ДРЖАВА ИЗНЕВЕРЕНИХ ОЧЕКИВАЊА: Југославијом су најнезадовољнији били они народи који су од ње највише добили
ПРВОГ децембра 1918. године, на мапи Европе, уцртана је једна нова држава. Како ће се показати за седам и по деценија, националне групе које су у њу ушле (или су се у њој, временом, формирале) само су добијале.
Фотографије: документације "Новости", "Борбе", Танјуга, и "Википедије".Архива "Књижевних новина", САНУ и приватна архива Жане Перишић
Историчари, теоретичари друштва и државе, углавном су били сагласни у оцени да је реч о прогресивном чину.
Формирање нове државе на Балкану, како сведоче историчари, подстицано је вишедеценијским неговањем југословенске идеје, схватањем према којем крупне сличности мећу народним групама Јужних Словена треба да резултирају и групним портретом унутар заједничког рама.
Југославија је настала уједињавањем јужнословенских, односно балканских покрајина подељених измећу два царства, турског и аустроугарског, и двеју слободних држава. Сасвим потрошени историјски капацитети два полуфеудална и бирократизована царства, на једној страни, националноослободилачке енергије и историјски, политички, економски и државни полет Србије, на другој страни, учинили су да се 1. децембар, Дан уједињења, схвати као природан резултат стогодишњих тежњи Јужних Словена.
Ипак, показало се и показиваће се, током историје, да је идеја о сличности јака само толико да се лабаво одржи рам, а да су разлике до те мере моћне - да ће се, сем у ретким тренуцима, на групном портрету видети углавном окренута леђа његових протагониста. Или, другим речима, чак и идеја о сличности, до крајњих граница нагризана је праксом свакодневне неслоге и нестабилности. Та дискрепанција измећу рама и стварне слике донела је и трагичне године у југословенској историји.
У жељи да објективно и критички допринесе гледању на последње године југословенске агоније, "Новости" ће у три наредна додатка пренети разговор који је организовало 1988. године уредништво "Књижевних новина", из којег ће се видети сав бесмисао оптужби које стижу из разбратских република, али и из доброг дела цивилизованог света, да су српски интектуалци били међаш и инспиратори распада ове земње.
У разговору одржаном 8. новембра 1988. године учествовали су: Милорад Екмечић, Владо Стругар, Чедомир Попов, Добрица Ћосић, Андреј Митровић, Слободан Селенић, Михаило Марковић, Коста Михаиловић, Бранко Петрановић и Јован Деретић.
Препоручујемо
САВЕЗ ШПЕГЕЉА И ЈАНШЕ: Припреме "нове демократске власти" у Хрватској и Словенији за рат
22. 11. 2020. у 14:51
УКРАЈИНЦИ ОБОРИЛИ НОВИ РУСКИ ДРОН: Запрепастили се шта се налази у њему
ЈЕДНОГ од првих дана 2026. године украјинска војска оборила је руски дрон новог типа. Идентификован је као „Геран-5“, брз и далекометни дрон.
23. 01. 2026. у 12:25
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (1)