СТАРИ СОЛУНАЦ СПАСАВА МОСТ: Завршне операције за ослобођење престонице

( Преузето из Каталога Историјског архива Београда)

23. 10. 2024. у 11:30

У ПЕРИОДУ од 16. до 19. октобра тежиште борби је поново пренето ван града. Решени да се по сваку цену пробију у град и пруже помоћ својој посади, Немци су се прегруписали и у борбу увели још својих снага.

СТАРИ СОЛУНАЦ СПАСАВА МОСТ: Завршне операције за ослобођење престонице

Фото Документација “Новости” и “Борбе”, Википедија, Музеј Србије.

На терену око Смедеревског друма, око Болеча и под Авалом, Немци су пружали велики отпор. Из тог разлога, из градских уличних борби су биле извучене две бригаде и две ударне дивизије и јаке снаге Четвртог совјетског корпуса.

Својом убитачном ватром дејствовао је један одред „каћуша“, изазивајући панику у непријатељским редовима. Истовремено је и совјетска авијација бомбардовала колоне немачке моторизације на Смедеревском друму. Оваква ситуација је још више отежала извођење операција за ослобађање Београда, јер су борбе у граду вођене истовремено са дејствима за ликвидацију група које су се налазиле јужно и југоисточно од Београда. Ипак, у жестоким борбама током 18. и 19. октобра, немачка војска је била заустављена и уништена на прилазима Београду. Такође је заплењена и велика количина наоружања и опреме.

Упоредо са овим борбама, у граду су се настављале уличне борбе несмањеном жестином, нарочито у Немањиној улици, у рејону Железничке станице и Савског моста, на Теразијама, испод Калемегдана и на Чукарици. Крајем дана, 18. октобра, Немци су били сабијени на узан појас уз десну обалу Саве.

Ојачана совјетским тенковима, 3. пролетерска бригада је заједно са јединицама 236. стрељачке дивизије у напредовању ка Дунаву, ликвидирала јак немачки отпор у згради Прве мушке гимназије и заузела електричну централу на обали реке. И поред све већих губитака, немачки војници се нису предавали и борили су се за сваку улицу и зграду. Прва пролетерска бригада освојила је зграду Народног позоришта и Ратнички дом (данас Дом Војске Србије). Осма црногорска бригада 1. пролетерске дивизије је током 17. и 18. октобра продирући у правцу Калемегдана, заједно са јединицама Црвене армије дошла до палате „Албанија“.

Фото Документација “Новости” и “Борбе”, Википедија, Музеј Србије.

Учитељ Миладин Зарић

Током ноћи 19-20. октобра, јединице 1. пролетерске дивизије и 4. гардијског механизованог кор- пуса започеле су борбу за Калемегданску тврђаву, где су се у међувремену пребацили остаци немачке одбране са Великог Врачара и електричне централе. После артиљеријске припреме у којој су учествовали и јуришни бродови Дунавске ратне флотиле Црвене армије, заједничким снагама освојено је и последње упориште немачке одбране Београда - Калемегданска тврђава. Ту су се убрзо срели командант 1. армијске групе генерал-лајтнант Пеко Дапчевић и командант 4. гардијског механизованог корпуса 3. украјинског фронта генерал В.И. Жданов.

НЕМЦИ СВЕ РУШЕ

ИАКО је Београд ослобођен, животи грађана су и даље били угрожени. Наиме, Немци су још 15. октобра 1944. године, пре коначног повлачења из града, формирали специјалну групу која је имала задатак да минира или запали веће државне и приватне зграде. Успели су да разоре 14 зграда, а 45 теже да оштете. Оштећене су зграде Класне лутрије и старог хотела “Македонија” у Васиној улици, а у минираној стамбеној петоспратници која се налазила уз зграду Класне лутрије, погинуо је велики број станара. Око Универзитетског парка запаљено је више зграда, као и у Улици маршала Пилсудског (данас Тадеуша Кошћушка), Змаја од Ноћаја и на Позоришном тргу (данас Трг републике). У току повлачења Немци су уништили и друге зграде, међу којима Радио станицу, Руски дом, Прву мушку гимназију, ђачку трпезу на Ташмајдану, Јавну берзу рада у Штросмајеровој, Народну банку. Запаљене су зграде Министарства финансија, Новинско-издавачког предузећа “Време” и друге. Слична судбина задесила је и многе приватне зграде на Дедињу, Сењаку, Чукарици, Ба новом брду и у околини Калемегдана. Многе запаљене зграде нису изгореле.

ЗА ТО ВРЕМЕ, у раним јутарњим сатима ослобођена је и Главна железничка станица.

Преостале намачке снаге, јачине око 1.600 војника, помоћу шест брзих чамаца пребациле су се на леву обалу Саве. Када је и последњи немачки тенк прешао Савски мост, пуковник Југенфелд је наредио да се већ раније минирани мост поруши. Иако је извршено паљење електричних водова, до експлозије није дошло, чак ни у другом покушају. Наиме, мост је спасен невероватном храброшћу и умешношћу учитеља Миладина Зарића, који је становао у његовој близини, у Карађорђевој улици бр. 69. Непосредно пред почетак борби за Београд, Зарић је приметио да немачки војници довозе ка мосту пакете са експлозивом. Као инжењерски официр учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918. Године 1912. је са својим војницима освојио мост на Шемници у Македонији, не дозволивши непријатељу да га уништи. И сада, видевши да се припрема минирање Савског моста, одлучио је да спречи његово рушење. Док су се у рано јутро, 20. октобара, под ударима јединица Црвене армије и НОВЈ, немачки војници повлачили, иза последњих од њих преко моста је ишао Зарић. Уз стубове моста била су причвршћена експлозивна пуњења, међусобно повезана електричним проводницима. Зарић је инжењерским ашовом пресекао проводнике. Немачки војници који су се налазили на супротној обали вероватно су мислили да је то један од њихових минера. Захваљујући пожртвовању старог учитеља мост је био спасен. За овај изванредан подвиг Миладин Зарић био је одликован југословенским и совјетским одликовањима.

Пошто је инжињерско-минерска чета 13. гардијске механизоване бригаде разминирала мост, почело је пребацивање југословенских и совјетских снага на леву обалу Саве. Пребацивање је извршено под јаком немачком артиљеријском ватром и нападима из ваздуха. Енергичним нападом разбијене су немачке снаге на прилазима Земуну и на Бежанијској коси. Иако су се немачке трупе упорно браниле, како би омогућиле повлачење својим преосталим јединицама и организацију нове одбрамбене линије у Срему, Земун је био ослобођен 22. октобра 1944. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

ШЕШЕЉ О СЦЕНАРИЈУ КОЈИ НИКО НИЈЕ НИ САЊАО: Народ је био у заблуди (ВИДЕО)