САЧУВАТИ БЛАГО СРБИЈЕ: Културно и уметничко наслеђе важно за идентитет народа
МАТЕРИЈАЛНО и нематеријално благо нашег народа, без обзира где се налазило, мора бити заштићено како би и наредне генерације могле да се упознају са својим коренима. У тој ризници налази се и културно-историјско и уметничко наслеђе у Србији, али и ван граница наше земље.
Фото: В.Н.
То је, између осталог, била порука и научног скупа "Заштита културног наслеђа и очување националног идентитета", који је одржан у Дому омладине Београд. Покровитељ догађаја је било Министарство спољних послова Србије - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, а све у организацији Центра за истраживање религије и политике и Дома омладине Београда.
На скупу је представљено културно-историјско и уметничко наслеђе Срба у региону, али и у Србији, с посебним освртом на техничко-технолошку заштиту материјалног и нематеријалног културног блага нашег народа. Учествовали су стручњаци из различитих научних области који се директно и индиректно баве проблемом заштите културног наслеђа, са посебним акцентом на значај свести о националном идентитету и његовом очувању за будуће генерације.
Учесници су били проф. др Велимир Матановић (међународни културни центар у Кракову) који је говорио на тему истраживања византијско-српског утицаја у Пољској, при чему је акценат стављен на фреске манастира у Супрашлу. Протосинђел теолог Данило Гаврановић, управник Архива епархије зворничко-тузланске, своје излагање базирао је на пројекту заштите духовног и културно-историјског наслеђа епархије зворничко-тузланске. Протојереј мр Зоран Остојић, свештеник епархије будимске, представио је уметничко наслеђе те епархије које сведочи вишевековно присуство српског народа у Мађарској.
Илија Животић, стручњак за безбедност и председник ИПО Србија, присутнима је указао на проблем безбедности културног блага Срба у региону, док је Милица Марић Стојановић, из Народног музеја у Београду, говорила о инструменталним методама као средству за боље разумевање и валоризацију културних добара. Др Јана Алексић, из Института за књижевност и уметност, присутне је упознала са радом и значајем културног радника Милана Кашанина, а Филип Трајковић, из београдског Педагошког музеја, говорио је о значају дела "Историја словенских народа" архимандрита Јована Рајића, као мозаику из културног блага Срба и његовом утицају на касније историчаре у одређивању српског националног идентитета.
Мр Бојана Павловић, из Педагошког музеја у Београду, говорила је о рецентним методама заштите документарног филма као ликовног историјског извора од културног, националног и историјско-друштвеног значаја.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)