ДОСИТЕЈЕВА КУЋА, ПОСЛОВНА ЗГРАДА "Новости" истражују: Колико наш народ у дијаспори чува своје културно благо
КУЛТУРНИ трагови српске дијапоре у Европи видљиви су на сваком кораку, али богата заоставштина коју су наши сународници оставили широм Старог континента недовољно је заштићена и мало ко о њој води бригу.
Да није само у Европи таква ситуација, писали смо у претходном броју, где смо навели да је баштина српске дијаспоре и преко океана, такође, запуштена. Истраживањем у Америци бавили су се професори Филолошког факултета Александар Миловановић и Јелена Вујић, а истраживања су сада проширена и на Стари континент.
Тако је овај факултет у оквиру пројекта HerCuLIS, који је одобрио и финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма "Идентитети", послао тим стручњака у Беч да сагледају стање српске културне заоставштине.
Зашто баш у престоницу Аустрије? Па, мало је који град у Европи био домаћин знаменитим Србима, као што је то био Беч у који су се наши сународници досељавали три и по века уназад. Међу њима су били и великани српске културе који су у 19. веку ту живели и стварали: реформатори језика Доситеј Обрадовић и Вук Караџић, велики песници Бранко Радичевић, Лаза Костић, Његош...
У каквом је данас стању језик на коме су писали, али и друга њихова оставштина, за "Новости" појашњава Биљана Ристић, истраживач-сарадник на Филолошком факултету у Београду и једна до чланица тима који се бавио овим послом. Она је обишла припаднике наше заједнице, разговарала са њима и прикупљала податке о употреби српског језика, његовом очувању, одржавању везе са Србијом, доступности културних и осталих садржаја на српском језику... Посетила је и зграде у којим су боравили знаменити Срби тог доба:
- У близини Шведенплаца сам обишла кућу у којој је живео Доситеј Обрадовић, то је данас пословна зграда, а спомен-плоча на улазу, подигнута педесетих година двадесетог века, сведочи на немачком језику да је ту "дуго година живео и радио овај писац и реформатор српске културе". На адреси Разумовскигасе је споменик Вуку Караџићу поклон града Београда граду Бечу из 1989. године, на коме су на српском и немачком језику подаци да је "велики реформатор српског језика живео у Бечу где је створио своја главна дела".
На згради иза споменика налази се се спомен-плоча Вуковој кћерки Мини, коју је 2021. године поставило Аустријско српско културно друштво "Вилхелмина Мина Караџић". На згради Саборне цркве Светога Саве налазе се, такође, са подацима на српском и немачком језику спомен-плоча Сави Мркаљу "филологу, песнику и реформатору српске ћирилице" и спомен-плоча Петру Петровићу Његошу коју је 1963. године подигао Главни одбор Српске православне цркевене општине Светог Саве. Постоје и две спомен-плоче са подацима само на немачком језику на зградама у којима су умрли Бранко Радичевић и Лаза Костић. Те зграде данас имају другачију намену, а осим информација на спомен-плочама на њима нема других трагова ни личних предмета ових знаменитих Срба који су тамо провели део живота.
На јесен истраживања у Шпанији
ИСТРАЖИВАЧИ са Филолошког факултета наставиће истраживања о стању српског културног блага ван граница Србије, а предстојећу јесен пројекат HerCuLIS посветиће истраживањима наше заједнице у Шпанији.
Иначе, пројекти Фонда за науку интердисциплинарно приступају проучавању варијетета српског језика и културних особености изван националних граница и обухватају разноликост српске дијаспоре са друштвеног, језичког, историјског, територијалног, културног, религијског и сваког другог становиш
Осим кућа чувених Срба, предмет истраживања биле су и књижаре које, између осталог, продају књиге на српском језику, на ћирилици и на латиници. Такође, бавила се истраживањем других аспеката култруног живота и сазнала да постоје аматерска позоришта у којима глуме људи са наших простора, као и бројна друштва, на пример Културно и спортско друштво "Бамби", које је основано 1973. године. Наша саговорница имала је прилику и да присуствује мултимедијалној изложби уметнице пореклом из Србије у галерији Das Weisse Haus у центру Беча.
Иначе, опште је познато да посебну пажњу наша дијаспора поклања цркавама, па је гошћа са Филолошког факултета посетила све четири српске православне цркве у Бечу: Саборну цркву Светога Саве која је најстарија српска црква у Аустрији, Цркву Васкрсења Христова, Храм акатиста Пресвете Богородице и Цркву рођења Пресвете Богородице које припадају Епархији аустријско-швајцарској Српске православне цркве, Архијерејском намесништву за источну Аустрију.
- Јутарње и вечерње службе се одвијају на српском и немачком језику - каже Биљана Ристић. - Цркве су изузетно важна места за наш народ у Бечу јер, поред духовног повезивања, имају и велики значај за његово свакодневно физичко окупљање, али и одржавање везе са матицом Србијом. У црквама се, поред богослужења и свечаних прослава великих празника, одржавају часови веронауке, пробе и наступи црквених хорова, летње музичке школе за децу и омладину, организују се посете српских црквених великодостојника, предавања на српском језику, пројекције филмова и промоције књига.
Део црквених просторија користи СПКД "Просвјета" Аустрија за своју Мрежу српских допунских школа, где деца могу да уче наш језик и ћирилицу, историју и културу и оне изгледају као било која учионица у нашим школама, са клупама, таблом, сликама Светог Саве и Вука Караџића, песмама на српском на зидовима...
- Имала сам прилику да видим црквене библиотеке и архиве, које су драгоцене ризнице података о бечким Србима - напомиње наша саговорница.
Она је обишла гробља на којима почивају или су почивали Срби.
- Гробље Светог Марка, где је Вук Стефановић Караџић почивао од 1864. године, када је умро, до 1897. године, када су његови посмртни остаци пренети у Београд је затворено за сахране још седамдесетих година деветнаестог века, а данас је под заштитом државе и представља својеврстан музеј где избледела слова на споменицима у дебелој хладовини столетних стабала сведоче и о нашој прошлости - прича наша саговорница. - Лево од главног улаза наишла сам на пространи део где је сахрањивано православно становништво и бројне споменике где су на ћирилици, уз Вуково, исписана имена и других нама знаних и незнаних Срба и Српкиња из осамнаестог и деветнаестог века, трговаца, архитеката, неимара. Престанак сахрањивања на гробљу Светог Марка поклапа се временски са отварањем Централног бечког гробља 1874. године, на коме се налазе и српски гробови, али су доминантно груписани у делу који се зове још и Српско одељење. Имена и текстови на српским споменицима су или само на српском језику, ћирилицом односно латиницом, или је реч о комбинацији српског и немачког језика.
Сва грађа о српској културној заоставштини у Бечу коју је прикупио тим Филолошког факултета биће систематизована, што ће, каже нам Биљана Ристић, допринети бољој и прецизнијој видљивости нашег језичког и културног блага у овом граду, које је сада расуто по архивама, библиотекама, јавном и приватном простору.
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)