МОЋ И НЕМОЋ ПАТРИЈАРШИЈЕ СА БОСФОРА: Цариград и расколи у православном свету - из прошлости и садашњости
22. 01. 2023. у 11:00
ПРАВОСЛАВНА црква, иако састављена од више (укупно 14) аутокефалних цркава, јединствена је у догматском и канонском смислу, јер је "Црква Бога живога, стуб и тврђава истине" (1. Тим. 3, 15).
Повезане вести
У "ВУЧЈОЈ ЈАЗБИНИ" ПЛАНИРАНА ФЕДЕРАЦИЈА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ: Сусрет Милана Недића са Хитлером и Фон Рибентропом
СВОЈИМ пуним залагањем за кључне интересе Немачке у Србији, Недић је, са изузетком СС-генерала Мајснера, шефа целокупне полиције у Србији, успео да све представнике Немачке у Београду задобије за себе, да им се учини драгоценим сарадником, чак оним без кога се не може.
21. 01. 2025. у 15:00
МИЛАН НЕДИЋ СРБИЈУ УМИРИТИ НЕ МОЖЕ: Беспоговорно извршење главног задатка - братоубилачког рата
МИЛАН Недић је гајио илузију да ће моћи у Србији да обезбеди некакву аутономију, нешто слично ономе што је било пошло за руком маршалу Петену у Француској. У ту могућност веровали су и Недићеви први сарадници.
21. 01. 2025. у 12:00
СРАМОТА ЗА ИЗДАЈСТВО БОЛИ И У ГРОБУ: Српски Петен је искрено веровао у нови немачки поредак у Европи
МИЛАН Недић никад није пропуштао да изрази своју оданост краљу Петру II и династији Карађорђевића и стално је понављао, да он није могао „ни радити против окупатора“ ни „не радити ништа“.
21. 01. 2025. у 17:00
КОЛАБОРАНТ КОЈИ ЈЕ СПАСАО СТОТИНЕ ХИЉАДА ИЗБЕГЛИЦА: Прослављени генерал вољом окупатора постаје председник Владе
У РАТУ који су Срби водили међу собом за време окупације, 1941-1945, и оружане борбе против окупатора, активно је учествовао са својом владом и војском и Милан Недић, армијски генерал и некадашњи министар војске и морнарице Краљевине Југославије (а за време априлског рата 1941. командант Треће групе армије, која је Немцима пружила тако слаб отпор у Македонији да су они већ другог дана рата заузели Скопље).
21. 01. 2025. у 16:00
КАКО ЈЕ ПЛЕТЕН КВИНСЛИШКИ ВЕНАЦ У СРБИЈИ: Улога генерала Милана Недићa у Грађанском рату
ПОЈАВА на историјској сцени једног виђеног и цењеног војника, какав је неоспорно био Милан Недић, у часу када се Србија нашла у двоструком огњу —у рату против окупатора и у тек зачетом грађанском рату — која је утицала на текуће догађаје и судбине појединаца, поред неспорних оцена, да се он, прихватајући од окупатора мандат за састав владе, сврстао у ред квислинга и противника легалне југословенске владе захтева још нека разјашњења.
21. 01. 2025. у 13:00
Најновије из рубрике
КАКО ПРОЛЕЋНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ У ЈАНУАРУ УТИЧУ НА НАШЕ ЗДРАВЉЕ: Откривено ко сада има највише проблема
ОВИХ дана и млађе и здраве особе жале се на несанаицу, умор, главобољу, а разлог томе могу бити температурне осцилације којима смо изложени ових дана, а здравствени проблеми могу бити и озбиљнији.
30. 01. 2025. у 00:29
ЧУДОТВОРНА РУСКА СВЕТИЊА СТИЖЕ У БЕОГРАД: Жива икона Богородице мироточи 24 године
ИКОНА Пресвете Богородице "Умекшање злих срца" биће изложена на поклоњење и целивање у Руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану у суботу, 1. фебруара и недељу, 2. фебруара.
29. 01. 2025. у 23:48
ПОСЛОДАВЦЕ ХВАТА ЈЕЗА ОД ГЕНЕРАЦИЈЕ З: Ево које грешке праве на разговорима за посао
ЉУДИ рођени након 1995. године сматрају се не тако омиљеним радницима. Регрутери их не воле и често радије ангажују неког старијег, чак и ако има веће захтеве и сличне квалификације.
29. 01. 2025. у 22:09
СА РИЧАРДОМ БАРТОНОМ У ЖИВОТУ И ПРЕД КАМЕРАМА: Хтео да се ожени мноме, свиђала му се идеја да му жена буде принцеза
У ЈЕСЕН бурне 1968. бивши британски амбасадор у Вашингтону Дејвид Ормсби Гор позвао ме је на вечеру у Лондону организовану у част славног глумачког пара Елизабет Тејлор и Ричарда Бартона. Њих двоје су у том тренутку били мегазвезде. Једва сам чекала да упознам јунакињу свог детињства, главну звезду филма "Велика награда".
29. 01. 2025. у 18:00
ВАЗДУХОПЛОВНА АКАДЕМИЈА: Потпуна подршка релевантних институција нормализацији наставног процеса
На састанку студената, ученика, родитеља, запослених и представника свих релевантних институција које се баве радом или учествује у раду Ваздухопловне академије закључено је да образовање ученика и студената мора бити приоритет и да наставни процеси треба да се одвијају несметано.
29. 01. 2025. у 17:12
Milos
22.01.2023. 15:09
Satanizam iz USA na celu sa CIA se zestoko trudi da unisti sve duhovne i moralne vrednosti u ostatku sveta i prenese njihov bolesni sistem vrednosti. Iskreno se nadam da nikada u tome nece uspeti.
MILAN LEKIĆ
22.01.2023. 18:56
Добар текст у целини са малом датумском грешком која захтева добронамерну исправку због додатног разјашњења односа Српске Цркве са Цариградском патријаршијом. Године 535. основана је Јустинијана прима Цариградске патријашије (ЈПЦП) а не Охридска архиепископија Цариградске патријаршије (ОАЦП), која је уздигнута 1018. године. У борби за патријаршијски престо после пада Цариграда 1204. Д. Хоматијан и његов савременик Јован Апокавк епископ Наупактоса који се спомиње у тексту, неоправдано су оспоравали титулу „васељенског патријарха“, Михајла IV Атерианоса (1206-1212) коју је овај преузео од свог претходника Јована X Каматероса (1198-1206). „Латинско царство“, забранило је унутар зидина Константинопоља коришћење титуле „цариградског патријарха“, али су је сви патријарси током изганства у Никеји редовно користили. Титула „васељенског патријарха“, иначе, уведена је после Халкедонског сабора 451. Око ње, сем у време папе Гргура Великог који се јогунио није било спорова све до католичке шизме 1054, затим пада Источноромејског Царства 1453., а посебно после Тридентског сабора, када је из познатих разлога то питање проблематизовано позивањем на лажну Константинову даровницу. Из Папских биографија (Liber pontificalisa, прво и друго издање) знамо да ни на једном екуменском сабору није забележено присуство римских епископа (папа) што је најтврђи доказ да Римска црква прије 1204. није могла имати апсолутно никакав утицај на источној обали Јадрана. Српска Црква је недавно, оправдано, омогућила аутономију-аутокефалију својој епископији О.А. на простору Северне Македоније зато што та територија није била у саставу Србије (Српске земље Далмације, Босне, Захумља, Травуније и Раса) у тренутку проглашења њене аутокефалије СПЦ на, Васкрс 1220. Тачније, тада су од некадашње ОАЦП под јурисдикцијом СПЦ остала сједишта и Јустинијане приме (Царичин Град) и Јустинијане секунде (Улпијана, Грачаница) која је Немања раније добио као поклон од цара Манојла Комнена, као и Призрен и Милеје скадарске. Признање аутокефалије „Цркве Охридске архиепископије у Сев. Македонији“ (којој СПЦ уступа на коришћење своје храмове) је славе вредан канонски потез СПЦ поздрављен и од Руске цркве. Тим чином, премудрим, Светосавска црква сведена је на територију из времена свог оснивања, чиме је блокирана свака идеја паписта из Константинопоља и њихових спонзора у Берлину, Риму, Лондону и Вашингтону да би се у Босни, Црној Гори, Далмацији и на Косову могао применити „украјински“ модел разбијања њене вјековне структуре која са Светосављем, косовским и видовданским заветима представља нераскидиве кохезионе принципе свесрпског духовног јединства.