КРСНЕ СЛАВЕ РУШЕ ЛАЖНУ МИТОЛОГИЈУ: Српски карактер и православље у средњовековној Босни су неспорни

ПРАВОСЛАВНИ Срби у Босни и Херцеговини славили су исте празнике као и сви православни на свету, а изворни богумили храмове су сматрали ђавољом заблудом и нису их градили, нису славили ни Богородицу, ни свеце, а нису имали ни крсну славу.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

ТОДОР Пиштељић је, у својим анализама објављеним у часопису Српске патријаршије, "Теолошки погледи" 1971, показао да је православност Срба из Босне и Херцеговине у средњем веку била неупитна. Тамо је нарочито био слављен један од Света Три јерарха(поред Василија Великог и Јована Златоуста), Св. Григорије - Гргур Назијанзин, васељенски учитељ и светитељ, звани Богослов. Краљеви Твртко I и Твртко II и Томаш (до покатоличења) ковали су новац са ликом Св. Григорија. Котроманићи у својим повељама често спомињу Св. Гргура. Тако је бан Стјепан II писао за себе, "аз бан Стјепан, зовом Св. Гргура раб", а његов брат Владислав каже за себе "аз раб Божији и Св. Гргура". Његов син краљ Твртко I подигао је цркву у Трстивници и посветио је Св. Григорију.

СВЕТКОВАЊЕ ПРАЗНИКА

ПРАВОСЛАВНИ Срби у Босни и Херцеговини славили су исте празнике као и сви православни на свету. Из тестамента госта Радина, угледног сарадника Стјепана Вукчића Косаче види се да он слави Божић, Благовести, Васкрс, Ђурђевдан, Вазнесење, Петровдан, Светог Стефана, Аранђеловдан, као и Пресвету Богородицу. У тестаменту наводи да му је крсна слава Ђурђевдан.

Хрвоје Вукчић, велики војвода босански и херцег сплитски, наручио и 1404. године добио од "крстјанина Хвала" богослужбени рукопис, дивно украшен, у коме су поменути Благовести, Васкрс, Света Тројица - Духови, Рођење Светог Јована Крститеља - Ивањдан, а Хвал је насликао Христа окруженог анђелима, Богородицу, Светог Јована Крститеља, Свете Петра и Павла итд.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

Сандаљ Хранић је у Дубровнику чувао скупоцену икону Богородичину, а његов синовац Стјепа Вукчић Косача носио је уза се икону Мајке Божје и Светог Ђорђа, своје крсне славе, оставивши их завештајно свом најмлађем сину.

Богумили нису славили ни Богородицу, ни свеце, а нису имали ни крсну славу.

СВЕТЕ МОШТИ

БАН ТВРТКО и мајка му Јелена у повељи издатој 1354. Влатку Вукосављевићу, заједно са дванаест угледних босанских властелина, заклели су се на Еванђељу и моштима, а бан Твртко издао је Дубровчанима повељу 1. јуна 1367, којом им потврђује све повластице, дате им од стрица му бана Стјепана II, и на коју се са још тројицом властелина заклео овако: "Присегосмо на моћех и на светом јеванђељу кунући се."

Прави малоазијски богумили су презирали тело као творевину злог демијурга, и никаквим се моштима нису клањали.

ЗАДУЖБИНАРСТВО

КАО И СВИ српски владари, босански монарси су били ктитори и задужбинари православних храмова. Краљ Твртко подигао је цркву у Трстивници и посветио је Св. Григорију Богослову. Велики војвода Стефан Вукчић, херцег од Св. Саве, сазидао је 1454. своју задужбину у Сопотници крај Горажда. Гост Радин, својим тестаментом, оставио је 140 златника за зидање храма, у коме ће почивати после смрти. У рукопису крстјанина Хвала налази се одломак из апостолских посланица "кад се свети нова црква".

КРШТЕЊЕ

СРБИ У БОСНИ и Херцеговини крштавали су се као и сви православни. То се види по следећим насловима у Хваловом рукопису: 1) крштени и спасенија их, 2) призивање Св. духа на крштење. 3) О крштени и дари Св. духа, 4) Силазак Св. духа на оне који се крстише и вероваше.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ

ДА СУ СЕ православни Срби у Босни и Херцеговини причешћивали, Хвал је оставио податак у рукопису под насловом "О причештајуштих се", што значи - о онима који се причешћују.

ВЕНЧАЊЕ

БИЛА ЈЕ присутна и Света тајна венчања. О том говори овај наслов у Хваловом рукопису: "О покорени жен'и счетани к'мужем и спасени духовни в образ Сарин" ("О покоравању жене која се с мужем венчала и о њеном духовном спасењу по узору на Сару").

ВАСКРСЕЊЕ

У ХВАЛОВОМ рукопису налази се и овај наслов "О воскрешенији всих тијел". Због презирања тела, богумилска секта је и васкрсење сматрала обманом. Срби средњовеконе Босне и Херцеговине веровали су у васкрсење мртвих по узору на Христа.

КУЛИН БАН

ТОДОР ПИШТЕЉИЋ наводи и друге доказе о православности Срба у Босни и каже: "Кулин Бан (1180-1204) издао је у Дубровнику повељу 29. августа 1189. године, која почиње знаком крста речима: "У име Оца и Сина и Светога духа", а завршава се речима: "Тако ми Бог помогао и свих сто еванћеља." На крају је написано да је издато на дан Усјеченија главе Јована Крститеља. Тај се празник и данас светкује тога дана, и то само у православној цркви.

МАТИЈА НИНОСЛАВ

МАТИЈА Нинослав бан (1232-1250) за време свога владања издао је Дубровнику четири повеље. У првој из године 1235. каже: "У Име Оца и Сина и Светога духа амин. Аз раб божи Матеј са одмелом Нинослав бан босански кле се кнезу дубровачком, таком смо се клетију клел, каком се је клел Кулин бан". У повељи из г. 1240. заклиње се "у Господа Бога нашег Исуса Христа и у Пресвету Богородицу девију владику Марију и у частни животворешти крст и у света божија евангелија", итд. све у православном духу."/.../

У својим повељама Нинослав је истицао напомене: "Ако Србљин тужи Влаха (Дубровчанина), има да се парничи пред дубровачким кнезом, а ако Влах тужи Србљина има да се парничи пред баном". Из тога се види да је Нинослав своје поданике сматрао Србима, а Дубровчанина Влахом, наиме Романом. Ови подаци јасно говоре да је Нинослав био верник Цркве босанске и православне вере, као Срби, исте вере.

СТЈЕПАН ДРУГИ КОТРОМАНИЋ

СТЈЕПАН II Котроманић (1314-1353) писао је за себе: "Аз бан Степан а зовом светога Гргура раб." Са својим братом Владиславом издао је повељу кључком кнезу Влкославу, коју је утврдио пред дедом великим Радославом и пред гостом Радославом и пред старцима Радомиром, Жумбором и Влчком и пред свом црквом. Повеља је издата на Моиштри у кући госта Радослава. Доцније је издао и повељу кнезу Влцку, оцу Хрвоја Вукчића, великог војводе босанског, која се завршава речима: "А тко се порече, да је проклет Богом, Сином јего и Пречистом Матерју јего и частним животворештим крстом и четирими евангелисти и думанадесет апостола и четирими десет мученика." Као што се види, повеље су издаване у православном духу.

КРАЉ ТВРТКО

ТВРТКО I Котроманић, његов наследник, на тражење кључких кнезова после смрти стрица му Степана II потврдио им је заједно са оцем Владиславом и мајком Јеленом поседе повељом која се завршава овако: "А тко ће то порећи или претворити, да је проклет Оцем и Сином и Духом светим и Матером и четирими евангелисти", итд. Твртко је крунисан на гробу Св. Саве у Милешеви 26. октобра 1377. као православни владар јер да то није био, братство милешевских монаха не би то могло извршити према црквеним прописима."

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

СТЕФАН ОСТОЈА

СТЕФАН Остоја (Котроманић) владао у два маха измећу 1398. и 1418. Године 1399. крунисан је у Милешеви и том приликом издао је повељу у којој каже да је дошао на престо својих прародитеља, видевши земљу "неимајућу свога пастира" и клео се у 318 никејских светих отаца.

СТЕФАН ТВРТКО ДРУГИ

СТЕФАН Твртко II (1404-1443) такође је крунисан у Милешеви године 1421. У Трстивници је у Цркви Св. Григорија Богослова године 1443. дана 14. јуна издао повељу Дубровнику, у којој се и он куне у 318 никејских отаца.

