КРОЗ ДАХАУ ПРОШЛИ ПАТРИЈАРХ ГАВРИЛО, ВЛАДИКА НИКОЛАЈ, СТЕВО ЖИГОН: Навршила се 91 година од оснивања првог нацистичког логора смрти

ДЕСЕТОГ марта 1933. године, 16 километара северозападно од Минхена, успостављен је први концентарациони логору у нацистичкој Немачкој - Дахау.

Фото: Wikipedia

Вођа СС одреда (Schutzstaffel) и начелник минхенске полиције Хајнрих Химлер обелоданио је тог дана да је почео са радом "први концентрациони логор за политичке затворенике", којих је било 5.000. Временом, ово ће постати један од многих нацистичких логора смрти који су у наредних 12 година однели милионе живота.

Концлогор у Дахауу био је смештен на простору напуштене фабрике муниције, у близини средњовековног града. Његову основну организацију, распоред и планове зграда пројектовао је командант Теодор Ајке и модел је примењен на остале логоре, укључујући Аушвиц- Биркенау.

У почетку су били заточени махом немачки комунисти, синдикалци и социјалдемократе, а затим и криминалци, Јеховини сведоци, Синти и Роми, а затим и Јевреји. Кроз њега је прошло више од 200.000 логораша, од којих је десетине хиљада убијено или су умрли од болести, глади и исцрпљености. Почетком 1945. избила је епидемија тифуса, непосредно пре евакуације, од које је преминуо велики број најслабијих.

Око 6.000 заточеника било је и са простора окупиране Краљевине Југославије, махом српске народности.

У Дахауу су били заточени патријарх Гаврило, епископ Николај Велимировић, генерал Војске Краљевине Југославије Михајло Недељковић (није преживео), универзитетски професор др Владета Поповић, дипломата и генерални конзул Радован Шуменковић, виолиниста Властимир Павловић Царевац, шпански борац Симо Чучковић, истакнути глумац и редитељ Стево Жигон и други. Жигон је у Дахауу био две године и ту научио немачки језик, који ће му касније помоћи у бројним улогама.

Фото: Wikipedia

Заточеници су принудно радили у фабрици БМВ-а у Минхену и производили делове за оружје. Над њима су вршени и медицински експерименти. Поред крематоријума, одвојене зидом и малим вртом, биле су куће за СС официре и чланове њихових породица.

У раним јутарњим сатима, 29. априла 1945. године, логор је ослободила "Дугина дивизија" Седме америчке армије. САД војници затекли су стравичне сцене: стотине лешева у баракама и отвореним вагонима теретних возова, изгладнели, тифусари...

Чувена репортерка Марта Гелхорн, велика љубав и супруга славног писца Ернеста Хемингвеја, написала је да су "иза жице и електричне ограде седели скелети на сунцу и међусобно једни другима требили вашке. Сви су једнако изгледали, као да је неко избрисао изразе на њиховим лицима и старост." Приметила је и да се око "других скелета", у ходнику, "ширио мирис болести и смрти". На њиховим главама само "жућкаста, чекињава кожа, затегнута преко костију".

Они који су могли да говоре, открили су јој да су радили сатима, готово без икакве хране, и живели у претрпаним баракама, које нису проветраване, па су се болести брзо шириле.

Затeчене нацистичке чуваре амерички војници су стрељали уз наређење: "Нема узимања заробљеника". Тај чин сматра се једином одмаздом за Дахау.

Дахау је био претпоследњи ослобођени логор. Последњи је био Милдорф, такође код Минхена, почетком маја.

Београдски Музеј жртава геноцида у својим збиркама располаже неким експонатима насталим у Дахауу, као и моделом средишњег меморијалног споменика, чији је аутор био истакнути југословенски и европски вајар Нандор Глид.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације