СЛУЖИТЕЉ ОЛТАРА ОСВЕТЛИО ПРОШЛОСТ: Прота Јевстатије Караматијевић, једна од најзанимљивијих личности Старог Влаха у првој половини 20. века

Драгољуб Гагричић

09. 10. 2022. у 07:45

У ТУРСКО доба, кад многе цркве у Старом Влаху нису "појале", договоре се домаћини села Кућани те у долини куда протиче Марића ријека, потајно отешу јапију, израде осијек, кров, врата и друго и на једној проследини у сред Кућанске шуме направе зграду, у коју донесу скривене свете иконе, књиге, сасуде, па доцније разгласе да је ту црква однекуд долећела.

СЛУЖИТЕЉ ОЛТАРА ОСВЕТЛИО ПРОШЛОСТ: Прота Јевстатије Караматијевић, једна од најзанимљивијих личности Старог Влаха у првој половини 20. века

Прота са српским и турским граничарима, на Јавору 1906 Фото Књига "Нова Варош из старих албума"

Приликом гоњења хајдука, теже је ишло са одваљивањем врата, па је вођа потере ногом-петом ударио у црквена врата и на месту остао мртав. Збуњени Турци су одустали, а предео назван Пета и црква у Пети.

Ово предање о једној од најстаријих, а најмањих богомоља једно је од бројних сведочанстава и записа које је прота Јевстатије Караматијевић (1885-1948) из Нове Вароши у чланку "Старине цркава Старог Влаха" у три наставка објављивао у сарајевском часопису "Нови Источник" за 1934. годину.

Између 1920. и 1940. године прота Јевстатије је писао и у водећим црквеним часописима ("Гласник Српске православне патријаршије", "Црква и живот", "Нови источник", "Весник"), ревијама и локалним гласилима објавио велики број драгоцених радова из завичаја, који су данас незаобилазни извори за истраживања.

- Прота чланцима о црквама, црквеним старинама Старог Влаха, као и националним вредностима које су биле на ивици заборава, покушава да скрене пажњу научне јавности на свој "глухи и заборављени крај", отимајући од заборава богату историјску и културну традицију, споменике и ликове прегалаштва и духовности минулих времена. Овај предео је због неприступачности, политичке несигурности и свакојаке заосталости остао изван истраживача - наглашава Добрило Аранитовић, приређивач књиге "Кроз Стари Влах", у коју је сабрао радове неуморног и даровитог проте.

Јевстатије Караматијевић и Јефимија са децом Фото Књига "Нова Варош из старих албума"

 

Уз занимљивости о осам старовлашких богомоља и ономе што је остало иза похара и паљевина или у записима сачуваним на рукописним и штампаним књигама, иконама и дверима, прота је писао и о манастирима Милешева и Ковиље. Бележио је и предања о сеобама са огњишта и оставио трагове о црквено-народним обичајима. Под пером бистрог народног свештеника нижу се слике поворки крстоноша који обизале села, описи места молитви код "биљега", "крстова", "записа" и црквишта, одјекују арије и чују мудре здравице на софрама речитих горштака.

- Прочелно место у интересовањима проте заузимају историјска збивања на подручју Старог Влаха, од 15. до 19. века. Посебну пажњу посвећује лозама кнезова Рашковића и доцније Борисављевића и њиховим заслугама за очување националне самосвести. У чланку "Ејуб пашина година" описује историји мало познате детаље о суровој страховлади окрутог сјеничког паше средином 19. века - наглашава Аранитовић.

Васкрс 1916. године, на Крфу Фото Књига "Нова Варош из старих албума"

Прота је међу првима после Другог светског рата добио бисту испред зграде СО у центру Нове Вароши. Пре три деценије улица испод основне и средње школе понела је име служитеља олтара, истраживача Старог Влаха и једне од најзнаменитијих личности краја у првој половини 20. века. Међутим, она је небригом власти "слепа" - источни крак још нема излаз према Пошти.

КОМИТА И СОЛУНАЦ

СРЕДИНОМ прве деценије 20. века прота Караматијевић је, као тек свршени богослов, допао отоманског казамата, заједно са оцем попом Јованом и другим родољубима из завичаја, затим је комита и учесник Првог балканског рата, солунски борац добровољац, свештеник и културни прегалац, покретач бројних културних, просветних и национално-патриотских акција између два светска рата у Старом Влаху.

Прота Караматијевић цртеж сина Пива, сликара Фото Књига "Нова Варош из старих албума"

КРСТ И ПЕТОКРАКА

ОД 1942. до краја 1944. године прота је био саборац своје деце у ослободилачком рату против фашизма. Са крстом и петокраком на капи је верски референт Треће пролетерске бригаде, а након рата председник Извршног одбора ЗАВНОС-а и потпредседник Југословенског Црвеног крста. У ратном вихору изгубио је кћерке Кају, Наташу и Зору, супругу Јефимију, браћу Влајка и Милорада и двојицу унука.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

СИТУАЦИЈА ЈЕ ДРАМАТИЧНА, НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРИ У ПОТПУНО ТРАГИЧНУ Застрашујуће упозорење Марије Захарове