ШКОЛОВАЛИ РЕВОЛУЦИОНАРЕ, СЛАЛИ КРВ: Како је Југославија помогла Алжирцима да се ослободе колонијализма показује нова збирка у Адлигату

ЗБИРКА Алжирске револуције свечано је отворена у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, уз арапске нумере које је извела кантауторка Милица Миловић, сахарске урме и друга алжирска послужења.

Адлигат

Гости су могли да виде личне предмете двојице учесника револуције - борца Јусуфa Фершишијa (1936-2000), који је после службовања у побуњеничком покрету послат на студије у Београд, где је и остао до краја живота, као и предмете Милоја Поповића Каваје (1939-2012), дипломате, књижевника, директора Сава центра, аутора стихова "Марша на Дрину". Он је добровољно отишао у Алжир усред рата да помаже на обнављању школе у месту Сакијет Сиди Јусеф, коју су бомбардовали Французи, а о чему је написао и књигу.

Приказан је и вредан дар министра Регибе - традиционално алжирско уметничко дело, слика на плочицама која приказује Медину, стари део престонице Алжира, која је већма уништена током борби за ослобођење.

Више десетина књига штампаних у илегалним побуњеничким штампаријама, као и друга грађа о револуцији, укључујући ретке поштанске марке из тог доба, нарочито су драгоцено сведочанство о тешком времену. Значајна је и дигитална збирка чланака из српских новина и фотографија снимљених у Алжиру из доба револуције и током посета Виктора Лазића местима значајним за револуцију.

Адлигат

На отварању су говорили амбасадор Фатех Мархаз, почасни председник Адлигата Виктор Лазић и председник Друштва пријатеља Алжира Марко Јелић. Аутори изложбе о Алжирској револуцији су Виктор Лазић и Марко Јелић.

- Револуција почиње када људи више не прихватају незадовољство као нормално стање, рекао је славни руски песник Владимир Мајаковски. Зато Алжирци прослављају почетак револуције и своје антиколонијалне борбе 1. новембра 1954, више него завршетак, јер најтеже је усудити се, започети борбу против упорног непријатеља наоружаног до зуба. Колико је борба била страшна сведочи број жртава од око милион и по Алжираца. Њихов отпор колонијализму постао је симбол слободе целог човечанства, уткан у данашњи идентитет сваког Алжирца - казао је Лазић.

Амбасадор Алжира у Србији Фатах Махраз истакао je да је Алжир и даље посвећен идеалима и принципима на којима се заснивала њихова борба:

- То су правда, слобода и суверенитет, и ми настављамо да пружамо снажну подршку и солидарност народима који се боре за своју слободу, самоопредељење и независност.

Адлигат

Иницијатива за настанак збирке потекла је током Лазићеве посете Алжиру пре годину дана.

- Гледао сам у очи хиљадама бораца на фотографијама које се налазе у музејима, на трговима и споменицима погинулима. Ужасавале су ме слике безумних мучења, али највише ме је изненадила прича о једном камену. Наиме, француски генерал који је извршио страшне злочине над невиним становништвом, стао је у хлад испод једне стене. Огроман камен се одвалио и убио га на лицу места! "Чак и природа се подигла против неправде, чак и природа се дигла на устанак заједно са нама," говорили су Алжирци. Огорчени Французи одлучили су да докажу да су моћнији и од Бога и од природе. Побуњенички камен су оковали у букагије и спровели као заробљеника у центар локалног града. Када су Алжирци ослободили своју земљу, морали су окове да скидају чак и са свог камења... Тај свети камен сада је у подножју величанственог Музеја мученика у граду Алжиру и имао сам прилике да му се лично, слободном, поклоним - испричао је Лазић.

Југославија је, иначе, значајно помогла Алжирску револуцију, слала је алжирским борцима оружје и лекаре, њихови револуционари школовани су у Београду, чак је и 50.000 јединица добровољно дате крви послато у најтежим данима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације