БЕЗБЕДНИЈИ ЗА ПТИЦЕ: Уз Дунав дивертерима заштићено 40 километара далековода (ФОТО)

ПРЕТХОДНЕ три године, од струјног удара и судара са електроводовима дуж тока Дунава у Србији тзабалежено је страдање 1.194 птице, показало је истраживање Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

ФОТО: Марко Шћибан Никола Недељковић

 Да би се зауставило даље страдање, у сарадњи са Електродистрибуцијом Србије, заштићено је 40 километара далековода дивертерима, односно преумсеравачима лета, а изловано је 576 стубова.

ФОТО: Марко Шћибан Никола Недељковић

Зато је 2020. покренут пројекат „LIFE Danube Free Sky“ суфинансиран из LIFE програма Европске уније у којем учествује 15 партнера из седам подунавских држава : Аустрије, Словачке, Мађарске, Хрватске, Румуније, Бугарске и Србије, а циљ је да се истражи и спречи страдање птица од струјног удара. У Србији, пројекат рељализују Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Електродистрибуција Србије у оквиру девет Међународно значајних подручја за птице која се простиру на простору дунавског тока.

ФОТО: Марко Шћибан Никола Недељковић

У првој фази прпјекта било је потребно установити које су трасе и стубови најопаснији. За тај посао су ангажована 22 сарадника, и обишло се 484 километра средњенапонских далековода и 6.094 средњенапонских стубова. Те трасе су обилажене, посматрани су прелети птица, односно начин на који птице интерагују са далеководима, прикупљане су информације о типовима стубова и конзола како би се развили начини касније заштите, а све време су сакупљани подаци о страдању птица.

- Током теренског рада, пронађено је укупно 1.194 страдалих једински 57 различитих врста птица – предочава податак Мирјана Ранков, орнитолог у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије. - Највише страдају птице из породице врана:свраке, сиве вране, гачци, гавранови, а за њима следе мишари, ветрушке, чворци, лабудови. Узроци страдања су у највећем броју случајева били несумњиви. Уколико птица има опекотине на ногама, кљуну, глави или перју, реч је о електрокуцији, а ако се примећује сломљен врат или крила и крв из кљуна, реч је о колизији.

ФОТО: Марко Шћибан Никола Недељковић

Након што су установљене најсмртоносније деонице, Електродистрибуција Србије је на 40 километара далековода поставила 3.340 дивертера, лија је функција да преусмере лет, померају се и рефлектују светлост током дана и светле у мраку сигнализирајући на тај начин птицама да се на правцу лета налази препрека како би благовремено могле да преусмере свој лет. Додатно, на 576 најопаснијих стубова постављено је 1.454 изолационих капа које ће птицама омогућити безбедно слетање, без могућности да својим телом направе кратак спој и страдају од струјног удара.

ФОТО: Марко Шћибан Никола Недељковић

Поред тога, спроведене су и мере заштите. Дуж Дунава постављена је 101 кутија за гнежђење модроврана, једне од најлепших птица у Србији. Ова врста је бројала свега 15-ак парова на северу Војводине почетком 21. века када и почиње постављање бројних кутија за гнежђење, које модровране прихватају услед недостатка природних дупљи у дрвећу. Већина популације модровране која се процењује на 500 гнездућих парова, свој дом проналази управо у покенутим кутијама.

ФОТО: Марко Шћибан Никола Недељковић

- У првој години, модровране су заузеле шест кутија, у другој чак 15 – истиче Мирјана Ранков. - До сада смо обележили укупно 49 младунаца модровране који су се излегли у овим кутијама. Али, њих заузимају и друге врсте, пољски врапци, пупавци, чворци, кукумавке.

ФОТО: Марко Шћибан Никола Недељковић

У оквиру пројекта су постављени и сателитски одашиљачи на две младе јединке степског сокола чија је бројност у Србији процењена на свега 22 до 32 гнезедећих парова. Ови соколови насељавају готово искључиво Војводинуи где се гнезде на стубовима висконапонских далековода у металним кутијама постављеним управо у ту сврху. Помоћу података који се добијају преко сателитских одашиљача, орнитолози ће моћи да сазнају више о животним навикама и еколошким потребама ове, изузетно угрожене грабљивице.

ДЕО ПРИРОДНОГ СТАНИШТА

ЕЛЕКТРИЧНИ стубови, жице и објекти за трансформацију напона су одавно постали део природног станишта које птице користе за одмор, осматрање плена и приликом лова и гнежђења. Ове структуре представљају озбиљну претњу по птице, електрокуција (струјни удар) и колизија Усудар са далеководима), годишње однесу десетине милиона живота ђширом света.

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ДОСТОЈАНСТВЕНИ СРБИН ЗАДИВЉУЈЕ НАУЧНИ СВЕТ: У Лондону и Паризу Тесла је визуелне ефекте описивао језиком песника

11. 02. 2026. у 18:00

Друштво

0 0

СПРЕМИТЕ СЕ - РХМЗ ИЗДАО ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ: У наредних сат времена стиже невреме у овим деловима Србије

11. 02. 2026. у 17:56

Друштво

5 7

КО ЈЕ МАЊА ГРЧИЋ? Ово је биографија нове директорке РТС-а

11. 02. 2026. у 16:07

Друштво

0 2

САМО У АДМИРАЛБЕТУ: Нападај са екипом и заради

11. 02. 2026. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације