КРСНЕ СЛАВЕ РУШЕ ЛАЖНУ МИТОЛОГИЈУ: Српски карактер и православље у средњовековној Босни су неспорни

Владимир Димитријевић

27. 10. 2022. у 16:30

ПРАВОСЛАВНИ Срби у Босни и Херцеговини славили су исте празнике као и сви православни на свету, а изворни богумили храмове су сматрали ђавољом заблудом и нису их градили, нису славили ни Богородицу, ни свеце, а нису имали ни крсну славу.

КРСНЕ СЛАВЕ РУШЕ ЛАЖНУ МИТОЛОГИЈУ: Српски карактер и православље у средњовековној Босни су неспорни

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

ТОДОР Пиштељић је, у својим анализама објављеним у часопису Српске патријаршије, "Теолошки погледи" 1971, показао да је православност Срба из Босне и Херцеговине у средњем веку била неупитна. Тамо је нарочито био слављен један од Света Три јерарха(поред Василија Великог и Јована Златоуста), Св. Григорије - Гргур Назијанзин, васељенски учитељ и светитељ, звани Богослов. Краљеви Твртко I и Твртко II и Томаш (до покатоличења) ковали су новац са ликом Св. Григорија. Котроманићи у својим повељама често спомињу Св. Гргура. Тако је бан Стјепан II писао за себе, "аз бан Стјепан, зовом Св. Гргура раб", а његов брат Владислав каже за себе "аз раб Божији и Св. Гргура". Његов син краљ Твртко I подигао је цркву у Трстивници и посветио је Св. Григорију.

Богумилска секта је презирала култ светаца и није славила никог од светих, а нарочито не Светог Григорија Богослова.
СВЕТКОВАЊЕ ПРАЗНИКА

ПРАВОСЛАВНИ Срби у Босни и Херцеговини славили су исте празнике као и сви православни на свету. Из тестамента госта Радина, угледног сарадника Стјепана Вукчића Косаче види се да он слави Божић, Благовести, Васкрс, Ђурђевдан, Вазнесење, Петровдан, Светог Стефана, Аранђеловдан, као и Пресвету Богородицу. У тестаменту наводи да му је крсна слава Ђурђевдан.

Хрвоје Вукчић, велики војвода босански и херцег сплитски, наручио и 1404. године добио од "крстјанина Хвала" богослужбени рукопис, дивно украшен, у коме су поменути Благовести, Васкрс, Света Тројица - Духови, Рођење Светог Јована Крститеља - Ивањдан, а Хвал је насликао Христа окруженог анђелима, Богородицу, Светог Јована Крститеља, Свете Петра и Павла итд.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

Гроб војводе Сандаља Хрнића

Сандаљ Хранић је у Дубровнику чувао скупоцену икону Богородичину, а његов синовац Стјепа Вукчић Косача носио је уза се икону Мајке Божје и Светог Ђорђа, своје крсне славе, оставивши их завештајно свом најмлађем сину.

Богумили нису славили ни Богородицу, ни свеце, а нису имали ни крсну славу.

СВЕТЕ МОШТИ

БАН ТВРТКО и мајка му Јелена у повељи издатој 1354. Влатку Вукосављевићу, заједно са дванаест угледних босанских властелина, заклели су се на Еванђељу и моштима, а бан Твртко издао је Дубровчанима повељу 1. јуна 1367, којом им потврђује све повластице, дате им од стрица му бана Стјепана II, и на коју се са још тројицом властелина заклео овако: "Присегосмо на моћех и на светом јеванђељу кунући се."

Прави малоазијски богумили су презирали тело као творевину злог демијурга, и никаквим се моштима нису клањали.

ЗАДУЖБИНАРСТВО

КАО И СВИ српски владари, босански монарси су били ктитори и задужбинари православних храмова. Краљ Твртко подигао је цркву у Трстивници и посветио је Св. Григорију Богослову. Велики војвода Стефан Вукчић, херцег од Св. Саве, сазидао је 1454. своју задужбину у Сопотници крај Горажда. Гост Радин, својим тестаментом, оставио је 140 златника за зидање храма, у коме ће почивати после смрти. У рукопису крстјанина Хвала налази се одломак из апостолских посланица "кад се свети нова црква".
Изворни богумили су храмове сматрали ђавољом заблудом и нису их градили.

КРШТЕЊЕ

СРБИ У БОСНИ и Херцеговини крштавали су се као и сви православни. То се види по следећим насловима у Хваловом рукопису: 1) крштени и спасенија их, 2) призивање Св. духа на крштење. 3) О крштени и дари Св. духа, 4) Силазак Св. духа на оне који се крстише и вероваше.
Краљ Стефан Остоја у повељи од 15. јануара 1399. призива Свету Тројицу и каже: "Ва те бо крстих се." Кад му се родио син године 1401, позвао је Дубровчане на крштење детета.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

Краљ Стефан Остоја Котроманић владао је од 1398. до 1418. године
СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ

ДА СУ СЕ православни Срби у Босни и Херцеговини причешћивали, Хвал је оставио податак у рукопису под насловом "О причештајуштих се", што значи - о онима који се причешћују.

ВЕНЧАЊЕ

БИЛА ЈЕ присутна и Света тајна венчања. О том говори овај наслов у Хваловом рукопису: "О покорени жен'и счетани к'мужем и спасени духовни в образ Сарин" ("О покоравању жене која се с мужем венчала и о њеном духовном спасењу по узору на Сару").
Прави богумили су презирали брак и породицу.

ВАСКРСЕЊЕ

У ХВАЛОВОМ рукопису налази се и овај наслов "О воскрешенији всих тијел". Због презирања тела, богумилска секта је и васкрсење сматрала обманом. Срби средњовеконе Босне и Херцеговине веровали су у васкрсење мртвих по узору на Христа.

КУЛИН БАН

ТОДОР ПИШТЕЉИЋ наводи и друге доказе о православности Срба у Босни и каже: "Кулин Бан (1180-1204) издао је у Дубровнику повељу 29. августа 1189. године, која почиње знаком крста речима: "У име Оца и Сина и Светога духа", а завршава се речима: "Тако ми Бог помогао и свих сто еванћеља." На крају је написано да је издато на дан Усјеченија главе Јована Крститеља. Тај се празник и данас светкује тога дана, и то само у православној цркви.

МАТИЈА НИНОСЛАВ

МАТИЈА Нинослав бан (1232-1250) за време свога владања издао је Дубровнику четири повеље. У првој из године 1235. каже: "У Име Оца и Сина и Светога духа амин. Аз раб божи Матеј са одмелом Нинослав бан босански кле се кнезу дубровачком, таком смо се клетију клел, каком се је клел Кулин бан". У повељи из г. 1240. заклиње се "у Господа Бога нашег Исуса Христа и у Пресвету Богородицу девију владику Марију и у частни животворешти крст и у света божија евангелија", итд. све у православном духу."/.../

У својим повељама Нинослав је истицао напомене: "Ако Србљин тужи Влаха (Дубровчанина), има да се парничи пред дубровачким кнезом, а ако Влах тужи Србљина има да се парничи пред баном". Из тога се види да је Нинослав своје поданике сматрао Србима, а Дубровчанина Влахом, наиме Романом. Ови подаци јасно говоре да је Нинослав био верник Цркве босанске и православне вере, као Срби, исте вере.

СТЈЕПАН ДРУГИ КОТРОМАНИЋ

СТЈЕПАН II Котроманић (1314-1353) писао је за себе: "Аз бан Степан а зовом светога Гргура раб." Са својим братом Владиславом издао је повељу кључком кнезу Влкославу, коју је утврдио пред дедом великим Радославом и пред гостом Радославом и пред старцима Радомиром, Жумбором и Влчком и пред свом црквом. Повеља је издата на Моиштри у кући госта Радослава. Доцније је издао и повељу кнезу Влцку, оцу Хрвоја Вукчића, великог војводе босанског, која се завршава речима: "А тко се порече, да је проклет Богом, Сином јего и Пречистом Матерју јего и частним животворештим крстом и четирими евангелисти и думанадесет апостола и четирими десет мученика." Као што се види, повеље су издаване у православном духу.

КРАЉ ТВРТКО

ТВРТКО I Котроманић, његов наследник, на тражење кључких кнезова после смрти стрица му Степана II потврдио им је заједно са оцем Владиславом и мајком Јеленом поседе повељом која се завршава овако: "А тко ће то порећи или претворити, да је проклет Оцем и Сином и Духом светим и Матером и четирими евангелисти", итд. Твртко је крунисан на гробу Св. Саве у Милешеви 26. октобра 1377. као православни владар јер да то није био, братство милешевских монаха не би то могло извршити према црквеним прописима."

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

Повеља Краља Твртка
СТЕФАН ОСТОЈА

СТЕФАН Остоја (Котроманић) владао у два маха измећу 1398. и 1418. Године 1399. крунисан је у Милешеви и том приликом издао је повељу у којој каже да је дошао на престо својих прародитеља, видевши земљу "неимајућу свога пастира" и клео се у 318 никејских светих отаца.

СТЕФАН ТВРТКО ДРУГИ

СТЕФАН Твртко II (1404-1443) такође је крунисан у Милешеви године 1421. У Трстивници је у Цркви Св. Григорија Богослова године 1443. дана 14. јуна издао повељу Дубровнику, у којој се и он куне у 318 никејских отаца.

ХРВОЈЕ ВУКЧИЋ

ХРВОЈЕ Вукчић, велики војвода босански, а пред крај и "херцег сплитски", проглашен од напуљског краља, кад је био на врхунцу своје моћи, основао је град Јајце и у њему цркву са звоником. У граду Звечају на Врбасу близу Јајца издао је 15. јануара 1404. повељу, у којој се заклиње "поставив руци на светом евангелиу и на часном крсту Христеви", а на почетку повеље означен је крст и она почиње речима "ва име Оца и Сина и Светога Духа". Хвал, крстјанин, написао је свој чувени рукопис по поруџбини самога Хрвоја и Хвал је, како каже, радио ту књигу у храму великог војводе и херцега сплитског, па се из тога може закључити да је и цркву у Сплиту војвода сазидао. Пиштељић каже: "Филолог Даничић установио је да је по сликама и садржају књига намењена Православној цркви. Рачки је у својој расправи написао да се покушавало Хрвоја превести у римску веру, али да се у том није успело."

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

Хрвоје Вукчић био је владар западне Босне и Далмације у 14. и 15. веку
САНДАЉ ХРАНИЋ

САНДАЉ Хранић, босански војвода, са својом браћом Вукцем и Вуком и синовцем Стјепаном у једној повељи заклињу се на овај начин: "Ротисмо се и заклесмо на часном и животворештем крсту Господњем и четири еванђелисте и у дванаест врховних светих апостол и у 318 светих отаца "иже су ва Никеју", итд./.../ Све његове повеље почињу са знаком крста. У Дубровнику је имао на чувању међу златним и сребреним стварима и једну златну иконицу, а кад је исту повлачио, послао је по њу Дмитра, старца Цркве босанске. Његова жена Јелена, кћерка српскога кнеза Лазара, стално је подизала цркве и старе оправљала. Тестаментом моли свога синовца Стјепана Вукчића да се брине о њима и заклиње га овако: "ва Светују Тројицу јединосуштнују и неразделимују".

СТЈЕПАН ВУКЧИЋ КОСАЧА, ХЕРЦЕГ ОД СВЕТОГ САВЕ

СИНОВАЦ Сандаља Хранића, Косача се, године 1448. прогласио херцегом од св. Саве и отада се у повељама заклиње овако: "Ја Херцег од Св. Саве заклињем се у Господа Бога вседржитеља Оца и Сина и Светога Духа и у Пресвету его Богоматер и в силу частнога и животворештега крста Господњег и в евангелисте и дванаест врховних апостола".

Из свих аргумената Пиштљићеви види се да су владари српске Босне и Херцеговине били православни, а не богомили.

Срби су, у средњем веку, под новим богомилима подразумевали римокатолике. Миодраг Петровић о Душановом законику каже: Посебну врсту одбране православља и осуде римокатоличке вере чини Душанов законик (1349. и 1354), где се у 1. члану под хришћанима подразумевају само православни, а у члановима 68. говори се о Латинима искључиво као јеретицима, док се у 85. члану прописује строга казна за оне који изговарају "бабунску реч". Та бабунска реч је само једна - filioque, као римокатолички додатак у 8. члану Символа вере.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

Манастир Заграђе у Шћепан пољу, пре обнове, који је саградио херцег Стефан Вукчић Косача

На тај начин су засведочили своје погрешно учење о томе да Дух Свети исходи не само од Оца, како пише у Јеванђељу (Јн 15,26), него и од Сина. Ето због чега су названи духоборцима, дуалистима, бабунима, богумилима, што ће рећи - јеретицима о чему сам подробно писао у својим књигама. Названи су и "новим богумилима" зато што су, попут старих богумила, дуалисти, кад се ради о исхођењу Духа светог. За разлику од таквог јеретичког учења, код православних је догматско учење да, по речима Светог Симеона Солунског (1410-1427), не може једно исто да истовремено извире (исходи) из двоје. Латини не разликују две глаголске именице: исхођење и послање, због "скучености њиховог језика", како то Свети Сава преноси у једној (51) од трију глава (4951) Законоправила против латинске јереси. Јер, Дух свети исходи од Оца, а шаље се преко Сина."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (2)

СИТУАЦИЈА ЈЕ ДРАМАТИЧНА, НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРИ У ПОТПУНО ТРАГИЧНУ Застрашујуће упозорење Марије Захарове