ХРВОЈЕ ВУКЧИЋ

ХРВОЈЕ Вукчић, велики војвода босански, а пред крај и "херцег сплитски", проглашен од напуљског краља, кад је био на врхунцу своје моћи, основао је град Јајце и у њему цркву са звоником. У граду Звечају на Врбасу близу Јајца издао је 15. јануара 1404. повељу, у којој се заклиње "поставив руци на светом евангелиу и на часном крсту Христеви", а на почетку повеље означен је крст и она почиње речима "ва име Оца и Сина и Светога Духа". Хвал, крстјанин, написао је свој чувени рукопис по поруџбини самога Хрвоја и Хвал је, како каже, радио ту књигу у храму великог војводе и херцега сплитског, па се из тога може закључити да је и цркву у Сплиту војвода сазидао. Пиштељић каже: "Филолог Даничић установио је да је по сликама и садржају књига намењена Православној цркви. Рачки је у својој расправи написао да се покушавало Хрвоја превести у римску веру, али да се у том није успело."

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

САНДАЉ ХРАНИЋ

САНДАЉ Хранић, босански војвода, са својом браћом Вукцем и Вуком и синовцем Стјепаном у једној повељи заклињу се на овај начин: "Ротисмо се и заклесмо на часном и животворештем крсту Господњем и четири еванђелисте и у дванаест врховних светих апостол и у 318 светих отаца "иже су ва Никеју", итд./.../ Све његове повеље почињу са знаком крста. У Дубровнику је имао на чувању међу златним и сребреним стварима и једну златну иконицу, а кад је исту повлачио, послао је по њу Дмитра, старца Цркве босанске. Његова жена Јелена, кћерка српскога кнеза Лазара, стално је подизала цркве и старе оправљала. Тестаментом моли свога синовца Стјепана Вукчића да се брине о њима и заклиње га овако: "ва Светују Тројицу јединосуштнују и неразделимују".

СТЈЕПАН ВУКЧИЋ КОСАЧА, ХЕРЦЕГ ОД СВЕТОГ САВЕ

СИНОВАЦ Сандаља Хранића, Косача се, године 1448. прогласио херцегом од св. Саве и отада се у повељама заклиње овако: "Ја Херцег од Св. Саве заклињем се у Господа Бога вседржитеља Оца и Сина и Светога Духа и у Пресвету его Богоматер и в силу частнога и животворештега крста Господњег и в евангелисте и дванаест врховних апостола".

Из свих аргумената Пиштљићеви види се да су владари српске Босне и Херцеговине били православни, а не богомили.

Срби су, у средњем веку, под новим богомилима подразумевали римокатолике. Миодраг Петровић о Душановом законику каже: Посебну врсту одбране православља и осуде римокатоличке вере чини Душанов законик (1349. и 1354), где се у 1. члану под хришћанима подразумевају само православни, а у члановима 68. говори се о Латинима искључиво као јеретицима, док се у 85. члану прописује строга казна за оне који изговарају "бабунску реч". Та бабунска реч је само једна - filioque, као римокатолички додатак у 8. члану Символа вере.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

На тај начин су засведочили своје погрешно учење о томе да Дух Свети исходи не само од Оца, како пише у Јеванђељу (Јн 15,26), него и од Сина. Ето због чега су названи духоборцима, дуалистима, бабунима, богумилима, што ће рећи - јеретицима о чему сам подробно писао у својим књигама. Названи су и "новим богумилима" зато што су, попут старих богумила, дуалисти, кад се ради о исхођењу Духа светог. За разлику од таквог јеретичког учења, код православних је догматско учење да, по речима Светог Симеона Солунског (1410-1427), не може једно исто да истовремено извире (исходи) из двоје. Латини не разликују две глаголске именице: исхођење и послање, због "скучености њиховог језика", како то Свети Сава преноси у једној (51) од трију глава (4951) Законоправила против латинске јереси. Јер, Дух свети исходи од Оца, а шаље се преко Сина."

Препоручујемо

Друштво

0 3

МИТ О БОГУМИЛИМА И СТВАРАЊЕ НОВЕ НАЦИЈЕ: Највеће откриће 20. века - истина о православцима у средњовековној Босни

25. 10. 2022. у 16:30

Друштво

1 7

ПАПИНИ ПОКУШАЈИ ДА ПОКАТОЛИЧИ БОСНУ: Римска курија није штедела ни старо ни младо у својим настојањима да словенски живаљ преобрати

26. 10. 2022. у 19:20

Политика

4 24

СРБЕ ПРОДАВАЛИ КАО РОБЉЕ ЈЕР СУ "ПАТАРЕНИ": На дубровачкој пијаци продавали су се скоро све сами Срби

22. 10. 2022. у 19:12

Политика

0 3

ФАЛСИФИКАТИ ДИКТИРАНИ У БЕЧУ: У причи о босанским богумилима све је под знаком питања

21. 10. 2022. у 18:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације