Тајни војни пакт између ФНРЈ и Америке: Kораци југословенске постсовјетске спољнополитичке оријентације - Америчка музика за балканско коло

ЗВАНИЧНО име Балканског пакта Југославије,Грчке и Турске гласи Уговор о пријатељству и сарадњи између Федеративне народне Републике Југославије, краљевине Грчке и Републике Турске. Назив овог споразума не говори ништа ономе ко није упућен у његову замршену и закулисну позадину.

Фото: Новости архива

У центру тог вртлога је био Тито, неприкосновени владар Југославије, капије на путу совјетског напредовања ка источном и централном Средоземљу, северној Италији и јужној Француској.

- Совјетско-југословенски сукоб 1948. за западне стратеге је представљао прави поклон. Југославија је „испала“ из блока, померајући границу совјетског домашаја са јадранских обала на Драву и Дунав, територијално одвајајући Албанију од остатка лагера и, након престанка ангажовања на помоћи снагама генерала Маркоса, суштински омогућила консолидацију прозападних власти у Грчкој. Са своје стране, Грчка и Турска су биле вољне да свој антагонизам привремено потисну зарад решавања озбиљнијих проблема - наводи историчар др Иван Лаковић.

Фото: Новости архива

Први кораци југословенске постсовјетске спољнополитичке оријентације одвијали су се опрезно. Склапањем тајних споразума са Брозом и увођењем политике “одржавање Тита на површини”, америчка администрација је створила принципе сарадње са “корисним” диктаторима.

- Американцима је било јасно да, ако би Совјети успјели да поврате контролу над Југославијом, они се не би зауставили само на елиминацији Титовог режима. Осигуравајући се инсталацијом структура власти које не би могле да понове искуство својих претходника, они би тако трајно избили на Јадран и пресекли Западу ову стратешку линију одбране - објашњава др Лаковић.

Таква ситуација је учинила да главни савезник Америке постане комуниста Тито, чије је име у тадашњим дипломатским и аналитичким документима САД постало синоним за државу Југославију.

Он је од Америке већ добио огромну материјалну и војну помоћ која га је учинила шефом регионалне силе, али не само што Турци и Грци нису знали за његове тајне послове са Вашингтоном, већ ни америчке дипломате нису биле упућене у те закулисне игре.

Фото: Новости архива

ПОШТО је придобила Тита, Америка се нашла пред проблемом како да комунистичку Југославију још чвршће увеже у антикомунистички НАТО пакт. Решење је пронађено у стварању регионалног савеза Југославије, Грчке и Турске, које су по свом географском положају чиниле јеинствену линију одбране јужног крила Алијансе.

Стварање војног савеза ове три земље било је у највишем стратешком интересу Запада, али питање команде над овим делом Медитерана изазвало је трвења. Њу су желели и Британци и Италијани. Када је Американцима дозлогрдила европска суревњивост сами су преузели команду, што је такође усвојено као принцип за будућност. Догађаји су затим почели да се нижу.

Фото: Новости архива

- Почетком 1953. грчки министар иностраних послова Стефанопулос допутовао је у Југославију. Са Кочом Поповићем и Јосипом Брозом Титом разговарао је о заједничкој платформи будућег уговора трију балканских држава. У Анкари су од 17. до 20. фебруара 1953. одржани разговори високих војних делегација Грчке, Турске и Југославије. Разговарало се о размени података о оружаним снагама СССР и сателитских земаља и о одбрамбеним плановима три земље. Потом су 28. фебруара министри иностраних послова Поповић, Стефанопулос и Кеприли потписали Анкарски споразум. Три стране су прецизирале конкретне договоре за састанке на Бледу августа 1954. године. Епилог је био склапање Савеза Грчке, Турске и Југославије. Главно питање Бледске конференције, питање склапања војног савеза, било је решено 9. августа потписивањем 20-годишњег споразума- наводи др Терзић.

Тек после пада Берлинског зида почело је научно расветљвање Балканског пакта, идеолошки немогућег уговора, између две НАТО и комунистичке Југославије, која је званично одлучно одбијала да уђе у Алијансу. Декласификовани документи са затворених састанака Броза и шефова држава Балканског пакта открили су другачију причу: Тито је истицао да ванблоковска политика Југославије подстиче жеље народа Варшавског пакта да се ослободе туторства Совјета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације