ДРЖАВА ИЛУЗИЈА И ПРОПУШТЕНИХ ШАНСИ: Историјски форум "Књижевних новина" из 1988. је сведочанство о једном турбулентном времену

ТЕЛЕВИЗИЈА Београд 1988. године, у духу тадашњег уређивачког концепта, снимила је серијал емисија чија је окосница била анкета међу тадашњим студентима са питањем "Шта је за вас патриотизам?".

Новости

Већина анкетираних из више југословенских градова - Београда, Новог Сада, Загреба и Сарајева - готово да није имала одговор на ово питање. Мучили су се упитани студенти, замуцкивали и посезали за фразама и испразним флоскулама о љубави и верности према домовини, прецима, херојима рата... Замисао телевизијских уредника је успела - доказали су да је млади нараштај Југославије збуњен, конфузан и без икаквог става о држави у којој живи.

Новинарски експеримент ТВ Београд показао је и доказао оно што је већина грађана те 1988. године у тишини осећала - Југославија је негде изгубљена, нестала у историји, политици и националним превирањима. Наслућивало се да заједничка држава броји своје последње дане, с тим што готово нико није могао да предвиди њен крај.

"Куда иде Југославија?" једно је од најчешће постављаних питања крајем осамдесетих година у држави од Вардара до Триглава. Док су се владајући кругови држали окошталих матрица и голе фразеологије о братству и јединству, равноправности, самоуправљању као темељу свеукупног привредног и политичког поретка у држави, у академским круговима југословенских република увелико се тражио излаз из политичког, националног и економског ћорсокака у коме се нашла држава којој је темеље ударио краљ Александар 1918, а темељно је реконструисао Јосип Броз Тито 1945. године.

СВЕСНИ незавидне тренутне ситуације заједничке државе, а још и више мрачне будућности, слично питање је 1988. године поставило и уредништво "Књижевних новина". Поводом 70. годишњице рађања Југославије, форум овог листа који је окупио најеминентније историчаре, академике, публицисте, не само да је покушао да преиспита пропупштене и остварене шансе југословенске државе, него и да резимира учинак српског народа у овој заједници и пружи поуке о његовој будућности.

Историјски форум "Књижевних новина" из 1988. године, са кога "Новости" преносе готово интегрална излагања учесника, осим што је сведочанство једног турбулентног времена, показује и сву дубину проблема са којим се српски народ суочио у последњим годинама Југославије. Пред њим се отворио понор у коме су се као у огледалу оцртавала сва страдања, патње и недаће кроз које је прошао у 20. веку.

А излаза, данас је то сасвим јасно, није било. Или макар није било добре воље да се он пронађе.

Чинило се те 1988. године - што излагања водећих интелектуалаца и потврђују - да је решење могуће у свеопштој демократизацији друштва. Очекивало се да ће дуго ишчекивана и прижељкивана демократија југословенској заједници унети нову енергију реформи, дијалога и редефинисања односа у њој. Водећи српски интелектуалци били су наклоњени Југославији и, без обзира на сва националистичка стремљења међу републикама, веровали су у њен опстанак у новом демократском поретку. Такође, свесне свих мањкавости Устава из 1974. године, српске мислеће главе подразумевале су и потребу за редефинисањем Србије као системски - правно и политички - разорене државе.

- Прекомпозиција Југославије је неминовна. А ја бих желео да у тој прекомпозицији ми Срби будемо демократе, слободари, народ који због својих интереса никога не потчињава. И никога не присиљава да живи са њим, ако то не жели - речи су академика Добрице Ћосића из 1989. године.

СТВАРНОСТ је, међутим, била другачија.

Сецесионистичке амбиције појединих република, Словеније и Хрватске, процес демократизације користиле су само за задовољење сопствених намера. Исто важи и за великоалбанску експанзију, која је са истим жаром са којом је пригрлила комунистичку идеологију, и демократска начела настојала да употреби само у корист сопственог сепаратизма. Јаз између република и њихових народа био је све дубљи, а заједничка држава стигла је на распродају.

Луцидни Александар Тијанић, свега коју годину раније пише:

- Југославије изгледа више нема, само нам то још нико није рекао. Штампа је објавила једну од највећих глупости овог времена - да је Синан Хасани, колективни председник Југославије, дошао у посету Београду. За мене је то најбољи доказ да Југославија нема своју територију, јер ништа није преостало после поделе на републике и покрајине.

Држава рођена у пепелу Првог светског рата, замишљена као остварење вишевековних тежњи Јужних Словена да живе слободно и заједно, имала је урођене болести, за које лек никада није пронађен. Нерешено национално питање, сукоби око облика државног уређења, тежње ка јачању централне власти и децентрализације, заједно са неславном економском ситуацијом, неславни је политички мираз краљевине који је са собом понела и комунистичка Југославија. До последњег дана њеног постојања ова питања била су суштина свих њених унутрашњих сукоба.

Српски народ своју југословенску илузију у 20. веку скупо је платио. Растрзан фантазмагоријом о заједништву, али и рационалном интересу да Срби живе у једној држави, дозволио је себи да понавља исте грешке и бива увучен у историјске вртлоге са несагледивом штетом. Југославија не постоји већ скоро пуних 30 година, али њене неславне тековине су и даље око нас.

Препоручујемо

Друштво

0 3

СРБИЈА ЈЕ ПОНУДИЛА РУКУ ПОМИРЕЊА: Југославија је рођена у време ратне драме која је поделила јужнословенске народе

04. 01. 2021. у 17:14

Друштво

0 5

ФАТАЛИЗАМ НАЦИОНАЛНИХ ИДЕОЛОГИЈА: Од монархистичког централизма до комунистичке конфедерације

03. 01. 2021. у 17:14

Друштво

0 4

ЗЕМЉА НА РАЗМЕЂУ СВЕТОВА И ИСТОРИЈЕ: Академик Владо Стругар о урођеним болестима заједничке државе

02. 01. 2021. у 17:14

Друштво

1 8

МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ - ТРАГЕДИЈА ГРAЂАНСКОГ РАТА: Религиозна осећања су суштински делила Југославију

01. 01. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ДОБРИЦА ЋОСИЋ: Читава европска политка измећу два рата није била пријатељска према Југославији

31. 12. 2020. у 17:14

Друштво

0 2

СЛОМОМ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОКОНЧАНА ЈЕДНА ЕПОХА: „Историјски форум Књижевних новина“ представља драгоцено сведочанство о једном времену

30. 12. 2020. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације