КИКИ ИЗ ТЕКСАСА ПРАШИ ЕКВ И "СМАК" УСРЕД БЕОГРАДА: Момак из Америке Кристијан Лок у српску престоницу дошао случајно и остао због музике

ОСЕЋАМ да је моја судбина да будем овде. Осећам се као лик из филма "Браћа блуз" који увек говори да је у Божијој мисији и да ће се некако све решити само од себе. Нисам планирао да дођем у Србију, то се догодило спонтано, а онда сам заволео вашу земљу и - остао.

Фото Ж. Кнежевић

Овако, за "Новости", говори Кристијан Лок, четрдесетогодишњи музичар из Тексаса који је допутовао на Балкан, у земљу о којој ништа није знао, због девојке коју није познавао.

Момак из Тексаса је у Београду остао због музике. Његово ново уметничко име је Кики Брава и он је Американац који пева "екс-ју" рок, јер га воли и у њему ужива.

- Југословенски рок је музика која ми много значи, као да је подлога за мој живот у Београду - каже нам. - Песме које изводим подсећају ме на неко време, подсећају ме на место где сам их први пут чуо. Враћају ми успомене.

На Балкан је дошао случајно у марту 2012. године. Кики је живео у еколошком селу у Тексасу, романтичног назива Рајски врт, када се оклизнуо и пао са приколице пуне бамбуса, док се са пријатељима фотографисао.

- Месец дана сам лежао на каучу, било ми је досадно и дописивао сам се са разним људима. Почео сам да ћаскам на "Фејсбуку" и са Наташом, девојком из Загреба која се, као и ја, опорављала од болести. Заљубљивали смо се четири месеца пре него што сам на крају одлетео у Загреб и лично је упознао. После две недеље схватио сам да нам је потребна пауза, отишао сам у библиотеку где сам користио интернет да јој то напишем, али испоставило се да је живот за мене тог дана имао друге планове. Испред библиотеке упознао сам Лидију и почели смо да се дружимо. Да је нисам упознао, одлетео бих кући, у Тексас.

Сусрет са Лидијом одвео је Кикија до нових авантура, али и познанства са Београђанином Борком, који је као и он био музичар. Борко му је открио бендове "Екатарина Велика" и "Партибрејкерс".

- На крају месеца остао сам без новца, имао сам тек толико да купим карту до Шибеника. Тамо је био Борко - прича нам. - Отишао сам на острво Крк и тамо провео месец дана живећи од пице и пива, спавао сам у некој старој соби. И поред тога што нисам имао пара стекао сам дивне пријатеље - први пут сам пробао ракију, седео на троношцу...

Фото Ж. Кнежевић

Кикију се није враћало кући. Поново је отпутовао у Загреб и кренуо на интензиван курс језика. Његов нови пријатељ Матија Николић позвао га је да наступа у његовом ресторану. Пуних месец дана сваке вечери је певао и свирао гитару. Калио је занат и учио да пева "екс-ју" песме.

- Прва песма коју сам научио била је "Она се буди" Шарла Акробате - каже музичар. - Уз језик сам учио историју и мистерију "екс-ју" музике. Све ме је вукло према Београду. Први дани које сам провео овде били су забавни. Прве вечери отишао сам на Студентски трг са гитаром. Група младића ме је позвала да на клупи попијемо пиво. Кад смо се мало опустили почео сам да свирам "Пар година за нас" ЕКВ. Били су одушевљени, нису могли да верују да сам из Тексаса, рекли су ми да би требало да гостујем на некој телевизији. Помислио сам: Да, то би било супер!

Кристијан је, ипак, поново отишао у Загреб, али срце му је остало у Београду. Брзо се вратио.

- У Београду имам много пријатеља - говори нам. - Људи су одушевљени кад чују да говорим српски језик и певам њихову музику. Музика ми је много помогла да разумем и проговорим српски. Сви су врло љубазни и гостољубиви према мени, помажу ми, показују нове песме. Осећам да сам део овог града. Моја љубав и страст према музици и култури омогућили су ми да се са људима повежем на дубљи начин.

Фото Ж. Кнежевић

Кристијан свира гитару од 12. године и од тада се препустио свом таленту. Учио је да свира и на клавиру, а има и један албум. Овде је снимио спот за своју прву "српску" ауторску песму "Где ме пут нанесе". Занимљиво је да му је текст за њу пре пет година поклонио хрватски песник Крешимир Бутковић, након што је прочитао Кристијанов интервју на једном порталу.

- Желим да видим како ће људи да реагују на моју музику - каже Кристијан. - Најбољи део свирке је када видите да се публика добро забавља и пева. Волим да одем на концерте у граду и подржим овдашњу музичку сцену. Једна од најизазовнијих песама за мене је "Ружица" коју пева "Бијело дугме". Волим "Смак", сјајне гитаристе попут Точка и Јосипа Бочека. Времена су се променила откад је "екс-ју" музика била популарна, али верујем да ће се још дуго слушати.

И Кристијановим родитељима и пријатељима у Америци највише се допада група "Смак".

- Добри гитаристи су веома поштовани у Тексасу, а Точак је одличан - каже Кристијан и додаје да му недостају породица и пријатељи. - Америка је далеко, лет је дуг, кад год одем трудим се да проведем што више квалитетног времена са људима које волим. Неколико мојих пријатеља долазило је у Београд и лепо смо се провели.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације