истакла је др Сузана Кујунџић Остојић, председница Националног савета буњевачке националне мањине.

Уз приснац, кокице, кропирачу фанке, ни ове године није изостао избор за најлепшу прељску песму и најлепше преље. За најбољу песму о прелу изабрана је "Прељска писма" Гезе Бабијановића, а међу девет девојака у старој буњевачкој ношњи најлепша је била Дуња Бабић. Прва пратиља јој је Јована Францишковић, а друга Милица Анђелковић.

Поносни смо што имају сва права

МЕЂУ гостима прела био је и посланик у Народној скупштини Србије Милимир Вујадиновић, председник Одбора за дијаспору. Он је истакао да су Буњевци за Суботицу и Србију једнако значајни као све друге националне заједнице.

- О томе говоре и поступци које смо спровели приликом проглашавања буњевачког језика за службени у Суботици. Поносни смо што Буњевци данас имају сва права као и сви други народи - поручио је Вујадиновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

АЛТА Банци награда за најбрже растућу банку у Србији